Zrenjaninski strip crtač, ilustrator, grafista i umetnik sa međunarodnom karijerom, Stevan Subić, podigao je veliku prašinu kada je uspeo u želji da svoj grad na mesec dana postavi na mapu evropske i svetske scene, kako sam kaže, jednim veoma važnim događajem za ono čime se bavi i da skrene pažnju šire javnosti da je ovaj grad ipak živ, da postoje i pozitivan sadržaj, budnost i kvalitet koji promoviše ovaj grad.
Subićev Konan je doživeo svetsku premijeru u Zrenjaninu, a turneja po Srbiji je završena 19. februara. Sada sledi evropsko putovanje. Pre odlaska, razgovarali smo sa Subićem o počecima, prepoznavanju sebe, ciljevima, o uticaju digitalne ere na strip, položaju i vrednosti stripa danas…
Kada je i kako se rodila ideja da se baš baviš crtanjem stripova?
Kada je i najzahvalnije, onda kada još uvek nisi svestan mnogo toga oko sebe i sve je samo zabava. Kao baš mali sam počeo da crtam, neke svoje svetove, sada neprepoznatljive, ali one koji su kasnije itekako važnu ulogu odigrali kada sam tokom odrastanja upoznao medij stripa, kroz stripove oko sebe i kroz ono što sam sam crtao. Tada se taj reaktor stvaralački neometano zahuktava sam po sebi i vremenom samo raste, iskustvom, učenjem, preprekama. Važna je u stvaralštvu ta spontanost, neposrednost, kad ne znaš tačno ni kada, a pogotov ne i zašto si nešto počeo kao sasvim mali, ili mlad.
Da li si u godinama koje su dolazile, kada si prvi put osetio ponos zbog svojih radova i shvatio da imaju vrednost, video perspektivu i znao već tada gde bi crtanje moglo da te odvede?
Ponos, ne ali ushićenje, da. Jako je važno imati sreće tokom odrastanja da ti pažnju privuku dobri primeri i da uz to i sam imaš jaku potrebu da saznaješ, učiš o njima. Ne kopirajući ih već proučavajući. Zbog čega je nešto baš tako nacrtano, secirajući crteže tražeći odgovore, bez mentorisanja već sam.
Nakon nekoliko godina, napredak je prirodan, međutim, u mom slučaju ja to nisam uočavao kao napredak, već sve veće uživanje i lakoću pri crtanju. Pogotovo jer sam to radio samo za sebe isprva, zidajući svetove oko onoga što me je tokom dana na to podstaklo, iz svakodnevnog života razume se, ali podjednako i izmaštano. To je ono što deca rade, vrlo mladi inače, maštaju, rasterećeno sanjaju i uživaju u toj svojoj dubokoj slobodi. Dosta kasno, na pragu svojih 30ih sam tek počeo da doživljavam svoje ushićenje i kao nešto što bi mogao biti zanat. Potom i posao.
Šta je zapravo bio tvoj cilj, gde si poželeo da budeš, za koga i sa kim da radiš?
Umetnost kakvom je ja poznajem isprva je samo izraz, snažna potreba da taj izvor nepresušnih ideja i mogućnosti oslobađaš iz sebe, tek kasnije ona postaje budni deo tebe, o koncu i zanat. Treba da prođe dosta vremena, da se mnogo toga unutar osobe i oko nje poklopi da bi se umetnost izdvojila u životu osobe kao profesija.
Dok stvaraš, a veoma si mlad, jedino što želiš je da ovekovečiš jaku misao, jaku ideju koja te nosi, kasnije, kada osnažen iskustvom, životnim najpre, i na život počneš da gledaš sadržajnije tada nekako nerpimetno počinješ da komuniciraš sa svojim okruženjem kroz svoje stvaralaštvo i tada, u vrlo kratkom vremenu, skoro neprimetno, umetnost postane i profesija. U mom slučaju se to dogodilo.
Nisam kovao planove ni očekivanja da sa nekime radim, jedino što sam doživljavao kao da je vrlo moguće, to je da bi mogao doći dan da počnem negde, sa nekim izdavačem i da radim na naslovima, za publiku dakle. To mi je dolazilo i mnogo pre početka rada sa velikim izdavačima, da publiku izdvajam kao najvažniju, čitaoce kojima se obraćam. Izdavači i naslovi dolaze posle, bar u tom nekom koordinatnom sistemu kojim se krećem kao autor.
Kako bi opisao stil crtanja, pravac koji karakteriše tvoje stvaranje?
Dobro pitanje. U zavisnosti od toga na kom tržištu radim i gde mi se objavljuju naslovi, publika bi me svrstala u različite formate i pravce. U italiji bi vam rekli jedno u Francuskoj nešto drugo, u Americi opet treće. Najpre jer ta šarolikost u izrazu i mogućnostima danas stvarno puno znači i pogoduje.
Međutim ako bih morao sebe da okarakterišem kao autora, onda bi to bio jedan narativni grafizam, gde nije toliko važno sa čime radim i koji motiv obrađujem već kako ih predstavljam. Intenzivni, crno-beli svet. Drugim rečima, potpuna iskrenost i u izrazu i ka sebi kao autoru.
Kako je digitalna era uticala na strip – šta mu je donela, a šta oduzela?
Kao i svemu drugome, donela mu neposrednost, brzinu a oduzela karakter. Olakšan je posao svakome te se mnogi lako zanesu u tome da su ovladali zanatom, što bi ostala nedostupna tajna da i dalje ne postoje mesta gde se mora crtati i na papiru, tradicionalnim alatima. Ja se dabome služim digitalnim pomogalima, radim na različitim tabletima i sjajnim softverima, ne ustručavajući se ni najmanje da do kraja uživam u onome što ludo razvijena tehnologija donosi ali ipak ostajem veran i starom dobrom tušu, papiru a bogami i platnu i akrilu, ugljenu itd.
Koliko se strip danas ceni – više ili manje nego u prošlosti, da li je dobio neku drugu vrednost i koliko ga današnje generacije koje su okrenute digitalu, razumeju?
Odgovor je dvojak. Ako se pitamo oko ambijenta u Srbiji i okruženju, strip je itekako živ, čita ga i prati zaista mnogo ljudi. Međutim, to je uveženi licencirani strip koji po inerciji povlači za sobom i čitaoce, decenijama, govorim o Italijanskom i Američkom stripu.
Svakako se strip prati manje nego pre recimo 30ak godina kada je on bio jedno od osnovnih sistemskih alata za negovanje interesovanja kod šireg građanstva, danas je to nešto drugo, najpre rijaliti, kojekakvi influenseri i do kraja obesmišljeni ambijent umetničkog prostora koji bi trebala da osvetljava kultura, i koji umesto da rasplamsava karakter i mišljenje, stav, on ga sakati.
Stripovi ne tolerišu površnosti i ne mogu nikako uz pad vrednosti kome svedočimo, jer je strip medij koji se obraća direktno svakom čitaocu pojedinačno i danas to sa više uspeha postižu igrice, što kod mlađe generecije smanjuje značajno interesovsanje za stripom.
Strip će svakako opstati ali ne bez neminovnog usklađivanja sa novim granicama i tehnologijama koje diktira gajming, softverkse korporacije i filmska industrija. Dakle, još neko vreme u printanim tabacima a, ja mislim, već za nekih 15 do 20 godina u potpunosti u digitalnoj formi. Ako kao civilizacija i vrsta, preživimo do tada.
Kada bi uporedio vrednost stripa u Srbiji i drugim zemljama, to bi izgledalo kako?
Ako za kriterijume uzmemo npr, tržište na kome postoji ponuda i potražnja, dakle, postoje autori koji proizvode stripove i uz njih i njihova publika koja ih prati a svemu tome posreduju stabilni, jaki izdavači, onda u Srbiji praktično da strip ne postoji.
Opisao sam sasvim uobičajenu praksu u zapadnim zemljama, na prvom mestu Francuska, zatima Italija, Britanija, Španija, SAD, Japan (…) koje čine zajedno autori, publika i izdavači.
Mi imamo sve elemente neophodne za jaku strip industriju ali do danas, od ratova 90ih na ovamo, toga prosto nema. Uzmimo kao nepremostivu prepreku životni standard stanovništva i ništa više. Želja je tu, i potencijal ali nema se dovoljno para da bi strip disao onako kako bi stvarno mogao.
Crtao si Tarzana i Konana, zašto baš ta dva junaka, a ne neki drugi?
U poslednjih 100 godina, koliko zapravo i postoji strip kao format i objavljuje se, jako je malo autora imalo priliku da radi na nekom od ovih arhetipova. Na oba, još manje.
Ja sam imao tu privilegiju da sa dva različita izdavača se uhvatim u koštac sa ovako 2 ogromna naslova, i nisam imao ni najmanje sumnji da radim dobru stvar. Niti sam birao između nekog većeg broja naslova pa izabrao baš ove a čak i da jeste bila ponuda šira, mislim da bih izabrao isto. Kao što rekoh, arhetipovi i zaista toliko izazovni narativi za rad, prav užitak za svakog autora. Iz mnogo razloga.
Koliko je vremena bilo potrebno da uradiš ovo delo?
Sticajem okolonosti, ispostavilo se da sam radio na Konanu i Tarzanu, istovremeno. To je neki vremenski okvir od 7 meseci. Od, recimo, juna 2020 do decembra, januara 2021, kada su oba bila završena. Negde oko 130 strana, žestok tempo, u veoma malom vremenskom intervalu.
Da li knjiga Konan otvara nova vrata u tvojoj karijeri?
Svaka knjiga to čini. Konan je u mojoj karijeri došao kao posledica knjiga koje su mu prethodile po Evropi, najpre Francuskoj i Italiji. Dakle, na osnovu stečene reputacije kao autora koji u svojoj generaciji slovi za vrlo angažovanog i čiji proizvod rezonira sa rastućom publikom širom Evrope, SAD. Po tom domino efektu, svaka naredna knjiga donosi veću pažnju i budniju publiku. Sasvim nove prilike. Videli smo reakcije naših sugrađana prilikom prezentacije knjige u Zrenjaninu.
Čije ti je mišljenje bilo važno, lokalne javnosti ili je veća satisfakcija zbog pohvala koje dolaze sa strane, pa i iz inostranstva?
Moja odluka da u Zrenjaninu upriličim nešto što sam za sebe i krug ljudi oko mene, nazvao mesecom stripa u Zrenjaninu, došla je kao posledica mog odnosa ka mom rodnom gradu. Da ga, makar na mesec dana postavim na mapu Evropske i Svetske scene jednim veoma važnim događajem za ovo čime se bavim i da skrenem pažnju neke šire javnosti da uprkos svim problemima naš grad nije samo otvorena rana sa vodom, zagađenje i ostalim već da je grad ipak živ, da postoji i pozitivan sadržaj, budnost i kvalitet koji promoviše ovaj grad svuda kuda kroči.
Podrška koju imam u inostranstvu veoma je velika, zahvalan sam na njoj itekako, te recimo krajem februara idem na turneju po Francuskoj gde ću 2 nedelje gostovati u 9 Francuskih gradova i poptpisivati za svoju publiku svoje naslove. To su nezaboravna iskustva.
Dakle, to ima svoju specifičnu težinu ali podrška u rodnom gradu, to ipak nije nešto na šta se često nailazi. Otuda sam iznad svega zahvalan mojim Zrenjanicnima, najpre na odzivu tokom moje izložbe koja je 3 nedelje trajala u divnoj galeriji ALUZa, a pogotovo na odzivu na premijeri srpskog prevoda Konana u Kulturnom Centru Zrenjanina koji se ispostavio kao Svetska premijera knjige pošto se originalno Francusko izdanje odložilo za nedelju dana u Parizu zbog nekih okolnosti sa štamparijama.
Dakle, moji sugrađani su imali priliku da premijerno vide i kupe knjigu po super promotivnoj ZRENJANINSKOJ ceni nedelju dana pre svih ostalih čitalaca na svetu, što smatram najvećom satisfakcijom jer sam uspeo da to upriličim našem gradu.
Danas, par nedelja nakon Francuske premijere, koja prolazi iznad svih mojih očekivanja, knjiga je već obišla svet. Javljaju mi se čitaoci koji su je kupili putem Amazona, uprkos tome što je knjiga na Francuskom, i već je složili na svoje police u Kanadi, Americi, Engleskoj, Španiji, Italiji, Hlandiji, Belgiji, Rusiji, Australiji.
Tiraž u Srbiji je bezmalo već rasprodat, sam sam potpisao više od 100 primeraka knjige na promocijama u našem gradu, Novom Sadu i nedavnoj u Beogradu koja je održana u Francuskom Kulturnom centru I bila neverovatno posećena. Zrenjaninci su imali knjigu – prvi.
Sa kakvom ambicijom gledaš u budućnost, šta želiš da ostvariš nakon knjige o Konanu?
Moram reći da bi to mogao biti malo problem. Koliko god ovo čudno zvučalo ali ispostavilo se da sam sve svoje snove u profesionalnom stripu već ostvario. Pošto se sve to dogodilo u mojim 30im, moraću da dobro razmislim o novim za 40e.
Zašto ovo govorim, sredinom prošle godine, nakon završetka rada na Konanu i Tarzanu, počeo sam da radim sa vodećom svetskom gaming kompanijom BLIZZARD, ne mogu nažalost reći na kom projetku smo, a odmah zatim i za mog omiljenog izdavača DC COMICS na projektu o kome će itekako biti reči tokom godine pred nama.
Sada radim uporedo sa obe kompanije i ono na čemu radimo jeste ostvarenje profesionalnog sna. Dakle, neće biti lako ali naćiće se već neki san dovoljno zahtevan san za dostizanje, kaže Stevan Subić na kraju razgovora.
Nagrade koje je naš sagovornik dobio, su brojne, a među njima izdvaja 4 grand prija, prve nagrade koju je dobio za autorske stripove na međunarodnim festivalima u zemlji i inostranstvu.
2011. godine – „International contest „Conflicts – War Baloons” u Đenovi,Italija
2011. godine – „XIII Balkanska smotra mladih stripa autora“ u Leskovcu, Srbija
2012. godine – „10th Comic Showroom VELES 2011”, Makedonija
2010. godine – „Rijeka dobrog stripa“ u Rijeci, Hrvatska
Stevan Subić je ostvario saradnju sa DC COMICS, BLIZZARD, SERGIO BONELLI EDITORE, GLENAT, DELCOURT, SOLEIL.
.gif)
.gif)
