Pripravnik Odseka za razvoj i održavanje aplikativnog softvera koji radi na Geografskom informacionom sistemu – GIS, diplomirani prostorni planer Mladen Paskulov, u decembru prošle godine otpočeo je unos podataka o nadmorskoj visini na teritoriji Grada Zrenjanina.
Do sada je uneto oko 80.000 tačaka koje se nalaze u Zrenjaninu, a u narednom periodu neophodno je uneti još oko pola miliona tačaka za sva naseljena mesta.
U momentu kada je Paskulov ovo započeo imao je u planu da unos podataka završi do prvih poplava.
– Nagoveštavao sam kolegama u odseku da ću do „prvih poplava“ završiti kompletan unos, misleći na manje prolećne poplave kod nas. Nisam ni slutio šta će se desiti. Da je Srbija imala GIS, ova katastrofa bi mogla da se izbegne u velikoj meri. Osim GIS-a, za ovo je potreban i program, softver koji će sve to da izračuna, kaže Paskulov za I love Zrenjanin.
Samu osnovu za predvidjanje eventualnih poplava na odredjenom području upotrebom GIS programa čine četiri stavke, od kojih zrenjanin trenutno ima tri. Prva stavka jeste prikupljanje informacija, pravljenje baze podataka i digitalizacija karata. Druga stavka jeste sam program koji vši proračune i pravi projekcije moguće poplave na osnovu podataka koji se unose u njega. Treća stavka je GIS program koji od sirovih podataka pravi određenu mapu. Četvrtu tačku čini program koji prezentuje mape putem interneta – web GIS i približava je gradjanima.
– Te karte koje imamo datiraju iz polovine prošlog veka. Zbog starosti karata dolazi do problema sa preciznošću i nejasnoćama u određivanju tačnih nadmorskih visina na mapi. Bilo bi dobro da smo u mogućnosti da nabavimo neke nove karte ili da imamo novije podatke, kaže ovaj planer.
Stavka koja nedostaje, kako bi GIS bio potpun, jeste program koji računa sve unete podatke i može da pruži „grube računice“ o poplavama, odnosno nadolazećem talasu. U pitanju je deo novije metodologije planiranja koji podrazumeva skup spojenih i preklopljenih informacija o nekom području. To se odnosi na sve ono što je vezano za karakteristike područja, na fizički izgrađenu infrastrukturu i njene karakteristike, na zemljište, morfologiju i geološke karakteristike.
– Program nije precizan, u smislu da li će neka kuća biti poplavljena ili ne, ali može da izračuna okvirno područje kojem preti opasnost. Recimo, ako neko živi pored reke, on tada obaveštava nadležne koji uz pomoć GIS programa mogu da provere da li je teritorija zaista i ugrožena. Ovaj metod bi nas manje koštao nego celokupna šteta nastala poplavama, navodi Mladen Paskulov.
Kao veliki problem, predstavlja „divlja“ gradnja. Dobar deo „divlje“ izgrađenih objekata nalazi se u neposrednoj blizini reka, a budući da su nelegalizovani, nema ih na mapi. U slučaju bujičnog talasa, GIS ne može da pomogne, jer objekat nije vidljiv na mapi i samim tim procena nije tačna.
– To bi sve trebalo evidentirati. Drugačije je kad voda krene i pred sobom nema ništa ili kada ima neke objekte koji zadržavaju vodu i zbog kojih voda može da se preusmeri na suprotnu stranu od očekivane.
Sa jedne strane, Srbija, pa samim tim i Zrenjanin, imaju veliki problem neodržavanja infrastrukturnih elemenata za odbranu od poplava, a sa druge strane nedovoljno razvijene prevetivne mere.
Značaj GIS-a je velika, ali su za njegovo funkcionisanje potrebni i validni, aktuelni podaci. U ovom odseku Gradske uprave kažu da konstantno apeluju na sve institucije da svoje podatke prosleđuju i time pomognu razvoj ne samo ovog servisa, već GIS centra u celini, koji objedinjuje ove podatke.
Izvor: novosti.rs, kanal9tv.com
.gif)
.gif)
