Festival nematerijalnog kulturnog nasleđa – Banatski dani teku

U Atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanin u periodu od 15. do 17. septembra 2023. godine po drugi put biće održan festival nematerijalnog kulturnog nasleđa pod nazivom „Banatski dani teku“.

Tokom manifestacije javnosti će se predstaviti i promovisati kulturno nasleđe i elementi jedne izuzetno bogate multikulturalne sredine kakav je Banat. Učesnici programa su većinski narodi koji naselјavaju Banat: Srbi, Rumuni, Slovaci i Mađari.

Program će se odvijati od 15. do 17. septembra 2023. godine, a prvog dana (petak) biće predstavljeni svadbeni običaji Mađara, Slovaka, Rumuna i Srba. Drugog dana (subota) biće predstavljen trukerski zanat, a poslednji dan (nedelja) posvećen je gurmanlucima tj. pecivima izrađenim od testa „u kiselo“.

Projekat je realizovan uz podšku Ministarstva kulture Republike Srbije, a autorka projekta je mr Rajka Grubić, muzejski savetnik-etnolog Narodnog muzeja Zrenjanin.

Ulaz je besplatan.

Program:

petak, 15. septembar, 18h

SVADBENI OBIČAJI

Najvažniji momenti u životu svakog čoveka, pa i cele seoske zajednice su rođenje, svadba i smrt. Kod svih naroda ti trenuci su uvek ispunjeni mnogim obredima i magijskim radnjama.

Svadba zauzima najznačajnije mesto u običajima životnog ciklusa, a sam svadbeni ritual čine najsloženiji obredi tradicionalne kulture. Ona predstavlјa splet obredno-magijskih rituala prožetih folklornim sadržajem, sa utvrđenim redosledom, načinom ponašanja učesnika, ustalјenim izrekama, pesmama i gozbom.

Lokalne zajednice će predstaviti sopstveno nematerijalno kulturno nasleđe preko svadbenih običaja koji se izvode sa cilјem da obezbede mladencima srećan život, da ih zaštite od zlih sila – pre svega nevestu koja je po opštem narodnom verovanju, upravo u momentu napuštanja svoje kuće i ulaska u mladoženjinu kuću, najviše podložna zlim uticajima.

Učesnici: KUD „ Petefi Šandor” Mužlјa (mađarski običaji), Kulturno-prosvetno društvo „Jednota” Gložan (slovački običaji), KUD „Uroš Predić” Orlovat (srpski običaji), Udruženje za umetnost i kulturu Rumuna „ Vikentije Petrović Bokaluc” Torak (rumunski običaji).

subota, 16. septembar, 18h

TRUKERSKI ZANAT

Narodni vez predstavlјa jedan od najznačajnijih segmenata narodne umetnosti. Nastajao je uporedo sa tkanjem, razvijao se od monograma preko stilizovanih i svedenih geometrijskih i vegetabilnih formi. Krajem 19. veka i prvih decenija 20. veka, pod uticajem visokih umetničkih stilova, narodni vez dostiže vrhunac, kako u tehnikama tako i u ornamentici.

U tom periodu se pojavlјuju i trukeri – zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Oni su izrađivali mustre od drvenih kalupa, na kojima je oblikovana šara od bakarnih traka. Nakon toga, mustra sa kalupa, u koju je utiskivana plava boja, prenosila se na papir – šablon, a sa papira na platno.

Ovaj proizvod je najpre bio dostupan samo najbogatijem sloju stanovništva. Vremenom, jednom otrukovane i izvezene mustre dalјe su se precrtavale (slobodnom rukom, pomoću aluminijumske kašike koja se utrlјavala u kosu ili mast, ili pomoću indiga) i na taj način širile i među siromašnijim slojevima stanovništva.

Danas se retko može sresti osoba vična trukerskom zanatu. Promovisanjem ovog zanata i samog veza kao izuzetno važnog segmenta narodnog stvaralaštva ima za cilј da ukaže na mogućnosti koje bi te kulturne potencijale očuvali i preneli u savremene modne tokove. Učesnici: Roža Horvat (Mužlјa), Violeta Fijat (Ečka) i Ilonka Petrović (Zrenjanin).

nedelјa, 17. septembar, 18h

TESTA U KISELO

Pored osnovne namirnice – hleba, od testa „u kiselo” pravlјeni su i kultni hlebovi tj. obredni kolači i peciva koji su se pripremali tokom većih verskih praznika. Svrha ovih obrednih kolača je bila, pre svega, da obezbede plodnost i uspeh u poslu, snagu i zdravlјe ukućana, blagostanje i napredak, dobar rod… Ovi kolači su uvek pripremani od najbolјeg i najbelјeg brašna i ukrašavani na određene načine u zavisnosti od prilike za koju su spremani.

Najprepoznatlјiviji među kultnim hlebovima su svakako božićni i slavski kolač. Na Božić su se mesili i kolači koji su simbolizovali Sunce, Mesec, gumno sa plastovima, kvočku sa pilićima… Među obredne hlebove spada i „uskršnji hleb”– sa belim jajetom na sredini, „poskurice” – mešene za zadušnice, „postupaonica” – koja se pripremala kada dete načini prve korake, a „pletenica” ili „vitica” je kolač nošen nevesti na dar u prvoj godini braka.

Srpske običaje predstaviće Asocijacija žena Srbije – Mesni odbor Orlovat (AŽSMO Orlovat) i UŽ „Vredne ruke” iz Botoša. Slovačke običaje predstavljaju UŽ „OKO” iz Hajdučice i UŽ „Ruža” iz Aradca. Rumunske običaje predstavljau UŽ „Bakice” iz Uzdina i Ženski odbor rumunske pravoslavne crkve Sv. Dimitrije iz Sutjeske. Mađarski običaji biće predstavljeni od strane UŽ „Bulka” iz Debelјače, UŽ „Remus” iz Mužlјe i Kluba žena „Mužlјa”.

Značaj ovog festivala se ogleda, pre svega, u širenju svesti o osobenostima kultura koje egzistiraju u Banatu, i uticaju na interkulturni dijalog i posebno se ogleda u njihovim nosiocima, koji još uvek čuvaju znanje o osobenostima i samosvojstvenostima sopstvenog kulturnog nasleđa. Predstavlјanje javnosti kulturnog nasleđa i njegovih elemenata, jeste zadovolјenje kulturnih i obrazovnih potreba kako pojedinca tako i samog društva. Podsticanjem kreativnosti i podrška kulturnoj raznolikosti imaće odraza na unapređenje razumevanja i bolјe saradnje.

Podsećamo:

Prethodni festival „Banatski dani teku” održan je avgusta 2022. godine i tokom njega predstavljeno nematerijalno kulturno nasleđe Banata. Učesnici programa bili su predstavnici većinskih naroda koji naseljavaju Banat: Srba, Rumuna, Slovaka i Mađara, i tokom tri dana predstavili su sopstveno nematerijalno kulturno nasleđe preko tradicionalne izvođačke umetnosti (muzika, pesma i igra), umeća, veština i zanata (pustovanje vunom, tkanje, predenje, pletenje i vez vunom) i tradicionalne banatske kuhinje (Nedeljni ručak).