Prvi deo projekta pod nazivom „Grad u arhitekturi/Arhitektura u gradu 18/17 – Bečkerek – Petrovgrad – Zrenjanin” biće predstavljen javnosti u Izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanin, 2. oktobra sa početkom u 20 časova.
Taj datum je odabran zbog obeležavanja Dana oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu.
Projekat je nastao kao zajednička ideja više autora koji su u okviru oblasti svog profesionalnog delovanja svoju pažnju usmerili na modernu gradsku arhitekturu. Kulturni centar Zrenjanina je ovim projektom, koji je prvobitno bio zamišljen tako da obuhvata postavku izložbe, izradu publikacije i organizaciju tribine, još tokom leta uspešno konkurisao kod Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
.jpg)
Inspiracija za projekat nastala je na temi Bijenala arhitekture u Veneciji 2014 – Fundamenti, koja se sastojala iz tri dela. U prvom, apsorbovanje modernosti, 66 zemalja podelilo je jednu temu: istoriju svoje modernosti od 1914. do 2014. Istorija modernosti je, takođe, zainteresovala i jednog od kustosa Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, Vladimira Kulića, koji je za 2018. najavio izložbu Modernism In-Between: The Mediatory Architecturesof Socialist Yugoslavia, kojom će odati poštu jugoslovenskom modernizmu. Iz ove teme nastala je ideja da na svom, potpuno lokalnom, perifernom i malom prostoru, probamo da identifikujemo modernost, a noseći se idejom Bijenala – Upijanje savremenosti 1914-2014, otkrijemo modernu arhitekturu, identitet arhitekture, kao i nas samih u toj modernosti.
Pozivajući se na godine 18/17 (1918-2017.), kroz asocijacije na Bijenale (14/14), predočena je i civilizacijska dilema o uticaju modernosti na razvoj društva i arhitekture. Od arhitekture arh. Đorđa Tabakovića i arh. Dragiše Brašovana, do arhitektonskog izraza „AGM“ grupe na čelu sa arh. Marjanom Đulincem, stvara se utisak da, bez obzira na lokalnost, malu sredinu ili periferni položaj u odnosu na velike centre, arhitektura grada nije ostala imuna, ali i neopredeljena za moderno. Takođe, utisak je da je prepoznavanje vrednosti modernog bilo veoma značajno radi stvaranja sopstvenog identiteta, koliko god modernost imala internacionalni karakter.
Postavka podrazumeva fotografije objekata, autora Jovana Njegovića Drndaka, koje su kao značajne mapirale i stručno obradile dipl. inž. arh. Jelka Đorđević i istoričarka umetnosti, Vesna Karavida. Dizajn izložbe je uradila Danka Ječmenica, a menadžer projekta je Sandra Banjanin, urednica pograma vizuelne umetnosti Kulturnog centra Zrenjanin.
Podršku održavanju ove izložbe pružili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i grad Zrenjanin.
.gif)
.gif)
