Predstava „Ne mo’š pobeć’ od nedelje“, prvi put odigrana na otvorenom

Predstava „Ne mo’š pobeć’ od nedelje“, je na repertoaru Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ već deset godina. Sinoć je po prvi put u Zrenjaninu, odigrana na otvorenom, u atrijumu Narodnog muzeja. Interesovanje je bilo veliko, a prostor nedovoljan za sve zainteresovane. Glumci Sanja Radišić i Dejan Karlečik su u neposrednoj interakciji sa publikom, duhovito dočarali život jednog savremenog para.

„Već deset godina rado igramo ovu predstavu. Ono što je sada drugačije, je da smo zreliji i profesionalno i privatno. Iskusili smo mnoge stvari i situacije koje igramo u ovoj predstavi. Sada igramo autentičnije i mekše, istinitije sa više nijansi. Meni je dragoceno što gledam sazrevanje svog kolege, a nadam se i on moje. Jako je zanimljivo da je devojka na momente iracionalna, jer je vode emocije, dok je momak racionalan i na momente sebičan. Sa ove distance kada pogledam, ranije sam više nju razumela, a sada više razumem njega, valjda to zrelost donosi.“- izjavila je glumica Sanja Radišić.

Dejan Karlečik se povodom ove teme, u globalu slaže sa svojom koleginicom. Kako je i sam istakao, kada pogleda plakat, čini mu se da su to tada neka deca igrala.

„Oboje smo sazreli i kao glumci i kao ličnosti, zajedno sa ovom predstavom, kao i predstava sa nama. Predstava govori o kapitalističkom i potrošačkom društvu, koje je za deset godina doseglo ozbiljnu lestvicu. Ljudi u tom društvu, nemaju razumevanja jedni za druge, što je i minula situacija pokazala. Tek kada su bili zatvoreni i osuđeni jedni na druge, ljudi su imali prilike da bolje upoznaju one sa kojima žive. Nisu navikli na razgovore, pa se može reći da je većina doživela situaciju, koju igramo u predstavi, već deset godina.“- naglasio je glumac Dejan Karlečik

Izmenili pogled na međuljudske odnose

„Kada pogledam sa strane ova dva lika bi mogla međusobno lepo da se dopune. Međutim, svako insistira da je u pravu, i kod oba lika je veoma izražen ego. Mislim da je otuđenost među ljudima mnogo veća, kao i strah od odgovornosti. Ljudi se boje emotivnog otvaranja, i svi žele neki privid. Društvene mreže su dosta podstakle tu otuđenost. Nove generacije smatraju da treba da izgledaju nedodirljivo, i samim tim se ignorišu, a zapravo je nezadovoljstvo sve veće. Čini mi se da beže od emocija.“- istakla je Sanja.

„Što duže igramo ovu predstavu, čini mi se svi žive neku imitaciju života, neku repliku. Živimo život na društvenim mrežama, nemamo normalne kontakte i razmišljanja. Mislim da je lepota ovog poziva što imamo priliku da igramo razne uloge. Zahvaljući tome, možemo da uvek iznova tražimo smisao onoga što govorimo, i značenje reči. Sve bolje razumem te misli, koje dolaze iz zrelosti i interakcije sa publikom.“- Dejan Karlečik

Prednost njihove predstave je što je igraju na kamernoj sceni, i mogu da prate reakcije publike. Sanja ističe da tokom predstave ljudi pristanu na interaktivan odnos, da smeju da odreaguju i da komentarišu, i da i mimikom reaguju. Komuniciraju sa njima, i na neki način traže i odgovore. Zanimljivo im je kada dođu parovi. Primetili su da se tokom predstave ili ćuškaju, ili zbližavaju. Smatraju da predstava probudi toplinu i daje im nadu.

„Predstava je interaktivna, i imamo neposredan kontakt sa publikom. U toku interakcije, ljudima je neprijatno, kada ih samo i pogledaš. Sklanjaju pogled, i beže od istine, koja ih čeka kada izađu. Ovo je na neki način novi vid predstava, i publici treba oko 15 minuta da pristane na komunikaciju. Dešavalo se da neko umesto mene ili Sanje kaže repliku, jer osete da je to ono što sledi. Zanimljivi su komentari parova, koji prepoznaju jedni druge u likovima koje igramo. Tada znamo da smo došli do njih, i da je nešto doprlo. Verovatno kada odu kući, ili sa prijateljima na piće, pričaju o predstavi. Predstava ih podstakne da govore o muško- ženskim odnosima, kao i o našem društvu.“- naglasio je Dejan