Nataša Devetak, rođena je u nemačkom Karlsrueu 1991, a sa roditeljima se 1995. vratila u Zrenjanin gde i danas živi. Za prvu audiciju za manekene saznala je preko jednog bilborda kada je imala 13 godina. Njen rad primetili smo na društvenim mrežama, a ona nije krila zadovoljstvo što će svoj angažman u Indiji podeliti sa sugrađanima. U razgovoru sa Natašom zasnajemo odgovore na pitanja kako održati liniju, koliko je naporan posao manekena, ali koliko je značajno lično usravšavanje za uspeh u svakom poslu.
- Roditelji su me odveli na kasting gde su zapazili moje, kako su rekli ljudi iz modne agencije zanimljive crte lica i tako je sve polako počelo – kaže nam Nataša na početku intervjua.
U aprilu 2015. godine sam se pridruzila modnoj agenciji Fox, a posle par kastinga su me bukirali klijenti iz Indonezije. Kada sam dobila poziv za Džakartu, prvo sam pomislila da se neko šali jer sam tek 3 meseca bila u Fox-u.
Kakav je osećaj bio napustiti dom i roditelje i otići tako daleko?
U početku je bilo nostalgije i trebalo se naviknuti na to da ne viđaš najbliže svaki dan.
Koji su vam bili značajniji angžmani dosada?
Mogu da izdvojim spot Milice Pavlović Dominacija, kampanju za jedan poznati indonežanski magazin, kao i bilbord za jedan indonežanski brend. Nedavno sam radila reklamu za indijski nacionalni sport koji treba da izađe krajem januara.
Kako bi nam opisala jedan tvoj radni dan?
Zavsino od posla na kom sam angažovana svaki je drugačiji i interesantan na svoj način. Moj dan počinje tako što ustanem oko 7h, spremim doručak, posle toga idem na lokaciju snimanja, sačekam šminkera, potom i frizera, dok se u međuvremenu postavlja scenografija za snimanje koje kreće za nekoliko sati. Radi se uglavnom više različitih segmenata, tako da između setova možemo da odmaramo, družimo i sklapamo nova poznanstva. Snimanje obično traje do kasnih večernjih sati što jeste naporno, ali zbog dobre ekipe i atmosfere, nemam osećaj da sam na poslu.
Trenutno si u Indiji, koja je poznata po filmskoj industriji da li sebe vidiš možda u Bollywood-u?
Iako mi je ovo prvi put u Indiji, već posle 2 nedelje sam zavolela njihovu muziku. Već sam naučila njihove pokrete i veoma interesantan način igranja koji mi jednog dana može pomoći da uđem u Bollywood i u svet glume.
Kako si prihvaćena kao stranac?
Zbog modela koji su do sada već bili u Indiji, imaju jako dobru sliku i mišljenje o Srbiji i našem narodu. Takođe sam i ja zavolela Mumbai i ljude odavde koji su predivni posle 2 nedelje boravka u ovom gradu.
Da li planiraš da se vratiš u Srbiju i koji su ti dalji planovi?
Trenutno sam u Mumbaiju do kraja januara kada bi trebalo da se vratim u Srbiju, jer planiram da završim fakultet, ako se ništa u međuvremenu ne promeni. Kod nas manekena svaki dan je nepredvidiv. Imam u planu da nastavim sa nekom novom destinacijom i to na godinu dana bez povratka jer želim da obiđem celu Aziju i upoznam znamenitosti tog kontinenta.
Pruža li Srbija dovoljno prilike da se baviš manekenstvom?
U Srbiji su to većinom revije u humanitarne svrhe, a slikanja su više za portfolio, tako da se kod nas teško može živeti od manekenstva. Ljudi su dosta skeptični kada kažem da radim kao model, jer ne razumeju kakav je to posao. Svi misle da samo moraš da imaš lepotu i to je to, ali ustvari je mnogo više od toga. Stalno treba raditi na svom usavršavanju kao i obrazovanju, mala je verovatnoća da uspete u ovom poslu bez toga. Posle srednje škole sam npr. radila i kao barmen da bih plaćala časove.
Kako izgleda tvoj meni, postoji li deoba hrane koju smeš i koju ne smeš da konzumiraš?
Već nekoliko godina unazad pazim kako se hranim, ali nemam nikakvu dijetu koju pratim. Gledam da imam 5-6 manjih obroka dnevno, doručak nikada ne preskačem jer je veoma bitan za pokretanje organizma. Između glavnih obroka uglavnom ubacim neku voćkicu i večeram najkasnije do 21h. Čak je i slatko na mom meniju jer bez toga ne mogu, ali naravno sve u umerenim kolicinama.
Kada si to pomenula koja ti omiljena poslastica, a koja je na tom spisku da ne smeš da je jedeš?
Čokolada (Natašin širok osmeh), znam da je loša za kožu lica, zato gledam da kada već jedem slatko da to radim „pametno“, tačnije da kupujem proizvode sa 70% i više procenata kakaoa.
Dan ti počinje rano i pun je obaveza a tvoje zanimanje zahteva i dosta sna. Kako to usklađuješ?
Ustajem rano ujutru, do kasno popodne sam na slikanju posle toga je trening obavezan i ako mogu legnem pre ponoći jer ne mogu fizički da izdržim ako spavam manje od 7h. Uvek se tu nađe vremena za druženje ili odlazak u klub. Uglavnom sve radim slično kao kada sam u svojoj zemlji, samo sto kada sam na putovanju ima mnogo više prednosti.
Na koje si načine povezana sa Zrenjaninom, porodicom i uopšte bliskim osobama?
Sa porodicom putem interneta, vide da je sve u redu i tada nam lakse padne ova razdvojenost.
.gif)
.gif)
