Veče posvećeno zavičajnim velikanima Todoru Manojloviću i Vojislavu Despotovu priredjeno je u petak, u okviru manifestacije Korzo fest, ispred Gradske Narodne biblioteke Zrenjanin. Omaž zrenjaninskim bardovima pisane reči osmišljen je kao interaktivna radionica sa temom o odnosu tradicionalnog i modernog, koju je pripremila i vodila Tanja Ćirić, bibliotekarka. Simboličnim otkrivanjem „Biste za Tošu i Voju“ zaokruženo je sećanje na dvojicu najistaknutijih zrenjaninskih pisaca, koje će, prema rečima organizatora, biti samo prvo u nizu mnogobrojnih zaslužnih stvaralaca našeg grada.
Igrokaz – tradicija i moderno!
Možemo li govoriti o modernom stvaralaštvu bez istinskog poznavanja i zdravog odnosa prema tradiciji? Poznajemo li dovoljno svoj zavičaj i sopstvenu prošlost? Znamo li ko su zaista bili velikani poput Todora Manojlovića i Vojislava Despotova? Ovo je samo jedan od aspekata, kroz koji je u petak, na zrenjaninskom korzou oživljeno stvaralaštvo zrenjaninskih bardova pisane reči Todora Manojlovića i Voje Despotova.
„Osnovna ideja je bila da umesto pasivne književne večeri, monotone tribine ili duge zavičajne hvalospevke, našim sugradjanima ponudimo igru, smeh i dobru zabavu, kroz koje ćemo se zajedno podsetiti naših velikana, a možda još ponešto naučiti čitajući segmente njihovog stvaralaštva“, priča za naš portal Tanja Ćirić, zahvaljujući kojoj je u organizaciji Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ upriličeno ovo veče.
.jpg)
„Želeli smo da u ovaj omaž zrenjaninskim piscima u potpunosti uključimo sve prisutne. Tako smo radionicu započeli igrom kroz koju smo odgonetali šta za nas predstavlja tradicija, a šta moderno. Bilo je zanimljivo videti kojem više naginjemo, šta nam je bliskije, a kasnije, tokom radionice, verujem, da smo se preslišali koliko dobro poznajemo i jedno i drugo.“
Ko je u stvari bio Toša?
„Ovo pitanje postavlja Radovan Popović u svojoj knjizi „Gradjanin sveta“,u kojoj možete čitati o životu Todora Manojlovića. Bio je pesnik, dramski pisac, esejista, bavio se književnom, likovnom i pozorišnom kritikom. Prevodio je. Bio je putnik i hedonista, erudita, govorio je i pisao na pet jezika. Nikad do kraja prihvaćen, posebno ne u svojoj sredini. Todor Manojlović je bio neko ko je okupljao oko sebe one „nove“, sa modernim idejama, ko ih podržava i zbog toga trpi posledice. S druge strane, važio je za umerenog modernistu, jer se zalagao za uravnotežen odnos izmedju tradicije i avangarde. Dakle, bio je nekako, uvek izmedju … ova naša dva kruga“.
Oživljavajući deo stvaralaštva Todora Manojlovića i njegove kulturne zaostavštine, govorilo se o „krizi knjige“, o kojoj je pisao početkom dvadesetog veka, o odnosu prema tradiciji, o dramskom stvaralaštvu i njegovom „Centrifugalnom igraču“ ,po mnogima najboljoj Manojlovićevoj drami.
Vojino traganje za Todorom…
Ako bismo prve pokušaje raščitavanja, razumevanja, rehabilitacije kulturne zaostavštine Todora Manojlovića želeli da odslikamo u vidu stvaralaštva pesnika koji su dolazili posle njega, ime Vojislava Despotova je nezaobilazno i svakako jedno od najvećih.
Stvaralaštvo Voje Despotova, pesnika koji je tragajući za Todorom, iznedrio sopstveni, prepoznatljiv umetnički identitet, prisutne Zrenjanince, poklonike i poštovaoce pisane reči, podsetilo je na odnos sredine prema velikanima koji su je svojim delom zadužili. Tako smo prisustvovali čitanju odlomaka iz zbirke Vojinih eseja „Vruć pas i drugi eseji“ i knjige „Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata“ u interpretaciji Saše Mančića.
Iščitavanje Domanovića i Kiša
Tokom večeri posvećene Todoru Manojloviću i Vojislavu Despotovu, publika je prisustvovala i čitanju Domanovićevog satiričnog teksta „Razmišljanja jednog običnog srpskog vola“ i citata iz Kišovog „Gorskog taloga iskustva“ u interpretaciji Milana Aleksića,kompozitora i profesora na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Olivere Skoko, istoričarke umetnosti, Sonje Antonić, filozofkinje, koja kroz svoja pisanja traga za vrednostima tradicije Banata i Katarine Djoković, koja se bavi pozorišnim izrazom. O sponi izmedju pisanja Danila Kiša i Radoja Domanovića sa stvaralaštvom Manojlovića i Despotova, Tanja Ćirić kaže:
„ Kada razmišljamo o odnosu prema tradiciji i prošlosti, često je prisutna izvesna sklonost ka mitomaniji i megalomaniji. Tako s jedne strane,ne poznajemo, ne obeležavamo, ne rasvetljavamo dovoljno svoje dvorište, svoj grad i svoje sugradjane, ali smo skloni da imamo mišljenje o velikim temama. Čitanje ovih odlomaka bio je svojevrstan poziv na zdrav odnos prema tradiciji, istoriji, prošlosti, što i jeste ideja vodilja ove večeri.“
Bista za Tošu i Voju
Kakav odnos prema svojoj kulturnoj zaostavštini, prema svojim velikanima Todoru Manojloviću i Voji Despotovu, kulturi, ima grad Zrenjanin, njihovi sugradjani?
„Uloga i značaj Todora Manojlovića su godinama zanemarivani i danas se nedovoljno govori o njemu, nedovoljno se čita i njegova zaostavština nije do kraja istražena. Zasad imamo njegove knjige, biblioteka ima objavljen gotovo ceo njegov opus, postoji Fond Todora Manojlovića, u Istorijskom arhivu dostupan je deo zaostavštine, u Muzeju postoji soba Todora Manojlovića, u zrenjaninskom pozorištu jedna scena nosi njegovo ime. Postoji i tabla na kući u kojoj je Todor Manojlović živeo, u Ulici Petra Bojovića. To je odlično, ali i dalje se malo čita, premalo govori. Ni Toša ni Voja nemaju u gradu Zrenjaninu bistu, a mislim da je itekako zaslužuju. Zato smo u okviru ove večeri upriličili razvijanje plakata u znak sećanja na dva zavičajna džina. Umesto biste za kojom je svojevremeno tragao Voja Despotov, a koje još uvek nema…“
.gif)
.gif)
