Crno-bele knjige nisu novina ni na domaćem, niti na stranom tržištu, ali su veoma specifične i imaju svoju publiku. U narednom periodu u prodaji će se naći crno-belo izdanje knjige Tarzan koju je radio naš sugrađanin Stevan Subić.
Kako ste došli na ideju da radite crno-bele knjige i to o popularnim junacima kao što su Konan i Tarzan?
Crno-bela izdanja nisu novost, ni domaćoj čitalačkoj publici koliko ni publici širom sveta. Štaviše, postoje i strip scene, velike evropske i azijske, koje publikuju isključivo crno-bela izdanja, poput italijanskog, japanskog i drugih. Doduše, savremeni trendovi koje diktiraju najveća svetska tržišta se u najvećoj meri zasnivaju na kolornim izdanjima, tako da ova crno-bela polako prerastaju u izdanja sa ekskluzivnijim sadržajem, štampom i formatima. Rečju, nisu novost, iako su sve ređa, to jest, posebnija u svojoj suštini pa i po očekivanjima čitalaca koji su za njih zainteresovani. Samim time, kao veoma česta forma u izdavaštvu, i naši izdavači koji u koraku prate globalne trendove, ne zaostaju u objavljivanju knjiga za sladokusce. Ideja za objavljivanjem uvek dolazi od samih izdavača i na meni kao autoru je da, ukoliko zatreba, pomalo pomognem u realizaciji. Ništa više od toga, bez obzira na veličinu ili popularnost karaktera o kome se pripoveda u knjizi.
.jpg)
Kako je prihvaćena knjiga Konan u ovom formatu i da li ste zadovoljni kako publika reaguje na crno-bela izdanja?
Moji čitaoci u regionu su uglavnom dobro upoznati sa mojim naslovima, većinom već tokom procesa rada na njima. Mogu reći da je odziv publike na Konana, koji je u ekskluzivnom, crno-belom izdanju, objavljen tek nedavno, na prošlom Sajmu knjiga u Beogradu, izvanredan. Više od polovine ukupnog tiraža je već na policama čitalaca širom regiona i po svoj prilici ga veoma uskoro neće više biti u prodaji. Mislim da delim impresije sa mojim izdavačem, Makondo-om, po pitanju utisaka. Zaista sam dirnut pažnjom i poštovanjem koje je našim izdanjima srpska publika darovala. Naime, prethodna redovna, kolorna izdanja Konana i Tarzana, u kratkom roku su u celosti rasprodata.
Koliko je zahtevno raditi ovakve knjige?
Moram vas najpre na kratko uputiti u same osnove rada na bilo kom naslovu, premda znam da naši čitaoci sve ovo već veoma dobro znaju. Naime, svaki crtež, ilustracija, pa time i dela u okviru devete umetnosti, nastaju najpre kao crno-beli prikazi, prizori. Bili oni rađeni tradicionalno, tušem na papiru ili digitalnim alatima na ekranima, bez razlike, osnova je uvek u crno-beloj estetici. Kolor dolazi naknadno, ukoliko je uopšte neophodno kolorisati ga, što često nije slučaj. Dakle, svaki naslov se može objaviti i u ovoj estetici, te sama priprema publikacije ovog tipa nije naročito zahtevna, iako u svojoj suštini, zanatski gledano, upravo se u ovoj estetici nalazi esencija zanata i umetničke vrednosti dela. To je, razume se, važno napomenuti kada govorimo o umetničkoj izvedbi, vrednosti i zanatu samom, sa pripremom knjige to nema naročite veze. Zahtevnost pripreme knjige je poput svake druge, ne posebno komplekskna niti zahtevna, osim sa logističke i finansijske strane uzimajući u obzir vreme i okolnosti u kojima živimo.
Kada bi knjiga Tarzan mogla da se nađe na tržištu i šta čitaoci mogu da očekuju od gospodara džungle?
U trenutku dok razgovaramo mogu vam reći da je knjiga u samoj završnici, poslata je u štampariju. Ono što je meni drago u vezi ove knjige je što će čitaoci moći da isprate pripovedanje o životu Lorda Grejstoka lišeno interpretacije koju daje kolor. Rečju, upravo onako kako sam je ja video tokom rada. S obzirom na to da kolor na Tarzanu nije moj, već druge osobe, i estetika, senzibilitet se, ipak, u manjoj meri menja zbog toga što osoba koja je kolorisala moje table nije i stvarala te crteže te ih na malo drugačije načine doživljavamo. Veoma mi je drag crno-beli pristup jer on je istinski najdirektnija veza između mene i čitaoca, bez obzira gde se on ili ona nalazili, kojim jezikom govorili.
Gde će knjiga moći da se nabavi?
Širom Srbije, u svim bolje opremeljenim knjižarama od Subotice do Pirota. Naravno, i direktno od samog izdavača.
Šta Vam je bilo najizazovnije na pripremi ove knjige?
Na Tarzanu sam radio od maja do, čini mi se, decembra 2020. Slobodno mogu reći da mi je Gospodar Džungle, uz rame sa naslovom “Kolenso” objavljenim u Italiji 2016, najzahtevniji par naslova u dosadašnjoj karijeri. Ono što ih izdavaja u odnosu na ostale, u najkraćem, jeste zahtevnost materije koja se obrađivala u ovim knjigama, kao i odgovornost spram čitalačke publike koja ih je očekivala i priželjkivala. Uz to, okolnosti koje su pratile nastanak i objavljivanje dela, sada mislim na Tarzana, dodatno su opteretile rad.
Naime, često govorim o svom radu na Tarzanu, pošto smo se scenarista, Bek i ja mašili ozbiljnog posla da adaptiramo za najstrožu čitalačku publiku kakva je u Evropi francuska, delo u tom momentu staro preko jednog veka. Dakle, već toliko puta ispirčano i prikazano. Uz to, samu premijeru knjige okovao je lock down u Francuskoj, kada je pandemija sa obe noge stala na Evropu. Obojica smo zaista dali sve od sebe, stvorili naslov koji do sada ima 6 prevoda na velike svetske jezike i zaista ponosno gledamo na ovu knjigu. Uzgred, crno-belo izdanje koje nam sledi, nije prvo takvo ove knjige. Pre dve godine je jedan eminentni izdavač specijalizovan za ovakve edicije već objavio Tarzana za Francuskoj i Belgiji, u super ekskluzivnom izdanu, ogromnog formata, sa najeksluzivnijom štampom na tlu Evrope. To je izdanje bilo prvo, i veoma je brzo rasprodato. Sledeće, naše srpsko, meni lično je već veoma drago. Zaista se radujem što će naši čitaoci i ovu knjigu biti u prilici da imaju u svojim bibiliotekama.
Da li će biti nekih posebnih iznenađenja za prve kupce?
U svakoj mojoj knjizi dolazi po neko manje ili veće iznenađenje, što moji čitaoci već znaju. U proteklih nekoliko godina, zauzeo sam se da utvrdim jedan novi standard u izdavaštvu stripova u nasoj zemlji. Nekoliko hiljada knjiga koje su u prethodnih nekoliko godina moji čitaoci kupili zahvaljujući trudu i predanosti mojih dragih prijatelja i izdavača kao što su Čarobna knjiga, Makondo, Veseli četvrtak, utvrdilo je taj standard i on je zaživeo, a u njegovoj suštini je moje lično poštovanje prema svakom čitaocu i čitateljki mojih naslova, zahvalnost i podrška koju razmenjujemo. I ovog puta, prvi kupci će dobiti na poklon specijalne printove i naročite ex librise koje kao lični pečat autorski, imam u svim svojim izdanjima na srpskom.
Dugo radite stripove, da li se i koliko razlikuje crtanje stripa od ilustracije knjige?
Ova godina mi je godina jubileja. To bih, eto, mogao da podelim sa našim čitaocima premijerno. U maju se navršava deset godina od početka moje karijere i prvih profesionalnih tabli stripa. Elem, razlika nije toliko velika, osim što u sekvencijalnoj umetnosti kakva je strip, osnova je u vizuelnoj naraciji. Dakle, može i ne mora da bude teksta u njoj, dok u ilustraciji knjige, sam visual je od sekundarnog značaja i služi tome tek da obogati knjigu i u jednom širem umetničkom smislu, ukoliko je to potrebno ili je naročita želja samog autora. Time se i rad na ovim formama dakako razlikuje. Ne toliko u izvedbi koliko u sadržajnosti i rečitosti crteža.
Možete li već sada da najavite da li i šta spremate za naredni period?
Trenutno radim na dve autorske priče, koje bi trebalo da budu objavljene na velikim svetskim tržištima do kraja ove godine. To nije sve, ali vam, nažalost, toliko mogu reći za sada. Uz to, za kraj razgovora, mogu da najavim veoma zanimljive vesti za sve ljubitelje stripa.
Fotografije ustupio: Stevan Subić
.gif)
.gif)
