U većini evropskih zemalja, sistemom alternativnih sankcija obuhvaćen je veći broj osoba u odnosu na one koji kaznu služe u zatvoru, a do kraja 2016. godine sličan nivo bi trebala da dostigne i Srbija.
Na alternativni vid izvršenja kazne mogu biti upućena lica kojima je zaprećena kazna do tri godine zatvora ili ona koja imaju neplaćene novčane kazne koje ne mogu ili ne žele da izmire.
Okrugli sto „Promocija alternativnih sankcija i Odeljenja za tretman i alternativne sankcije sa podrškom Evropske Unije“ koji je danas održan u sali Višeg suda u Zrenjaninu, organizovan je pri projektu „Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji“ koji finansira Evropska unija u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom, Republičkim javnim tužilaštvom i Pravosudnom akademijom.
Skupu su prisustvovale sudije, tužioci, predstavnici Kancelarije za alternativne sankcije u Zrenjaninu, kao i predstavnici lokalnih institucija. Cilj ovog okupljanja je unapređenje saradnje na lokalnom nivou u oblasti alternativnih sankcija.
– Pravi naziv ove sankcije jeste – kazna rada u javnom interesu. Ona se izriče ljudima koji nisu počinili krivična dela da bi se obogatili, nego da bi mogli da prežive. Niko ne može biti nateran da prihvati kaznu rada u javnom interesu, to je kršenje osnovnih ljudskih prava, ali je ona bolja od obavezne sudske novčane kazne ili kazne zatvora. Na samom početku uvođenja ove mere, ljudi je nisu shvatali ozbiljno i zbog nepoštovanja iste završavali su u pritvoru. Sada su stvari drugačije, ali neprestano se mora raditi na edukaciji kako institucije tako i društva, rekao je Viljem Hrast, šef Odseka za alternativne sankcije Ministarstva pravde.
On je dodao i da zatvorski kapaciteti u Srbiji broje oko 9.000 mesta, a da se u njima nalazi preko 11.000 ljudi. Ukazao je i na meru štednje kroz ovu alternativnu sankciju, jer kako je naveo, dan u zatvoru građane koji pune državnu kasu košta oko 165.000 dinara.
Na problem opterećenosti zatvora ukazao je i vođa tima projekta, Rodžer MekGarva.
– U Srbiji imamo preko 11.000 zatvorenika, a samo 500 ljudi koji služe alternativne sankcije. Cilj projekta jesta jačanje sistema alternativnih sankcija, a dostignjuća će biti usvajanje Zakona o vanzavodskom izvršavaju sankcija i to se planira od septembra ove godine. Takođe, planirana je i obuka osoblja koje radi u zatvorima, ali i u kancelarijama poverenika. Želimo da se što više presuda donese sa altrenativnim sankcijama, zato nam je važna promocija, kako u medijima tako i među tužiocima, sudijama.
.gif)
.gif)
