Da se snovi ostvaruju onda kada se najmanje nadamo, uverila se i naša sugrađanka Gordana Krstović.
Zahvaljujući internetu, njene radove videli su ljudi širom sveta, pa su čarape koje štrika stigle čak i u Ameriku i Australiju. Pravu moć društvenih mreža shvatila je onog trenutka kada ju je kontaktirao i svetski kreator Dušan de Šorđan sa kojim će uskoro imati modnu reviju u centru grada.
Dok neverovatnom brzinom hekla cvetić koji je deo unikatnih čarapa koje takođe štrika, Gordana Krstović za sebe skromno kaže da je umetnik u pokušaju. Još kao dete učila je od svoje bake da štrika, veze, hekla, šije. Prve modele nosile su njene barbike, jer je htela da budu drugačije od onih koje su imale ostale devojčice. Pre više od 20 godina ištrikala je svoj prvi džemper, a onda su na red došle tunike, šalovi, kape i sve ostalo. Čak i torbe.
-Kada mi se rodila ćerkica, počela sam njoj da štrikam stvari. Sve sam radila sama. Ljudima je to bilo interesantno, čak su tražili da kupe, da i njima uradim za decu. Onda sam počela da radim stvari za poklon. Gde god da smo išli umesto da kupimo poklon, smatrala sam da je lepše i pametnije da tom nekom detetu uradim nešto originalno da mu ostane, objašnjava Gordana dok sedimo u maloj prostoriji, uređenoj s puno ljubavi o čemu svedoče i brojni unikatni dekupaži. Opet dela njenih ruku.
I možda bi Gordanine radove i danas imali samo njeni bliski prijatelji, da ne postoje interenet i društvene mreže. Početkom decembra prošle godine Gordanin hobi je prerastao u posao bukvalno preko noći.
-Tada sam shvatila da u kući imam gomilu ostataka vunice sa kojom ne znam šta da radim, jer ne mogu ništa konktetno da započnem da štrikam. Pošto je bilo hladno nama su trebale nazuvice za po kući. Uradila sam prvo suprugu, ćerki i sebi i to onako iz šale stavila na internet. Vidim interesantno mojim prijateljima, interesantno nekim drugim ljudima i rekoh hajde da probam da uradim i dugačke čarape, da to bude do kolena ili iznad kolena. Kada sam uradila i postavila slike na fejsbuk, jedan moj prijatelj, fotograf iz Novog Sada, je uzeo to i podelio. Uradio mi je fantastičnu reklamu. Sutradan kada sam otvorila fejsbuk imala sam 126 poruka gde su devojke, žene, muškarci za svoje devojke, žene, ćerke poručivali čarape. Pošto meni za par treba 2-3 dana ja sam shvatila da nema šanse da sve to uradim do Nove godine, jer su svi tražili da to bude gotovo do Nove godine. Ponudila sam opciju da napravim listu čekanja i svi su pristali na to. Poslednji par iz te porudžbine sam uradila 15. marta, kroz osmeh priča Gordana.
U međuvremenu poruku na fejsbuku poslao joj je i Dušan de Šorđan, čovek koji je svetsku slavu stekao kreirajući modele za mnoge poznate ličnosti među kojima su Šaka Kan, Elda Viler, Lajza Mineli, Linda Evans, Džoan Kolins, Odri Lender, Karl Hajnc Rumenige i mnogi, mnogi drugi, a koji je i sam svetski prvak u štrikanju.
-Kada mi je poruka stigla nisam verovala da je to on, jer sam u prethodnom periodu pratila njegov rad, bio mi je idol, neko ko zna da štrika, hekla, pravi fantastične modele… Bila sam prvo zatečena, ma neko se sa mnom šali, nemoguće da svetski prvak u štrikanju naručuje dokolenice od mene. On to može sam da uradi, šta ću mu ja da mu pravim dokolenice. I onda onako bezobrazno nisam odgovorila. Posle par dana meni je stigla druga poruka i tada odgovorim čoveku. Onda smo se čuli telefonom i po glasu shvatim da je to zaista on, jer sam ga mnogo puta gledala na televiziji. Rekao je da želi da mu uradim dokolenice za unuke i tako je krenula priča sa njim, priseća se naša sagovornica.
Dušan joj je predložio da njene čarape budu deo modne revije koju priprema. Njihovi modeli moći će da se vide 14. jula u centru Zrenjanina, u okviru Korzo festa, a potom opet, najverovatnije i krajem avgusta. Generalna proba održana je u Dušanovoj kući u Jarkovcu gde uprkos svetskoj slavi poslenjih godina živi i radi. Spolja – tipična seoska kuća. Ulica u kojoj se nalazi čak nije ni asfaltirana. Ipak, iznutra i te kako otkriva da u njoj živi umetnička duša. Stilski nameštaj, stari piano, veliki luster, sto za 12 osoba, prostrane sofe i brojne fotografije koje svedoče o Dušanovom životu i radu po svetu. Vrlo smirenim i kulturnim tonom objašnjava zašto su ga Gordanini radovi zainteresovali.
-Ja imam žicu za štirkanje i kad vidim da je nešto dobro mene to zainteresuje. Na fejsbuku sam video njene radove, pogledam odakle je, kad iz Zrenjanina, kažem o pa fino i napišem joj poruku. Rekla mi je da ne može da dođe sebi, jer je ona mislila da je neko ko ima svetsku karijeru nedodirljiv. Kod mene to nije slučaj, ja zaista volim drugima da pomažem. Video sam da ona ima želju da uspe da nešto napravi. Ja štrikam na slepo, dok, na primer, gledam televizor, radio sam nekada čak i sa 28 boja modele, evo i sada štrikam neke haljinice za devojčice. Imam svoj neki stil štrikanja, sve radim iz jednog komada, bilo da je to kostim, haljina, mantil, uvek krećem od kragne i idem prema dole. Ali Gordanine čarape su mi se jako, jako svidele i rekao sam pa ne mogu ja sve da radim, a i zašto bih. Karijeru imam, a ako mogu da pomognem drugima što da ne, pa to i mene čini srećnim. To je i moj uspeh, kaže Šorđan.
Objašnjava i da ga oduševljavaju modeli koji su uvek aktuelni i koji zaista mogu da se nose, kao što su ove čarape.
-Ja nisam staromodan, moje stvari – modeli uvek mogu da se nose. Kada gostujem na televiziji obično me pitaju da li ti je to novo odelo. Ja kažem ma ne, kreirao sam ga pre 20 godina. A pogledajte danas te žene, taj džet-set kako se već kaže, to za mene nije moda, to je karneval. Ne može jedna dama da bude dama i da vuče suknju ili haljinu dole dok stoji ili sedi. Ili će da bude dama ili nešto drugo. Nažalost, pokojna Grejs Keli je jednom lepo rekla – da bi jedna žena dokazala da je žena, mora da nosi dovoljno usko, ali i dovoljno komotno da bi dokazala da je dama. E, time je sve rečeno, objašnjava Šorđan.
Svetski prvak u štrikanju je čak pet puta odbio poziv da uđe u Ginisovu knjigu rekorda.
-Nisam ja nikakv sportista ili ne znam šta već. Sad pored mene da stoji, na primer, rekord da je ovaj pojeo 100 palačinaka za sat vremena… ma to mi ne treba. Ja hoću da ljudi vide šta ja radim, a koliko brzo, e to je već moj problem, dodaje Dušan uz komentar da bi u budućnosti voleo da sa Gordanom proširi saradnju i na druge komade garderobe. A prijateljstvo je već sklopljeno.
Zahvaljujući fejsbuku i internet prodavnicama Gordanine dokolenice su iz Zrenjanina otišle u Holandiju, Švedsku, Francusku, Ameriku, Australiju, Sloveniju, Crnu Goru, a tražene su i širom Srbije. Porudžbine stižu i sad tokom leta, što je našu sagovornicu iznenadilo, jer se vunene dokolenice nose zimi. Interesantno je da svako može da osmisli izgled i dezen koji želi. U Srbiji im je cena 25 evra, dok su u inostranstvu, gde se i više kupuju, nešto skuplje. Za Gordanu je najvažnije da u svemu ima podršku ukućana, budući da joj se ponekad dešava da ne stiže ni da spava kako bi sve kupce ispoštovala.
-U kući me tretiraju kao malo vode na dlanu, donose, odnose, prinose, jesi li gladna, žedna, hoćeš da ti pomognemo, da li treba nešto da se radi, usisa, obriše prašina i tako. Potpuno razumevanje, podrška. Čak i kada mi stigne vunica, pošto je kupujem na veliko, onda ja to izručim i pitam Borise šta bi moglo od ovog i onda on uzme par boja i složi. Evo ovo ti je kombinacija. Tako da ustvari ima mnogo suprugovih i ćerkinih zasluga. Ona je student, živi u Beogradu, i ona daje predloge, kaže ovo bi mogla ovako, sad ću ja da ti kažem – te tvoje kombinacije su bezveze, moje su bolje i čini se da ne greše ni njih dvoje, kroz smeh priča Gordana i dodaje da ćerka po svemu sudeći ipak neće krenuti majčinim stopama.
-Ona ne zna da štrika niti je interesuje. Štrika tako da kada nakupi petlje na iglicu posle moramo makazama da sečemo to i skidamo sa iglica. Za sada je totalni antitalenat za to, objašnjava naša sagovornica.
Gordana ima ideju i da se njeni, kao i ručni radovih drugih žena iz Zrenjanina brendiraju i da to bude deo poklona za strane delegacije koje dolaze u grad. Istovremeno i turisti bi imali mogućnost da kupe nešto unikatno, pored keramičkih lala i sosa koje se sada prodaju kao suveniri. Dok se to ne ostvari ko god poželi osim na fejsbuku njene i Dušanove radove može i uživo da vidi svake nedelje od 11 sati u Kulturnom centru. Tu se potpuno besplatno održava škola manekenstva, a mogu da je pohađaju svi, nezavisno od pola, godina, fizičkog izgleda. Ukoliko ima zainteresovanih Dušan i Gordana će ih uputiti i u tajne štrikanja, heklanja, šivenja..
.gif)
.gif)
