 (1).gif)
U Holu Narodnog muzeja Zrenjanin (prolaz ka atrijumu) do 18. juna aktuelna je kamerna postavka „Odjeci Bauhausa“ na kojoj su zastupljeni predmeti iz domena primenjene umetnosti, izrađeni u maniru ili pod uticajima ove nemačke umetničke škole.
-Ove godine navršava se 100 godina od osnivanja Bauhausa i naša institucija se ovom izložbom na svoj način pridružila brojnim evropskim kulturnim institucijama u obeležavanju jubileja. Sa druge strane ova mala postavka ima za cilj i da započne istraživanje na temu da li je nemački Bauhaus uspeo da ostavi svoj trag u nekadašnjem Zrenjaninu i Banatu. Prva inicijalna istraživanja pokazuju da su centralne ličnosti u ovoj kulturnoj razmeni bili književnik i likovni kritičar Todor Manojlović (1883-1968), arhitekta Đorđe Tabaković (1897-1971), dizajner, slikar i profesor Dragoslav Stojanović – Sip (1920-1976) i drugi, kaže Dejan Vorgić, kustos Narodnog
muzeja Zrenjanin.
Na izložbi publika može videti prvi nemački bakelitni telefon dizajniran 1928. godine, mastionicu Todora Manojlovića koju je dizajnirao profesor Vilhelm Vagenfeld 1937. godine, plakat koji je izveo Dragoslav Stojanović Sip za Savremenu galeriju u Zrenjaninu i drugo.
.jpg)
-Bauhaus je značajan za modernu umetnost iz više razloga. Hrabro je prihvatio mašinu kao instrument dostojan umetnika. Suočio se sa problemom dobrog dizajna u masovnoj produkciji i proizvodnji. I privukao je na studije više umetnika, talenata i kreativaca nego bilo koja druga škola prve polovine 20,veka. U školi se proučavala arhitektura, skluptura, pozorište, balet, industrijski dizajn, keramika, radovi u metalu, tekstil, reklama , tipografija i iznad svega moderna filozofija dizajna. Na umetničkoj školi Bauhaus predavali su vodeći stručnjaci centralne i istočne Evrope: Valter Gropijus, Vasilij Kandinski, Paul Kle, Ludvig Mis van der Roe, Oskar Šle mer i drugi, dodao je naš sagovornik.
Izložba je aktuelna do 18. juna.
.gif)
.gif)
