 (1).gif)
Na uglu ulica Cara Dušana i Grobljanske, 1868. godine podigao je Pera Radičev dva mlina-suvače. Pogonsku snagu davali su im konji, a mleli su pšenicu i kukuruz.
Godine 1910. na istom mestu, preduzetnici Heler, Lafler i Moldovan podižu „Banatski umetni mlin“ koji radi prvo na paru, potom pomoću dizel motora.
U zgradi mlina proradila je 1923. godine „Prva banatska fabrika makarona i testa“. Proizvodnja u njoj trajala je, nažalost, kratko – svega tri godine. Helerov mlin demontiran je 1936. godine kada prelazi u društvenu svojinui pretvara se u stovarište.
Isti prostor nemački okupator koristi za formiranje koncentracionog logora, jula 1942. godine. Kroz njega je prošlo oko 12 hiljada zatvorenika, 794 ih je pogubljeno po mnogim stratištima. Logor je oslobođen kada i grad, 2. oktobra 1944. godine i nakon rata, u njemu je ponovo stovarište, potom i vojni magacin.
Dotrajala i zapuštena zgrada starog mlina već decenijama ne pruža naročito lepu sliku. Spomen-ploča na zidu svedoči o teškim ratnim godinama, ali je šteta što je objekat sa takvom istorijom, ipak, sasvim prepušten ćudima vremena i zaborava. A zaborav je najveće zlo za svakog ko bar malo drži do sebe i svoje prošlosti, ma kakva ona bila.
Iz knjige “Varoške vinjete” Miodraga Grubačkog
Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
.gif)
.gif)
