 (1).gif)
Iako na samom početku stvaralačkog puta, mlada dramaturškinja Kristina Bojanić iza sebe već ima neka od značajnih pozorišnih ostvarenja. “Romeo i Julija” u izvođenju zrenjaninskog pozorišta,”Hamlet” i “Na Drini ćuprija” Srpskog narodnog pozorišta, samo su neke od predstava u kojima dramaturgiju potpisuje naša mlada sugrađanka.
Kada si kod sebe prepoznala ljubav prema pozorištu?
Kristina Bojanić: Gledala sam predstavu “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u zrenjaninskom pozorištu i počela da verujem u čuda. Za mene su nestale granice između mogućeg i nemogućeg. Zahvaljujući pozorištu mogla sam da putujem kroz vreme, da otkrivam tajne međuljudskih odnosa, da učim kroz igru i zabavu. Ubrzo sam se priključila dramskom studiju Miloja Buce Ivanovića i nekoliko godina kasnije upisala sam dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
.jpg)
Do sada si već radila samostalno i kao asistent na nekoliko predstava. Kakva su tvoja iskustva, kao mladog dramaturga?
Kristina Bojanić: Raznolika i dragocena. Radeći u pozorištima upoznala sam mlade umetnike koji pored teške situacije u državi uspevaju da se izbore za priliku da rade i ostanu u poslu. Radila sam na predstavi „Žak i njegov gospodar“ u Novom Pazaru, u režiji Davida Alića, kao i na predstavi „Građanin plemić“ u Pozorištu mladih u Novom Sadu sa francuskom rediteljkom An Belerovič. Posebno bih istakla rad na predstavi “Romeo i Julija” u režiji Nikole Zavišića kom dugujem veliku zahvalnost što me je prihvatio kao deo ekipe u kojoj je vladala divna atmosfera.
Bila si angažovana u nastanku spota zrenjaninskog sastava Madresi. Kakav je tvoj odnos prema drugim umetnostima?
Kristina Bojanić: Kao dete volela sam da crtam, da sviram gitaru, da pravim predstave sa svojom sestrom Marinom. U školi sam razvila ljubav prema pisanju, pogotovo na časovima koji me nisu zanimali, kada sam umesto hvatanja beleški pisala priče i pesme. Snimanje spotova je veliki izazov, jer pored pisanja scenarija preuzimam odgovornost i za režiju, kameru i montažu. Oduvek sam sanjala da se bavim filmom, a radeći na spotovima za pesme Madresa “Ugašen svet”, “XL devojka” i “Parking mina” pravila sam svoje kratke filmove. Naravno, frontmen benda i autor pesama, Vladimir Maksimović, pomaže mi u svakom od poslova, te se pesme i spotovi međusobno nadopunjuju. Od izuzetne važnosti bio je i entuzijazam ostalih članova ekipe (Lazar Liptai, Milica Rauški, Igor Blanuša, Nađa Rudić, Darko Gađanski i Nenad Ivanić) koji su se pokazali kao odlični glumci.
Kakva iskustva si stekla radeći za Kitchen TV?
Kristina Bojanić: Osim što sam naučila ponešto da skuvam, zavolela sam rad na televiziji. Ekipa sa kojom radim je ekipa kakva se samo poželeti može. S obzirom da volim da putujem, odlasci na teren mi ne padaju teško. Volim da otkrivam običaje, učim o tradiciji, upoznajem kuvare koji žive u različitim oblastima i uobličavam njihove priče. Nedavno sam imala priliku da radim na serijalu “Banaćanke”, u svom rodnom kraju. Zahvaljujući Anđelki Evđenić i ženama iz udruženja žena “Dositej Obradović”, tradicija banatske kuhinje je predstavljena na prvom domaćem i regionalnom kulinarskom TV kanalu.
Na kraju, kako protiču tvoji dani u izolaciji?
Kristina Bojanić: Kad se profesionalno bavite pisanjem vaše radno mesto podrazumeva izolaciju. U pauzama pisanja učim da sviram bas gitaru i usavršavam svoje kulinarske sposobnosti.
.gif)
.gif)
