Moja poruka Zrenjanincima je da veruju u listu SPS-a koja je pod brojem tri, a na čijem čelu se nalazi Željko Malušić. Da im daju svoj glas da bi naš Zrenanin nastavio da se razvija i da bi bio lepši i bolji!
35 godina ste na čelu „Mlekoprodukta“. Preživeli ste razne sisteme i privatizaciju, a „Mlekoprodukt“ je bivao se jači! Koja je formula Vašeg uspeha?
„Mlekoprodukt“ je počeo sa radom 1947. godine, a ja sam u „Mlekoproduktu“ od 1. jula 1974. godine. Završio sam dva fakulteta i magistrirao sam, a prvo sam radio na tehnologiji sireva. Od 1977. godine bio sam tehnički direktor, a od 1981. godine sam generalni direktor. „Mlekoprodukt“ je nastao u socijalizmu i bili smo deo Kombinata „Servo Mihalj“. Preživeli smo raspad tog kombinata, radili smo pod sankcijama devedesetih, privatizovali se, i sada radimo u kapitalizmu. U svojoj paorskoj kući sam vaspitan kao nepopravljivi tradicionalista. Sve što sam naučio u mojoj kući primenio sam u preduzeću.
.jpg)
Budi vredan, budi pošten i nemoj familiju da obrukaš – to su vrednosti na kojima sam vaspitavan. Razvijali smo preduzeće domaćinski bez kredita. Imam univerzalni pristup u poslu – mnogo rada, poštenog rada, i briga o ljudima koji su oko tebe, a pre svega o proizvođačima mleka. To je naša formula uspeha.
U teškim vremenima važan je pojedinac koji sebe ne stavlja iznad interesa firme. Mi nismo imali prava na grešku. Bilo je teško vreme i u tom vremenu mora da se preuzme odgovornost. Mi smo bili mala firma u domenu statističke greške Kombinata „Servo Mihalj“. Kombinat je nestao, a mi smo rasli svake godine. Nismo imali afera, izbalansirano smo ušli u privatizaciju gde nam je bio interes da svi budu zadovoljni.
Vi ste vodili preduzeće pre privatizacije, a i nakon nje. „Mlekoprodukt“ je jedan od retkih primera uspešne privatizacije koja je prošla bez afere i pljačke. Kako danas gledate na tu privatizaciju?
Verovali smo da mora doći do promene vlasničke strukture u preduzeću. Iako je bilo raznih ponuda, izabrali smo najbolju za preduzeće, radnike i kooperante. Nisam se vodio ličnim interesima, a bilo je dosta nepristojnih ponuda. Mogao sam, kao i mnogi drugi, da prevarim radnike, jer sam imao njihovo bezgranično poverenje. Imali smo ponudu domaćih privrednika, ali nismo imali poverenje u njih.
Kako su se ti ljudi snašli u periodu kad su radnici siromašili, a država nestajala?
Oni su se snašli na jedan neprirodan način i obogatili se. Smatrali smo da oni nisu dobro rešenje za našu fabriku, a da njihov sumnjivi kapital može brzo da nestane, po istom principu kako su i došli do njega. Zato smo izabrali multinacionalnu kompaniju iz Francuske i pokazalo se da nismo pogrešili. Veće sam poštovanje doživeo od gazde iz Francuske nego u socijalizmu. Gazda je rekao da me posebno poštuje jer imam dobre rezultate i zato što uvek ističem da sam Srbin koji voli svoju zemlju. Kad voliš svoju zemlju, onda možeš da voliš i drugu i da poštuješ njihov kapital. Gazda me je zamolio da ostanem u firmi koliko želim, a kad budem želeo da odem, da nađem naslednika koga ću obučiti i koji će me naslediti.
Vaš rad je prepoznatljiv po brizi o radnicima i kooperantima. Koliko imate radnika i kooperanata? Koja je Vaša misija u Mlekoproduktu?
„Mlekoprodukt“ ima 300 zaposlenih. Vodimo politiku sigurnosti proizvođača i naši kooperanti su sa nama sigurni. Nekada smo imali do 2.000 kooperanata, a sada se njihov broj smanjio na 700, ali se povećala njihova proizvodnja mleka. Nestale su velike farme u okolini, ali smo dobili dosta dobrih malih proizvođača. Promovisali smo mogućnost stalnog zaposlenja naših kooperanata ukoliko dnevno mogu da proizvedu najmanje 80 litara mleka. Posebno smo ih stimulisali i time smo obezbedili veću proizodnju, količinsku sigurnost i bolji kvalitet mleka. Mi smo u jednom momentu u radnom odnosu imali 200 proizvođača mleka, a zbog novih zakonskih propisa sada imamo oko 170.
Dobrim upravljanjem stranim kapitalom mi imamo misiju da ohrabrimo nove investitore da ulažu u Srbiju, jer bez novog kapitala iz inostranstva nema razvoja Srbije. Celokupna proizodnja u Srbiji je 1% Eropske unije. Cilj nam je bio da dobrim radom u „Mlekoproduktu“ menjamo sliku o Srbiji koja se godinama prikazivala loše u stranim medijima.
Oni koji Vas poznaju i koji cene Vaš rad kažu da biste bili dobar ministar poljoprivrede.
Vi ste takvu ponudu imali, ali niste prihvatili. Zašto?
Bio sam ministar u prelaznoj vladi 2000. godine i poslanik u tri mandata, ali sam ipak vezan najviše za „Mlekoprodukt“ i Zrenjanin. Prija mi činjenica da su važni ljudi u Srbiji mislili da ja to mogu da radim, ali to kod mene stvara brigu i razmišljanje da li ja mogu dobro obavljati taj posao. Mislim da ne bih dobro radio u nekom sistemu sa čijim funkcionisanjem se ne slažem u potpunosti, a mnogi procesi sa kojima se ne slažem su poodmakli. Tu pre svega mislim na vlasničku strukturu zemljišta.
Kao osnivač SPS-a i dugogodišnji funkcioner te partije kako ocenjujete rad Vlade Srbije?
Član sam SPS-a od 1990. godine. Služio sam partiji i državi jer sam pošteno i vredno radio u „Mlekoproduktu“ i Zrenjaninu, čuvajući interes zaposlenih i proizvođača, a ne žaleći svoje vreme i energiju. Tako radim već 43 godine bez dana godišnjeg odmora.
Nije lak posao imala ova Vlada. Ne treba se puno vraćati u prošlost, ali da bismo pravilno sagledali rezultate ove Vlade, moramo biti realni i pogledati kakvo stanje je zatekla u zemlji na početku svog mandata. Bilo je puno nasleđenih problema koje je morala da reši. Vučić i Dačić su ljudi sa energijom i vizijom i ja verujem u njihove dobre namere. Oni vredno rade i vuku poteze za bolju budućnost. Verujem da to narod prepoznaje. Zaslugom Vlade Srbije zaštitili smo našu proizvodnju, jer su se mleko i razni proizvodi iz inostransta nudili na našem tržištu po damping cenama. Pisao sam premijeru, on nas je ispoštovao i zaštitio našu proizvodnju od uticaja iz inostranstva i ljudi iz Srbije koji rade protiv interesa domaće proizvodnje. Predstavnici svih Vlada Srbije su želeli da dođu u našu firmu, jer je bila uspešna i nikad nije bila partijska firma.
Vlada ima poruku razuma da smo mali koliko jesmo, da smo siromašni koliko jesmo, da ne možemo da se suprotstavimo celom svetu i da nemamo ekonomskog potencijala. Smanjene su plate i penzije zbog potrebe za vraćanjem starih kredita i uspostavljanjem ravnoteže u javnim finansijama. Podržavam rad Vlade Srbije jer prepoznajem dobru nameru. Sledi nam još teških koraka i odluka, pa je potrebna provera podrške na izborima. Da nije napravljen ovakav rez, bilo bi nam još teže i nadam se da građani to razumeju.
Poljoprivreda je razvojna šansa Srbije. Šta je potrebno da država uradi u sektoru poljoprivrede da bi rezultati bili bolji?
Pošto imamo dosta zemlje u državnom vlasništvu, treba napraviti program i početi sa stvaranjem evropskog paora koji će nas uvesti u Eropsku uniju. Eropa nema velike spahije sa hiljade hektara zemlje. Setite se da je Milošević ukinuo odredbu o maksimumu zemlje i započeo vraćanje zemlje paorima. Državnu zemlju treba dati mladim paorima ili im iznajmiti na dugi niz godina. Treba im dati 20-30 hektara, obučiti ih i podstaći da se pored obrade zemlje bave i stočarstom. Bez ulaganja u stočarstvo mi ne možemo napredovati, jer je samo tako moguće povećati prihode. Umesto zimskih licitacija i manipulacija državnim zemljištem treba organizovati zimske škole edukacije mladih paora. Oni moraju da nauče koji im optimalni traktor treba za njihovo zemljište, a ne da se takmiče sa komšilukom i jure za prestižom, jer tako blokiraju svoj kapital.
Šta treba da bude prioritet u Vojvodini?
Prioritet moraju da budu nerazvijena područja koja su mahom pored državne granice. Treba osmisliti model da ljudi ostanu na selu i da ne vrše pritisak na velike gradove. Ulažemo novac u njihovo širenje i sređivanje, a sa druge strane imamo avetinjski prazna sela koja su nam nekad bila živa. Umesto ulaganja u komunalno opremanje gradova, na koji se vrši pritisak, mi treba nosiocu domaćinstva na selu da damo minimalnu platu, penziono i zdravstveno osiguranje kao podsticaj da tu ostane i da se bavi poljoprivredom. Taj podsticaj bi proizveo vraćanje ljudi na selo. To bi mogao da bude program nove pokrajinske Vlade i on bi najbrže pokrenuo točak razvoja Vojvodine. Dobar primer su ljudi koji su izbegli iz Bosne i Hrvatske, a koji su razvili svoja domaćinstva na selu i nisu otišli u gradove gde bi živeli od socijalne pomoći.
Ja bih predložio da se podele fabrike i kapital ljudima koji imaju šanse da obezbede garanciju za svoj program koji planiraju da realizuju. Najveće greška tranzicije je što su preduzeća privatizovali ljudi koji njima ne znaju da upravljaju. Tako smo mi u Zrenjaninu došli u situaciju da nam je propala fabrika tepiha, a da su se druge razvijale, privatne fabrike nameštaja su nastajale, a naša je propala, pogoni za preradu mesa su se osnivali, a naš „Bek“ koji je imao tradiciju je propao. Za upravljanje i razvoj preduzeća su neophodni pojedinci sa vizijom i kućnim vaspitanjem za domaćinsko upraljanje.
Kao Zrenjaninac šta najviše volite u Vašem gradu. Šta je dobro urađeno u prethodnom periodu?
Volim ljude koji me okružuju, svoj sokak i komšije sa kojima živim. Volim korektnost, otvorenost i iskrenost naših ljudi. Vojvodina je u Evropi obeležena kao regija sa najmanje degenerativnih promena, upravo zato što smo se mešali i jer smo uticali jedni na druge. Oplemenili smo jedni druge i to je kapital koji ima Vojvodina. Generacije poništavaju razlike između starosedelaca i onih koji su kasnije došli u ove krajeve, druže se i proizvode novi kvalitet.
Dosta toga je započeto i urađeno u Zrenjaninu. Počeo je jedan novi razvojni ciklus još iz vremena Gorana Kneževića sa novim fabrikama i investicijama, izgradnjom radnih zona gde radi nekoliko hiljada ljudi i to je značajno za naš grad.
Da li ste zadovoljni radom Vaše stranke na lokalnom nivou? Kakav rezultat očekujete?
SPS je na lokalu, kao i na republici, prolazio kroz turbulentna vremena. Jedan deo ljudi, kalkulanti, nisu bili iz ubeđenja članovi partije. Bili su uz partiju dok je bila na vlasti. Najzdravije je formiranje partije kada neko od starta pristane da bude i opozicija. Tu onda nema kalkulanata, već ljudi iz ubeđenja. 2000. godina je pokazala da smo bili mehur od sapunice i da su nas napustili razni kalkulanti i špekulanti, a ostali su oni koji su tu bili iz ubeđenja. SPS je 2004. godine podržavao manjinsku vladu Koštunce, kasnije smo vršili vlast sa Demokratskom strankom i partija se obnavljala i širila. Uvođenjem privremenih mera u Zrenjaninu krenuli smo da se obnavljamo.
Sva je sreća pa se pojavio Željko Malušić i što smo prepoznali da on može da vodi SPS u Zrenjaninu. On je ujedinio stranku, animirao ljude i podmladio partiju i ja ih podržaam u potpunosti. Malušića dugo znam kao dugogodišnjeg privatnika, iskrenog i direktnog borca. Sa Željkom svako zna na čemu je i on nikad ne kalkuliše. Ostvario se kroz firmu koja dobro posluje u Srbiji i Sloveniji. Njemu je vođenje partije bilo izazov. Nije mu bilo lako, ali je uspeo.
Bitno je što se za njega ne vezuje ni jedna afera i što zapošljava veliki broj ljudi koji su zadovoljni i imaju budućnost u njegovoj firmi. Ušao je u politiku čista srca samo zato što je fajter. Bitno je reći da nije imao nikakvih interesa. U njegovom mentalnom sklopu ima nešto što ga stalno tera da je u nekoj borbi, u nekom izazovu. Ni jedan posao ne radi bilo kako, već radi kako valja, ili ne radi. Iako se nije bavio uzgojem konja i fijakerima, pokazao je da i to može i za kratko vreme postao je prvak Srbije. On je iskren, troši svoje vreme, investira svoj novac, ulazi u sukob sa kalkulantima. Dosledan je i čvrst u svojim ubeđenjima.
Radujem se što je visoko kotiran na poslaničkoj listi i Zrenjanin zaslužuje da ima takvog poslanika jer će on raditi za interes ove sredine. Njegove diskusije su pune energije i temperamenta. On sebe ne štedi. Takvim radom napravio je tim koji uspešno vodi preduzeća i ustanove u gradu, jer je jasno zacrtao ciljeve i na sastancima ocenjivao rad rukovodilaca na svakih šest meseci. Ko loše radi za grad, radi loše i po interese partije.
OČEKUJEM BOLJI REZULTAT
Očekujem znatno bolji rezultat moje partije na izborima čiji sam večiti dužnik jer mi je omogućila da upoznam mnogo ljudi i da oni upoznaju mene i moj rad. Sva poznanstva sam iskoristio za moju firmu i moj grad i sada stojim na raspolaganju za svaku pomoć. Ušao sam u politiku jer sam prepoznao program socijalne pravde i veliki broj dobrih ljudi. U malim sredinama ti dobri ljudi, kao što je Željko Malušić privlače druge koji se zbog njih učlanjuju i partija raste. Snaga primera je nezamenljiva.
Koja je Vaša poruka građanima Zrenjanina pred predstojeće izbore?
Moja poruka Zrenjanincima je da veruju u listu Socijalističke partije Srbije koja je pod brojem tri, a na čijem čelu se nalazi Željko Malušić. Da im daju svoj glas da bi naš Zrenanin nastavio da se razija i da bi bio lepši i bolji.
D. Daničić
.png)
.gif)
.gif)
