Svečano otvaranje izložbe STRIP – TAPISERIJA „HEROJI SVAKODNEVICE“, učesnika XIV saziva kolonije „Ateljea 61“, u okviru pratećeg programa XIV po redu festivala stripa STRIPOLIS, u Galeriji asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ), zakazano je za petak, 15. septembra, u 18.30 časova.
Izložba će trajati do 22.septembra, a radno vreme galerije (osim nedelje) je od 9 do 14 časova.
Ako tkanje priča priču, ta priča je književnost.
Ako tkanje koristi simbole, neka odjekuje poput poezije.
Svaka nit tome neka svedoči.
Džun Vejn (*Slobodan prevod. Džun Vejn bila je umetnica iz Čikaga, bavila se slikarstvom, grafikom i tapiserijom.)
XIV saziv Kolonije“ Ateljea 61* tokom septembra 2020. -te godine imao je nameru da okupi strip umetnike koji bi tokom nedelju dana stvorili likovna rešenja za izložene tapiserije. Svaka tapiserija ponaosob predstavlja tablu stripa čiji scenario odgovara zadatoj temi – Herojima svakodnevnice. Tokom trajanja kolonije umetnici su imali priliku da saznaju od tkalja kako prave svoju paletu boja, na koji način verodostojno dočaravaju rukopis umetnika i štošta o samom procesu rada.
Oduvek je za nastanak tapiserije bilo neophodno angažovanje umetnika i kartoniste, baš kao što je nekada za nastanak ilustracije ili stripa bila neophodna saradnja između umetnika i drvoresca, kasnije litografa, potom štampara. Jednom je dodeljena uloga kreativca, drugom izvođača. Od usaglašenosti njihovog rada zavisio je konačni kvalitet umetničkog dela. Samo u retkim prilikama obe uloge su sadržane u jednoj osobi. Ovde nas kartoni za tapiserije nedvosmisleno asociraju na predloške strip tabli za štampu. Likovni izraz strip umetnika je raznolik: od nežne lirske poetike tonskog valera zelene boje Đorđa Milovića, apstraktne kompozicije zvučnog kolorita Dragane Kuprešanin koja sadrži i prepoznatljive oblike od kojih se jasno uočava takozvani oblačić – neizostavan za jezik stripa, preko realističkog prikaza figuralnih kompozicija Dejana Nenadova, Serjože Popova, Ilije Nikčevića, Ive Atoski i Nevene Marković, do preciznog grafizma Željka Paheka, posebno zahtevnog za prevođenje u tapiseriju usled mnoštva šrafura i molskog valera jedna boje. Poluvektorisana glatka linija u radu Bojana Milojevića Asterijana bila je poduhvat da se prikaže na masivnoj tkanini.
Tematika radova je angažovana i odgovara temi Kolonije . Nekad je heroj oličen u pojedinicu, kao u radu Nevene Marković ili Dejana Nenadova, dok su drugi prepoznali prirodu kao heroja kojeg ugrožava rapidna industrijska ekspanzija. U toj interakciji priroda ili pobeđuje svojim oslobađanjem, kao u radu Željka Paheka, ili porobljava okolinu, kao u radu Đorđa Milovića.
Iva Atoski ukazuje na proces nastanka medicinskih lekova i zastupljenosti vivisekcije kao druge strane ogledala humanosti. Nevana Marković osvrće se na emotivna previranja unutar pojedinca koji je istupio istinom, time se izdvojio iz mase pod maskama, a potom na snagu zajedništva kada se te maske odbace. Bojan Milojević Asterijan ističe da svaki pojedinac čini dela herojskih razmera i da od neprijatelja treba načiniti prijatelja.
Pojedini radovi navode nas na teorijska razmišljanja o stripu i tapiseriji unutar šireg konteksta umetnosti. Često ćemo naići na svakovrsne stručne tekstove koji kao svojevrsnu preteču stripa navode freske ili čuvenu tapiseriju iz Bajea. Nacrt Serjože Popova direktno asocira na sponu stripa, tapiserije i freske, gde je kao zajednički sadržitelj vizuelno pripovedanje u sekvencama. Danas se termin „ sekvencijalna umetnost“ odnosi na umetničke forme proistekle iz ilustracije, posebno na strip i storibord. Digitalni rad Ilije Nikčevića preveden u tapiseriju, implicira na sada već ustaljenu praksu prevođenja materijalnog rada u digitalni. Obrnuti proces aludira na ponovno preispitivanje značaja fizičkog oblika umetničkog dela spram virtuelne umetnosti. Ovim primerima idejnog preplitanja više vrste medija, ne dovode se u pitanje svojstva svakog od njih, već se utvrđuju i jasnije sagledavaju pojedinačne posebnosti.
Dok strip i tapiserija mogu na neki način da se suprotstavljaju jedno drugom, ovim projektom podsećamo se njihovog zajedničkog polazišta – veštine da se likovnim izrazom prenese narativ. Svaki strip autor ima cilj da što pre sa formalnog sprovede narativni plan, kako se primarna vrednost strip – ilustracije sagledava u ulozi Komunikatora, odnosno, sposobnosti da komunicira sa tekstom i sa mnogobrojnim čitaocima. Moderna i savremena umetnost potisnule su figuraciju i narativ, do kraja produbljujući jaz između pojmova umetnost i zanat uspostavljen u XVIII veku. Kao čuvari jedinstva ovih pojmova, strip i tapiserija, našli su se u nezavidnom položaju proteklih godina.
Sve većom zastupljenošću vizuelne komunikacije, narativ se reaktuelizuje u svim sferama umetnosti. Izloženi radovi nas privlače rečitošću poruke strip tabli potpomognutih harmoničnom kadencom niti, otisaka ruku vrednih tkalja, njihovog intimnog estetskog doživljaja tapiserije na kojoj je priča uzdignuta u veličanstveno pozorište zidnog platna.
.gif)
.gif)
