„Zrenjanin protiv Evrope!“ – odzvanjalo je medijima te sedamdeset devete godine, kada je ekipa našeg grada učestvovala u „Igrama bez granica“.
Ovako nazvan televizijski spektakl, blistao je tih godina punim sjajem, privlačeći pred male ekrane desetine miliona gledalaca širom kontinenta. Kombinacija sporta i zabave okupljala je, tokom letnjih meseci, u devet emisija, takmičare iz nekoliko država, željnih da u što lepšem svetlu predstave svoje gradove, svoju zemlju.
Trinaestog juna, Zrenjanin je trijumfovao u francuskom gradu SEn Godenu, osvojivši do tada nezabeležen broj poena. Naše momke i devojke sutradan je, na Trgu slobode i korzou, dočekalo pet hiljada oduševljenih Zrenjaninaca, žitelja varoši čije su ulice, u vreme prenosa takmičenja, bukvalno opustele. Trenera Mišu Popova, kapitena Voju Tabačkog i ostale članove ekipe, pratili su tamburaši – „Zrenjaninski jarani“, a ispred svih, uzdizala se maskota – veliki brkati Lala, s grbom grada na prsima. Te se noći slavilo do zore.
U finalu godišnjeg ciklusa, 19. septembra, takođe u francuskom gradu Bordou, ponosno smo navijali za svoj grad, najuspešniju jugoslovensku ekipu te sezone. Vratili su se sa „Srebrnom antenom Evrovizije“, kao vicešampioni, spustivši komadić neba na mirnu, pitomu ravnicu.
Nakon svih igara, današnja Evropa izbrisala je međe. Samo su na prostorima bliskim nama potrajale surove igre sa granicama i oko njih, bez pobednika, uz beznađe, pustoš i večiti žal za krajem sedamdesetih godina.
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
