Akademski slikar Rajna Krulj jedna je od svakako naistaknutijih likovnih umetnika u našem gradu. Slikarstvu je podarila ceo svoj život, studirala je dva fakulteta, medicinu i književnost.
Duboko u sebi Rajna Krulj ipak spoznaje izraženog umetnika, te svoje studije okreće u sasvim drugom smeru, 1999. godine diplomirala je na Akademiji umetnosti, odsek slikarstvo,u klasi profesora Halila Tikveše i profesora Jovana Rakidžića.
Slikarski radovi ove umetnice prepoznati su širom sveta, pa tako njene slike zahvaljujući internetu neretko završavaju na svim kontinentima.
PONOSNI VLASNICI SU ŠERBEDŽIJA, RUNDEK, KONSTANTIN KOSTJUKOV I MNOGI DRUGI
- Po dosadašnjoj saradnji Italijani se visoko kotiraju, verujem da su im moje slike po temperamentu najsličnije, ali osim u Rimu, ima ih i u Moskvi, Njujorku, Bukureštu, u Australiji, duž Crnogorskog primorja, u Bosni i Hercegovini. Radujem se što su moji radovi našli svoje mesto i kod eminentnih umetnika kao što su vrsni baletski i bračni par Konstantin Kostjukov i Duška Dragičević, glumac Rade Šerbedžija, operski pevač Oliver Njego, pevač Darko Rundek itd, pojasnila nam je ova umetnica u razgovoru za naš portal.
- Prošlog leta sam imala veliku izložbu u salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu. Mnogo lep je osećaj kad dobijete priliku da u svom gradu, u tako reprezentativnom prostoru izložite radove (bilo ih je oko sedamdeset). Izložba je, uprkos vrelim danima, bila posećena i preko hiljadu ljudi je videlo. Reakcije su bile iskrene i radujem se zbog nekih susreta koje ću pamtiti. Zrenjanin je mala sredina i svakako da je, shodno tome i kupovna moć manja, a mi slikari moramo i o tome da razmišljamo. Ljudi u inostranstvu drugačije poimaju umetnost, nekako rastu sa njom, prepoznaju kvalitet, različitost, mogu i žele da ulože u sliku, iako je kriza sada svuda u svetu.
Rajna Krulj danas predaje likovnu umetnost u tri škole u našem gradu u OŠ „Vuk Karadjić“, u OŠ „2.oktobar“ i još u OŠ“4.oktobar“ u Vojvoda Stepi.
Poruka za mlade umetnike koji sebe traže u današnjem sistemu i sebi postavljaju pitanje da li se od umetnosti može živeti naša sagovornica komentariše ovako:
- Treba biti svoj, u svakom slučaju. Uprkos različitim najavama o „kraju umetnosti“, o „prevazidjenom slikarstvu“ i svemu sličnom, duboko verujem da će istinska umetnost živeti dok živi čovek, željan da se izdigne iznad prozaičnosti, da istraži dušu, stvoren za bolje. Važno je zadržati sposobnost divljenja, sačuvati dete u sebi, uprkos svim lošim stvarima koje se dogadjaju, ne dati da se to loše zakači za nas, ne praviti mu pogodno tlo. Izlaz iz svih tunela je u ljubavi, stvarajte ne plašeći se svoga „ja“, hrabro, vredno i iskreno radite ne brinući da li će to naići na odjek istog časa, jer zaista sve dodje na svoje i svaki se rad kad – tad isplati. Ulepšavajte svojom umetnošću svoj grad, volite ga, jer tako volite i sebe u njemu,i sebe u svetu!