U okviru manifestacije „Noć Muzeja“ u Narodnom muzeju Zrenjanin, Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti, održala je zanimljivo predavanje pod naslovom „Ča je život vengo fantažija“.
Pričom i fotografijama Skoko je svim posetiocima priredila šetnju Jadranskom obalom i morem i pokušala je da dočara mediteranski hedonizam.
Inspiraciju za ovo predavanje koje je naslovila Oliverovom pesmom pronašla je u nedavno otvorenoj izložbi slika Milana Konjovića „Dubrovnik, Mlini, Cavtat“ u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, a koju publika može da vidi do 9. juna.
Olivera nas je te noći provela kroz Dubrovnik, Kotor, Split, Rovinj, Veneciju, Korčulu, Hvar, Vis, Zadar, Herceg-Novi…
Predavanje je satkano od niza priča o tipičnoj primorskoj arhitekturi kroz fotografije uskih kamenih ulica, širokih trgova, katedrala, mediteranskih događaja (fešte, karnevali, kulturni događaji poput Dubrovačkih letnjih igara, ples Moreška ili onaj u izvođenju Bokeljske mornarice, neobični događaji kao što su: Doček pola Nove godine na Korčuli ili doček leta u ranim jutarnjim satima u Herceg-Novom).
Poseban deo Skoko je posvetila tipičnoj mediteranskoj ishrani, pa se tako, iako smo to verovatno stotine puta slušali i probali iznova, moglo čuti i uživati u priči šta se jede, šta se pije, koje ribe i koji začini, koja vina i koji sirevi idu zajedno ili ne.
Pomenuti su čuveni vinogradi na Pelješcu, polja lavande na Hvaru, miris borova, maslinjaci, uživanje u malim uvalama ili u na velikim plažama. Još jednom je pokušano da se odgonetne šta je mediteranska fjaka i da li je to zaista posebno psihofizičko stanje prilikom težnje ni za čime.
Na kraju, mediteranski hedonizam se najbolje oseti kada smo bosi i poziv da se na moru izujemo i da tako osetimo vrelinu kamena i peska, morsku vodu, ušetamo u kakvu konobu, uđemo u vinograd ili prođemo uglačanom kamenom ulicom, zaključak je Olivere Skoko uz čiju nadahnutu priču su posetioci mogli komotno i da zažmure i uživaju kao da su ove večeri stvarno bili tamo gde ih je vodila.
.gif)
.gif)
