Nakon više godina, Kulturni centar Zrenjanin organizovao je debatu na temu Kulturne politike u Zrenjaninu. Potreba za organizovanjem ovakvog okupljanja proistekla je iz nezavidne situacije u kojoj se trenutno nalazi većina institucija kulture u gradu i okolnim naseljima.
„Kandidatura Zrenjanina za Evropsku prestonicu kulture, usvajanje dokumenta „Agenda 21″, kao i činjenica da od nedavno u gradskoj vlasti konačno postoji osoba zadužena za oblast kulture – sve to je nametnulo potrebu za organizovanjem današnje debate“, pojasnio je Vladimir Đurić, programski direktor Kulturnog centra.
Prvoj u nizu debata koje će se organizovati u narednom periodu prisustvovao je veliki broj predstavnika skoro svih zrenjaninskih institucija kultura, nevladinih organizacija koje deluju u toj oblasti, članica gradskog veća zadužena za kulturu, ali i brojni građani koje zanima i brine aktuelna „kulturna“ situacija u gradu. Osnovni cilj jeste delovanje zajedničkim snagama da bise stvorio realan osnov za kreiranje strategije kulturne politike, koja će jasno definisati pravac razvoja kulture i podići je na viši nivo u Zrenjaninu.
NEPRIVLAČNI PROGRAMI KOJI SE NUDE PUBLICI
Pojedine institucije kulture godinama unazad imaju ustaljene i monotone programske sadržaje, što je pojašnjeno s jedne strane nedovoljnom količinom sredstava koja se izdvajaju iz gradskog budžeta, a s’ druge strane nedovoljnom afirmacijom zaposlenih u pisanju novih projekata i pribavljanju dodatnih sredstava preko pokrajinskih, republičkih i inostranih fondova.
Kao jedan od krucijalnih problema, Đurić je naveo manjak publike, koju je u današnjim teškim vremenima gotovo nemoguće privući. „U većini kulturnih institucija u Zrenjaninu publika fizički odumire, a mlađi naraštaji nemaju naviku da prate kulturna dešavanja. Zato je neophodno napraviti strategiju pomoću koje će kultura u gradu biti podignuta na viši nivo“ – istakao je Đurić tokom debate.
SPAS U STRATEGIJI KULTURNOG RAZVOJA ZRENJANINA ?
„Činjenično stanje koje sam zatekla u momentu svog postavljanja na mesto članice Gradskog veća zadužene za oblast kulture jeste da se većina institucija nalazi u nekoj vrsti „programskog vakuuma“, a ono što predstavlja najveći problem jeste nepostojanje organizovane studije koja će jasno definisati šta to treba da predstavlja kulturni identitet Grada Zrenjanina“, istakla je Dubravka Bengin Bulovan. „Pred nama je ozbiljan posao ali ukoliko postoji zajednička ideja i dobra volja predstavnika institucija kulture, situacija se može značajno popraviti“, dodala je Bengin.
„Danas ćemo se fokusirati na definisanje osnovnih tehničkih pitanja, a postoji ideja da se zbog operativnijeg rada na sledećim debatama i sastancima izvrši podela institucija po radnim grupama, tačnije na one kojima je osnivač država i na one koje pripadaju nevladinom sektoru. Optimista sam i očekujem da ćemo već nakon 6 meseci zajedničkog rada u javnost izaći sa jasno profilisanim konturama Strategije kulturnog razvoja Zrenjanina“, na kraju je dodala Dubravka Bengin.
.gif)
.gif)
