Zrenjaninci će moći da uživaju besplatno u zvucima harfe i gudačkog orkestra

U subotu 11. marta u sali Kulturnog centra od 19 sati biće održan koncert kamerne muzike. Na programu će biti dela Maleckog, Janačeka, Nikolića i Nilsena. Zrenjaninski kamerni orkestar će ovoga puta biti sastavljen od najboljih gudača Vojvodine. Kako će izgledati koncert i koliko je teško baviti se umetnošću u jednom malom gradu, pitali smo organizatora koncerta, predsednika Zrenjaninskog kamernog orkestra i osnivača Filharmonije Romana Bugara.

I love Zrenjanin: Da li će Zrenjaninci imati priliku da Vas čuju kako svirate ovoga puta ili ćete biti u ulozi dirigenta? Ili ste samo organizator koncerta?

Roman Bugar: U ovom slučaju sam samo organizator, ne postižem da se posvetim dovoljno kvalitetno kao izvođač zbog obaveza oko organizacije. To bi značilo da ako postoji neki problem, treba da ustanem sa stolice i da razgovaram telefonom dok kolege sviraju, što po meni nije korektno. A što se dirigovanja tiče… Ima vremena za mene. Ja ne želim da privatizujem orkestar kao što rade mnogi dirigenti. Zrenjaninski kamerni orkestar funkcioniše zbog potrebe da se zrenjaninskoj publici predstave kvalitetni programi. Ulaz na ovaj koncert je slobodan.

I love Zrenjanin: Ko će sve učestvovati u subotu?

Roman Bugar: Uz Zrenjaninski kamerni orkestar nastupaju Ivana Pavlović i Milena Stanišić na harfama i narator Miljan Vojnović. Sve to pod dirigentskom palicom maestra Dejana Savića, upravnika Narodnog pozorista u Beogradu.

Zrenjaninski kamerni orkestar postoji četiri godine

I love Zrenjanin: Koji je ovo put da se predstavljate zrenjaninskoj publici u ovom sastavu i šta očekujete od koncerta?

Roman Bugar: Ovo je četvrta godina od kako je obnovljen Zrenjaninski kamerni orkestar. Ipak, zbog finansijskih problema nastupali smo ređe. Ovog puta je orkestar sastavljen od najboljih gudača Vojvodine jer smo dobili podršku Zavoda za kulturu Vojvodine. Svaki naš koncert bio je veoma posećen. Ovo je jedinstvena prilika da Zrenjaninci čuju dve harfe uz pratnju orkestra.

I love Zrenjanin: Kako publika reaguje kada Zrenjaninski kamerni orkestar izvodi numere?

Roman Bugar: Publika nas sa oduševljenjem uvek očekuje i mogu da kazem da je zrenjaninska publika željna kulturnih događanja u Zrenjaninu. Svi smo svesni u kakvom vremenu živimo i da se ljudi bore za egzistenciu. Otuda i jeste razumljivo to što svoju potrebu za uživanjem u umetnosti stavljaju na poslednje mesto. Zato se ja i trudim da, kad god je moguće, održimo besplatne koncerte kako bi svi koji vole ovu vrstu muzike bili prisutni na našim koncertima.

Niko nije verovao da je u Zrenjaninu moguće formirati filharmoniju

I love Zrenjanin: Imate li neki trenutak koji Vam je posebno drag kada je reč o koncertima koje ste do sada imali?

Roman Bugar: Kada sam obnovio orkestar posle nekoliko godina pauze, želja mi je bila da on preraste u filharmoniju. Kada sam to rekao niko mi nije verovao da je to moguće. Filharmoničari su u stvari bili tu samo ih je trebalo okupiti. Taj trenutak – kada je počela prva proba Zrenjaninske filharmonije, odnosno proširenog sastava Zrenjaninskog kamernog orkestra ostaće mi zauvek zabeležen u srcu. Dragi su mi koncerti na Danima piva. Ljudi čak nisu svesni koliko je teško da jedan simfonijski orkestar svira na otvorenom, bez one akustike na koju su navikli svirajući u salama.

2017. Zrenjaninska filharmonija je održala novogodišnji koncert, izvedeni su Štrausevi marševi i polke. Ali, to nije toliko bitno koliko je bitan kvalitet i način na koji su muzičari to izveli. Mi smo, kao orkestar, u poslednje četiri godine jako puno napredovali u kvalitetu izvođenja dela i taj napredak bi bio još veći kada bi nastupi bili češći.

Umetnici idu “trbuhom za kruhom” iz malih sredina

I love Zrenjanin: Koliko je teško biti umetnik u malom gradu kakav je Zrenjanin? Koliko sugrađani cene i poštuju Vaš rad?

Roman Bugar: U Zrenjaninu, na žalost, ne postoji institucija kulture koja bi zaposlila profesionalne muzičare. Pa svako ko želi da se bavi izvođenjem napušta grad odlazeći „trbuhom za kruhom“. To ne znači da profesori u Muzičkoj školi nisu dovoljno kvalitetni, ali je Muzička škola obrazovana institucija, a ja govorim o kulturnoj instituciji. Našem gradu je potreban jedan profesionalni orkestar koji bi opskrbio sve žanrove muzike – narodnu, zabavnu, džez, klasiku. Sve to mogu da izvedu zrenjaninski muzičari ako se dobro organizuje. Samim tim najmlađim talentima bi se pružila mogućnost zaposlenja, čime bismo ih zadržali u rodnom gradu, kako bi svoje iskustvo prenosili sledećim generacijama… Međutim, to su moji pusti snovi. To ne znači da grad ne podržava naše projekte. Štaviše, od gradske vlasti imamo veliku podršku i ovom prilikom želim da im se zahvalim na tome. Ali, institucija kulture je jedan veliki poduhvat za bilo koju sredinu, a ne za Zrenjanin koji nema ni kvalitetnu pijaću vodu. Treba biti realan i raditi na tome da se sa što manje para odsvira što više muzike.

Kolege iz orkestra najveća podrška

I love Zrenjanin: Šta je teže – svirati violinu ili dirigovati? Koliko je teško održati sve pod kontrolom kada ste na čelu orkestra?

Roman Bugar: Ja sam dirigent Narodnog orkestra i jako sam ponosan što sam skupio hrabrosti da stanem pred orkestar iako se za to nisam školovao. 22 godine sviram violinu, a i dalje nisam sve škole završio. Ne znam šta je teže. Ništa nije lako ako želite da obavljate posao profesionalno. Kada se stvari i projekti nagomilavaju onda veoma lako izmaknu kontroli. Sva sreća pa imam dobar tim ljudi sa kojima sarađujem, pa se problemi lakše rešavaju. Ja vodim tri orkestra. Vojvođanski simfonijski orkestar, Zrenjaninski kamerni orkestar odnosno Filharmoniju i Rumunski narodni orkestar. Dvadest posto tih ljudi svira u svim mojim orkestrima i oni su mi najveći oslonac.

“Često moram druge da ubeđujem da orkestar vredi, kako bismo dobili sredstva za rad”

I love Zrenjanin: Da li ste se ikada pokajali što ste se opredelili da budete umetnik?

Roman Bugar: U poslednje vreme se moj posao više svodi na organizaciju i menadžerstvo nego na sviranje. Krivo mi je što mi život ide u tom pravcu. Ja volim muziku i voleo bih više da doprinesem orkestru kao svirač nego kao organizator. Čak je moj posao umetnost ubeđivanja da orkestar vredi, kako bismo dobili sredstva za rad. Često se dešava da želim da dignem ruke od svega i da se posvetim samo violini i individualnom sviranju, ali ubrzo dolazi realizacija koncerta i sve bude lepo. Drago mi je kada znam da sam doprineo da neko uživa slušajući našu muziku.

I love Zrenjanin: Kakvi su Vam planovi za budućnost? Gde ćete u skorije vreme imati koncerte i kada će zrenjaninska publika imati opet priliku da čuje Zrenjaninski kamerni orkestar?

Roman Bugar: Ove godine sam aplicirao na svim mogućim konkursima za dobijanje sredstva kako bismo napravili koncertnu sezonu orkestra. To bi značilo da orkestar svakog meseca održi po jedan koncert s različitim repertoarom u različitim sastavima. Od kamernog ansambla do filharmonije sa solistima. To bi u neku ruku bila i edukacija mlade publike i stvaranje potrebe za kulturnim dešavanjima. Svaki evropski grad ima takvu vrstu događaja. Potrebno je da se kockice slože. Napravili smo veliki korak osnivanjem orkestra i okupljanjem filharmonije posle 60 godina. Dokazali smo da možemo, da vredimo i da nas publika voli. Nastojaćemo da opstanemo i borićemo se da budemo prepoznatljivi.