Predstave subotičkih pozorišta oduševile publiku četvrtog dana 70. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine

Četvrti dan 70. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine obeležilo je izvođenje predstava u Subotici. Najpre je Dečije pozorište Subotica za najmlađe izvelo predstavu „Pozorištu s ljubavlju“ a Narodno pozorište Subotica popodne se predstavilo komadom „Radnička hronika“.

Festival je počeo u Zrenjaninu u ponedeljak 19. aprila kada je na sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ izvedena predstava Gospodin Mokinpot, a ostale predstave koje se takmiče, zbog epidemiološke situacije biće izvedene u matičnim pozorištima u Novom Sadu, Subotici, Vršcu i Somboru.

OLJA ĐORĐEVIĆ, direktorka Drame na srpskom jeziku NP Subotica: Žao nam je što nismo u Zrenjaninu

Osmesi, pljesak dečijih dlanova, radost kada na bini prepoznaju koju životinju su glumci napravili igrom materijala, zvukova, boja, plesom, pantomimom, upotrebom lutaka, sve to i više od toga stalo je u raskošan svet dečije predstave Pozorištu s ljubavlju, koja je pred najmlađom publikom izvedena tokom četvrtog dana festivala. Uz hitove grupe ABBA i Majkla Džeksona, cela sala stopila se sa predstavom i ansamblom na sceni, u komadu kojim se deca uče da vole pozorište. Ovo je druga predstava sa kojom Dečije pozorište Subotica učestvuje na ovogodišnjem Festivalu.

– Predstava je oda lutkarstvu, za sve nas je ovaj komad praznik i prilika da se divimo svemu onome što lutkari mogu, onome što lutke jesu, od tkanine, predmeta, creva iz tuš kabine, svega čemu glumac udahnjuje novi život dok je na sceni – kaže Marta Aroksalaši, direktorka Dečijeg pozorišta Subotica.

A na sceni pored Dečijeg pozorišta, u suncem okupanoj Subotici, u popodnevnom terminu odrasla publika pratila je Radničku hroniku, tematiku koja retko koga da je mimoišla. Stečajevi, štajkovi, obespravljeni radnici, privatizacija, nemoć, smrt. Jednom rečju, aktuelno.

– Drama na srpskom ima publiku, najveći problem je što moramo da ograničavamo broj mesta jer je zainteresovanost velika, te moramo da ih vraćamo. Sam festival nam mnogo znači, ali nam je žao što ne možemo sada da budemo u Zrenjaninu, svi na jednoj sceni, kao što smo to prehodnih godina činili – navela je za Dnevnik festivala Olja Đorđević, direktorka Drame na srpskom jeziku NP Subotica. (Miroslava Pudar)

ZORAN ĐERIĆ, upravnik Srpskog narodnog pozorišta: Travnik je metafora mitološkog toponima

Upravnik SNP Zoran Đerić kaže da je Ivo Andrić nesumnjivo najznačajniji srpski i jugoslovenski pisac 20. veka i da je, iako nikada nije napisao ni jednu dramu, Andrićevo delo prisutno na našim pozornicama više od 80 godina zahvaljujući brojnim dramatizacijama njegove proze i poezije. U Srpskom narodnom pozorištu su, do sada, sa uspehom dramatizovani romani „Na Drini ćuprija” i „Travnička hronika”, kao i pripovetka „Anikina vremena”. Đerić podseća da je pre „Travničke hronike”, reditelj Nikita Milivojević dramatizovao roman „Na Drini ćuprija” i režirao ga u Nemačkoj i u Grčkoj. Travnička hronika, u režiji Nikite Milivojevića, premijerno je izvedena oktobra 2019. godine, u Srpskom narodnom pozorištu, na Sceni „Pera Dobrinović“.

– Ovde nije reč o klasičnoj dramatizaciji, razvijanju radnje, uspostavljanju protoka vremena, karakterizaciji likova. Ispoštovana je naracija, koja prati osnovni tok romana. Travnik je metafora svojevrsnog mitološkog toponima u kome se sreću, prelamaju i uviđaju pravila postojanja sveta, a svet je, kao što je poznato, zasnovan na politici, ucenama, pogodbama, novcu i onom najvažnijem, pravu jačeg – kaže Đerić i navodi da predstave „Na Drini ćuprija”, „Anika i njena vremena” i „Travnička hronika”, svedoče o tome da je Andrićevo delo ipak scenično i da ga je moguće uspešno dramatizovati.

Tako se, ukazao je Đerić, na izvestan način, pobijaju, kako njegova skepsa: „Nisam ja pisac za pozornicu. Ja pozorište mnogo volim i volim da idem u pozorište, ali ne znam kako treba pisati za pozorište. A to je teško znati. Treba se roditi za to”, tako i skepse svih onih koji misle da se dela Ive Andrića otimaju dramatizaciji i da ih je nemoguće postaviti na pozorišnu scenu.

– Projekti koji su proistekli iz čitanja Andrića, dramatizacije Andrićevih dela, pripovedaka ili romana, nastoje da ponude jedno novo, sadašnje viđenje i tumačenje burnog vremena na našem balkanskom, regionalnom prostoru – zaključuje Đerić. (Ljiljana Stupar)

Sve o trećem festivalskom danu saznajte u petom broju DNEVNIKA FESTIVALA

ČETVRTOG FESTIVALSKOG DANA „TRAVNIČKA HRONIKA“

19.30h Ivo Andrić „Travnička hronika“, režija i dramatizacija: Nikita Milivojević, Srpsko narodno pozorište u saradnji sa Narodnim pozorištem Sombor (Scena „Pera Dobrinović”)

Selektor festivala je Slobodan Savić a u sastavu žirija su Vida Ognjenović, Miodrag Tabački i Predrag Momčilović. Partneri festivala su Ministarstvo kulture, Pokrajinska Vlada i Grad Zrenjanin.

Medijski partneri, portal I love Zrenjanin, list Zrenjanin i TV Santos, koje je podržala kompanija GOMEX kao medijski sponzor Festivala.