Da se Šekspirova dela mogu odglumiti i van pozorišta, pokazala je grupa mladih Zrenjaninaca. Rediteljka i glumci su se po prvi put oprobali u ovom poslu, i predstavu odglumili u dvorištu jednog zrenjaninskog kafića. Ideja se javila maja meseca sasvim slučajno, kada su sedeli u bašti, i primetili da ih enterijer podseća na Šekspirov komad „San letnje noći“.
Studentkinja ekonomije Milica Rauški, se po prvi put našla u ulozi režisera i reditelja. Pre same postavke predstave, Milica se edukovala i istraživala o načinima režiranja.
„Krajem maja smo sedeli ovde, i neko je prokomentarisao da ovo izgleda kao „San letnje noći“. Druga osoba je dodala da treba da postavimo predstavu, i ja sam rekla da ću režirati. Tako je sve počelo. Nakon nekoliko dana smo organizovali audiciju, a ja sam se posvetila sređivanju teksta. Krajem juna smo se okupili na prvoj probi, i krenuli da radimo. Posebno mi je drago što se okupilo se jako mnogo ljudi, i što se ovo desilo u Zrenjaninu. Imali smo fantastične kostime, i deset glumaca je bez ikakve naknade, sa puno entuzijazma radilo i učilo tekstove. Skoro svi su se po prvi put našli u ulozi glumaca, i fantastično su odradili svoj posao.“ – istakla je Milica
Autentični kostimi
Kostimi su autentično urađeni, i pored malog budžeta, zahvaljujući kostimografu Nikoli Pandurovu. Nikola je tekstilni inženjer, i jedan od retkih u ekipi, koji ima prethodno iskustvo.
Nikola Pandurov
„Kao osnovnu inspiraciju sam uzeo izmišljeni svet vila i vilenjaka, i naravno atinske nošnje. Obzirom da je budžet bio vrlo, vrlo mali, u okviru toga se trebalo snaći. Ipak se našao način da oblikujem kostime, da se nađu tkanine. Našlo se rešenje i za materijale, i što se same scene tiče, i što se tiče kostima. Bio je izazov spremiti sve ovo. Trebalo mi je deset dana za grubo završavanje kostima, i nakon toga jos nekoliko dana za prepravke.“ – izjavio je kostimograf Nikola
Aleksa Novakov
Jovana Holić
Aleksi Novakov nije prvi put da se nađe u ulozi glumca, jer se i ranije bavio glumom. Na ovaj korak se odlučio jer je bio prisutan kada je ideja nastala. Sa druge strane Jovana Holić se po prvi put oprobala kao glumica, i veoma joj se svidelo, glumila je vilu. Aleksa i Jovana se slažu, da je Šekspir veoma dopadljiv, da ga je lako učiti, i odglumiti tekst. Oboje se raduju novim projektima.
Posle uspeha koji su doživeli, i oduševljenja publike, skupina nastavlja dalje, i planira nove projekte. Sledeći komad koji će pripremiti je „Ko se boji Virdžinije Vulf“, koji će prikazati za par meseci.