Koncerti Zrenjaninske filharmonije kao jedinstveni dogadjaj u okviru manifestacije „Dani piva“, osim što predstavljaju vrhunski umetnički užitak, svakako jesu najblistaviji primer promocije kulturnog potencijala grada. Tako se za nastup Zrenjaninske filharmonije iz godine u godinu traži mesto više, a ove godine biće obezbedjen čak duplo veći broj mesta za sedenje.
Program kojim će se predstaviti na ovogodišnjim „Danima piva“, ali i neki veliki planovi i želje koji tek treba da se realizuju, bili su tema razgovora sa direktorom Zrenjaninske filharmonije Romanom Bugarom.
Zrenjaninskoj filharmoniji je, kao najreprezentativnijem nosiocu promocije kulturnog potencijala grada, i ove godine, sasvim očekivano, ukazano poverenje da otvori manifestaciju “Dani piva“.
Petu godinu za redom, za ovaj vrhunski umetnički dogadjaj vlada izuzetno interesovanje, a Zrenjaninci i ove godine sa nestrpljenjem čekaju ovogodišnji repertoar Zrenjaninske filharmonije. Ove godine, reklo bi se, očekuje nas veličanstven provod.
„ Moja ideja je godinama unazad bila da nastupimo sa dva koncerta, jednim klasične muzike i jednim za širu publiku. Ove godine sam prvi put to ostvario i veoma sam zahvalan organizatorima na tome. Prvi koncert, 29. avgusta je sada već tradicionalno koncert kojim otvaramo manifestaciju i čine ga biseri klasične, operske i simfonijske muzike. Sviraćemo 20 kompozicija, a na ovom koncertu pevaće mecosopran Višnja Popov, sopran Pamela Kiš Ignjatov i bariton Vasa Stajkić. Filharmonijom će dirigovati Aleksandar Kojić. Na našim „Danima piva“ se uvek dešava nešto ekskluzivno, tako će biti i ove godine. Koncert sa divama Eurosonga je nešto što još niko nije uradio u Srbiji. Sa novosadskim Big bendom i Fedorom Vrtačnikom već imamo odličnu saradnju. Nastupali smo zajedno i na prošlogodišnjim Danima piva, a moja želja je bila da tu saradnju proširimo i obogatimo novim vokalima. Tako ćemo ove godine nastupiti sa 4 sjajna ženska vokala, Nevenom Božović, Jelenom Tomašević, Saškom Janković i Bojanom Stamenov. Zrenjaninska filharmonija neće nastupiti u punom sastavu,nastupiće samo gudačka sekcija, a Big Bend sa svojih dvadesetak članova. Sudeći po zainteresovanosti publike i medija, biće ovo jedan ekskluzivni dogadjaj koji će RTV direktno prenositi.“, najavljuje za naš portal direktor Zrenjaninske filharmonije Roman Bugar.
NASTUPI ZAVISE OD REPERTOARA, A REPERTOAR OD LOGISTIKE
Put od ideje čime će se Zrenjaninska filharmonija predstaviti publici u koncertnoj sezoni do njene realizacije je vrlo trnovit i naporan. Ako bismo želeli da znamo sa kojim iznenadjenjem će nas Zrenjaninska filharmonija obradovati na nekom od narednih koncerata,onda bi valjalo znati sledeće:
„To sa kim će Zrenjaninska filharmonija nastupiti, recimo na sledećim Danima piva, najviše zavisi od repertoara. A repertoar opet najviše zavisi od logistike. Za nekih dvadeset kompozicija koje ćemo svirati treba nabaviti notni materijal, a zatim svaki podeliti na 60 članova orkestra. Poznato je da Zrenjanin nema nikakvu nototeku. Opera SNP-a ima operski opus, Vojvodjanski simfonijski orkestar takodje nema neku nototeku. Mi note nabavljamo od Beogradske filharmonije i Simfonijskog orkestra RTS-a. Taj materijal košta. Šteta je, što kada se notni zapisi iskoriste, pošto su već plaćeni, ne mogu biti sačuvani na jednom mestu. Mi nemamo sedište, probe održavamo u Novom Sadu, jer u Zrenjaninu nemamo
adekvatan prostor za probe… Drugo,još ne moguda znam šta će na repertoaru biti sledeće godine niti sa kim ćemo nastupiti jer ne znam sa kojim budžetom raspolažem. Baš onako kako kažu – koliko para,toliko i muzike. Recimo, jedan solista koji puni svetske arene i trgove košta izmedju 20 i 40 hiljada evra, pa još dirigent, pa 60 članova orkestra… Medjutim, znam šta ćemo raditi za dve godine. Neću da otkrivam, samo ću nagovestiti. Pošto će za dve godine Zrenjaninska filharmonija nastupiti po 7. Put na Danima piva, taj koncert će biti u znaku 007. Reći ću samo to da ovako nešto još niko u svetu nije uradio.“, otkriva nam Roman Bugar.
OVE GODINE JE 120 GODINA OD OSNIVANJA NAJSTARIJEG SIMFONIJSKOG ORKESTRA U SRBIJI – BEČKEREČKE FILHARMONIJE
„Zrenjaninska filharmonija ima koncertnu sezonu od tri koncerta godišnje, to je Novogodišnji koncert, koncert u okviru Dana piva i povodom Dana grada. Ove godine navršava se 120 godina od osnivanja najstarijeg simfonijskog orkestra u Srbiji – Bečkerečke filharmonije. U vreme kada je postojala, Bečkerečka filharmonija je imala koncertnu sezonu sa po ćetiri koncerta mesečno. Danas time može da se pohvali samo Beogradska filharmonija. Naša želja je da se ovakav jedan jubilej, obeleži. To će najverovatnije biti na koncertu povodom Dana grada.“, kaže naš sagovornik.
ZRENJANIN BI MORAO DA IMA PROFESIONALNI MUZIČKI CENTAR
Želja da svirate sa poznatim,velikim svetskim solistima ili pod dirigentskom palicom velikih dirigenata prisutna je kod svakog instrumentaliste. No, pre ove, Roman Bugar ima tri velike želje koje bi mogle biti osnovni preduslov ove prve.
„Moja želja je pre svega da imam koncertnu sezonu od četiri, pet koncerata,da znam kojim budžetom raspolažem kako bih te koncerte planirao i realizovao. Dakle, da Zrenjaninska filharmonija bude na budžetu Grada Zrenjanina. Druga velika želja je da Zrenjanin dobije adekvatan koncertni prostor, sa adekvatnim uslovima, akustičnom salom, svetlosnim uslovima, da prostor bude klimatizovan. Takodje, uz prostor, ovom gradu je neophodan jedan koncertni klavir. Treća želja je da Zrenjanin konačno dobije muzički centar, koji će u ovom gradu zadržati vrhunske muzičare, danas rasute po celom svetu. Žalosna je činjenica da se u Zrenjaninu, na profesionalnom muzičkom planu, 60 godina ništa nije dešavalo. Kada je osamdesetih godina Zrenjanin bio medju vodećim industrijskim centrima, tada je bila prilika da se od samodoprinosa izdvaja za stvaranje jednog takvog centra. Mi smo tada imali dva hora svetskog renomea, vrhunske muzičare koji su u tom periodu živeli u Zrenjaninu, a danas su svetski poznati. Imamo Željka Lučića, Belu Mavraka, Pedju Milosavljevića, u Operi SNP-a su brojni pevači stasali u ovom gradu, u to vreme. Tada je neko morao da iskoristi taj potencijal i postane nosilac ideje da se oformi profesionalni muzički centar. Da na platnom spisku takvog jednog centra postoji tridesetak profesionalnih muzičara koji će moći jednom mesečno da izvedu jednu operetu, da održe jedno simfonijsko veče i jednom mesečno da imamo koncert zabavne, narodne ili džez muzike. To će, u nekom trenutku morati da se desi, ukoliko Zrenjanin želi da opstane na kulturnoj mapi Srbije.“ zaključuje Roman Bugar
.gif)
.gif)
