Gotovo svako udruženje ima neku svoju manifestaciju. Žene iz Aradca okupljene u udruženju “Ruža” opredelile su se da to bude tortijada. Na njoj mogu da učestvuju i žene iz sela, ali i gosti. Bira se i najukusnija i najlepše ukrašena torta. Interesantno je da torte ocenjuju i žiri, ali i svi koji su prisutni na manifestaciji. Ovogodišnja tortijada je 19. po redu.
Kako su u vreme nastanka tortijade u selu već postojale razne manifestacije, žene iz Udruženja “Ruža” želele su da organizuju nešto gde će moći da se vidi njihov rad.
“Tu su se održavale kobasicijada i vinarijada, pa smo i mi žene htele da imamo neku našu manifestaciju. Pošto žene iz sela prave jako lepe torte i kolače odlučili smo da to bude tortijada. Prvobitno su naše meštanke imale gde da pokažu šta rade, a posle su na tortijadu počele da dolaze i žene iz ostalih udruženja, uglavnom iz Vojvodine“, kaže Mara Viljačik, predsednica Udruženja žena „Ruža“.
Ocenjuje se i izgled i ukus torti
Na tortijadi se dodeljuju četiri nagrade.
„Svake godine pozivamo sve žene iz Aradca da učestvuju na tortijadi. I ostala udruženja koja dolaze u goste donose torte i oni se takmiče, ali samo u kategoriji izgled torte. Žiri ocenjuje posebno „izgled svih torti“, posebno „izgled“, a posebno „ukus“ aradačkih torti. Takođe, izgled torti ocenjuju i svi prisutni na manifestaciji – tako da se dodeljuje i „nagrada publike“. U Aradcu se najčešće pravi doboš torta. Ona se smatra najsvečanijom. Kada se ide na neke manifestacije kao što su svadbe, krštenja obavezno se nosi doboš torta“, objašnjava naša sagovornica.
Torta mora da bude od kvalitetnih materijala da bi bila ukusna
Žiriju nije bilo lako da odluči koja je torta najukusnija.
„Gleda se izgled, gleda se presek torte. Kada isečete parče, sve mora da bude ravnomerno raspoređeno. I fil i kora moraju da budu celom dužinom jednaki. Ne sme da bude da na jednom delu ima više fila, na drugom manje… Važno je da torta ne bude suva, mora da bude sočna i ukusna. Gleda se koliko je slatka… Materijal koji se koristi za pravljenje torti mora da bude kvalitetan. Svaka od ovih stavki se posebno boduje i na kraju se ti bodovi sabiraju i to je ukupna ocena za tortu. Ona koja dobije najviše bodova je pobedila. Torte čiji presek pokaže da nisu ravnomerno filovane, odmah se eliminišu, jer njih nema potrebe dalje ocenjivati. Ovde se to nije dogodilo. Žene su se baš izveštile i stvarno se trude da na tortijadu donesu što bolje torte“, kaže Katarina Zornjanova, predsednik žirija za izbor najukusnije torte.
Kada se proba nekoliko torti vrlo često se dešava da se svi ukusi izmešaju.
„Sve torte su lepe i ukusne. Zaista je teško biti u žiriju. Ipak je tu puno torti… Treba sve to probati. Zato se odmah nakon probanja o svakoj torti zapisuju utisci i bodovi. Izabrati najukusniju tortu je relativna stvar, jer su ukusi različiti. Neko voli da je više slatka, a neko da je manje… Možda bi pravednije bilo kada bi se torte ocenjivale samo po izgledu. Možda nisam u pavu, ali ja tako smatram. Ja sam po zanimanju računovođa, ali pravim torte za svoje unuke, za svoju porodicu. Jedino plaćam da mi neko napravi tortu kada idem na neku svečanost“, dodaje naša sagovornica.
Žene su sve kreativnije kada je reč o izgledu torti
I žiri koji je birao najlepše ukrašenu tortu bio je na jednakim mukama. Trebalo je dobro da odmeri i oceni svih 16 torti.
„Prvi put sam bila u žiriju kada je tortijada osnovana, pre 19 godina. Evo, sada posle dužeg vremena opet sam u žiriju. Što se tiče izgleda mogu da kažem da su danas žene kreativnije nego što su bile pre 19 godina. Ali, ipak, moram da kažem da su i tada torte bile lepe. Čak su neke bile pravljene i u obliku lutke. Vidimo da mlađi više prave torte za koje recepte i ideje skidaju s interneta. Manje se prave one klasične torte. Po meni je važno da torta bude lepa na izgled, ali je mnogo bitnije da je ukusna. Kada je sto lepo serviran, čak i ako hrana nije baš ukusna, ipak ljudi to jedu jer ih na oko privlači. Ali, kada je nešto ukusno, onda se to svakako pojede“, kaže Ana Valašekova, predsednik žirija za ocenjivanje izgleda torti.
Doboš torta – kraljica svih torti
„Lično ja više volim one prave klasične torte. Koje su ukrašene filom, ne fondanom ili šlagom. One su i praktičnije kada negde putujete, neće se tako brzo opustiti. Moja omiljena torta je doboš torta. Mislim da ni jedna ne može da se poredi s njom. Nema ni debele kore, ni debeo fil. Dovoljno je i čvrsta i sočna. Još kada je lepo ukrašena okolo i s onim šećernim prelivom odozgo… Pa nema ništa lepše od toga. Ali, volim i voćne torte i ove moderne sa puno fila“, dodaje naša sagovornica.
Dobitnice nagrada su žene koje su na raznim manifestacijama već osvajale priznanja za pravljenje torti. I ovoga puta se pokazalo da je doboš torta kraljica među poslasticama.
„Redovno učestvujem na tortijadi. Do sada sam nekoliko puta dobijala nagrade. Uvek sam pravila drugačije torte, osim danas. I na prvoj tortijadi, koja je održana pre 19 godina sam osvojila nagradu. Tada sam išla na sigurno i pravila sam doboš tortu, a danas se, iako sam pravila doboš, nisam nadala nagradi. Doboš tortu pravim od 12 kora, za nju mi treba 4-5 sati. Ova torta je najukusnija ne tog dana kada se pravi, nego sutradan, kada malo odstoji. U nju idu jaja, šećer, čokolada, margarin, mleko… Nije mi teško da napravim ni onu šećernu glazuru, jer to pravim već 50 godina“, kaže Zuzana Šćevkov, koja je dobila nagradu za najukusniju tortu.
Anđeli doneli nagradu za najlepšu tortu
Najlepše ukrašena torta iz Aradca bila je ona koju je napravila Ružinka Gal.
„Pravila sam tortu koju sam nazvala svetli anđeo. To je po anđelima kojima sam ukrasila tortu. Oni se prave od šećera i belanaca, ali je recept tajna. Masa se izliva u kalupe i suši se. Takve figure mogu da stoje jako dugo i jestive su. Često puta se dešava da se figure polome i da moraju ponovo da se prave. Ovoga puta se to nije desilo. Za tortu mi je trebalo 4-5 sati. U nju idu čokolada, orasi, margarin, sve ono što je kvalitetno. To su tri različita fila. Svaki mora da se kuva, da se čeka da se ohladi kako bi se sjedinio s margarinom“, objašnjava Ružinka.
„Nije lako uklopiti sve ukuse. Vrlo često menjam originalni recept kako bi ukus torte bio što bolji. Kada pročitam i vidim da mi se nešto ne uklapa, da znam da to neće uspeti, ja to odmah izmenim. Šećer obično malo smanjim, u odnosu na ono što piše u receptu… Nekad mora i da se poveća. Kada sušite koru od belanaca tu mora da bude šećera, jer bez njega belance neće da stoji. To su sve moje tajne“, dodaje naša sagovornica.
Za ukrašavanje torte ponekad treba i nekoliko sati
Nagrada žirija za najlepše ukrašenu tortu od svih torti otišla je u Kovačicu.
„Pravili smo kapućino tortu koju smo ukrasili šlagom u boji. Torta je bila u obliku korpe s ružama. Da se napravi jedna prava torta potrebno je nekoliko sati. A ako hoćete da je lepo ukrasite ponekad treba i dva sata. To zavisi od veličine torte i toga kako želite da ona izgleda. Onaj ko to radi mora da bude maštovit, ali i veoma strpljiv i smiren. Ne može to da radi neko ko je nervozan. To je jedna jako dobra terapija za nas žene. Redovno učestvujemo na tortijadi i osvajamo nagrade“, priča Žužana Jonaš, predsednica Udruženja žena iz Kovačice.
„Nedeljna supa“ pobrala simpatije publike
Odluka žirija i publike se ovoga puta nisu poklopili. Posetioci su svoj glas dali najoriginalnijoj torti na tortijadi. Sigurno je da nikom ko je bio na manifestaciji ta torta nije mogla da promakne.
„Ovu tortu je pravila naša predsednica Udruženja Ljudmila Kaprišova koja se i inače bavi pravljenjem torti. Nikome od nas nije rekla kakvu će tortu napraviti. U planu je bilo da napravi tortu u obliku korpe s višnjama, jer je naš kraj poznat po višnjama. Međutim, na kraju se predomislila i napravila je tortu u obliku šerpe s nedeljnom pilećom supom. Moram da kažem da smo sve žene iz udruženja bile iznenađene kada smo videle šta je uradila. Izgleda da je bila u pravu, jer stvarno nije bilo nikog na ovoj manifestaciji ko se nije okrenuo i ko nije prokomentarisao našu tortu. Ova nagrada znači da sledeće godine moramo da budemo još originalniji i kreativniji“, kaže Anuca Petrušova, iz Udruženja žena iz Janošeka.
Tortijada u Aradcu – čuva tradiciju i kulturu Slovaka
Važno je što ovakve manifestacije podržava i ambasada Slovačke u Srbiji.
„Slovačka manjina postoji u Srbiji više od 250 godina, što je prilično dugo. Mi se kao ambasada radujemo zbog toga. Za nas je jednako važno da se ta prisutnost ovde održi i u narednih najmanje 250 godina, ali i mnogo duže. Nažalost, vidi se da iz godine u godinu dosta Slovaka napušta Srbiju. Oni odlaze u Slovačku zbog boljih ekonomskih prilika. Baš zbog toga održavanje ovakvih manifestacija, kao što je tortijada, omogućavaju da se očuvaju kultura i tradicija nacionalnih manjina u bilo kojoj zemlji. Ljudi imaju priliku da se okupe, pričaju i da pokažu za šta su sve sposobni. Moram da priznam da sam prvi put na tortijadi. Oduševljen sam jer se vidi da su se žene baš potrudile, da imaju veštine koje znaju i te kako da iskoriste. Bez kulturnih manifestacija nema smisla živeti u nekoj sredini“, kaže Mihal Hrušik, treći sekretar ambasade Slovačke u Srbiji.
Slovaci se vraćaju u maticu
U Srbiji trenutno živi 50 hiljada slovaka.
„To je mnogo manje nego pre samo 10-15 godina, kada ih je bilo 60000. Ali, kažem, to je zbog toga što oni odlaze u Slovačku zbog boljih uslova za život. Svakodnevno traže radne i dozvole za privremeni boravak u Slovačkoj. Mislim da se to neće smanjiti u budućnosti. Nama, kao ambasadi, bilo bi drago da što više Slovaka ostane u Srbiji. Ambasada je tu da pomogne Slovacima u Srbiji, ali oni bi trebalo da znaju da su oni srpski državljani i da i sami moraju više da učestvuju u donošenju odluka koje bi trebalo da unaprede njihov položaj u ovoj zajednici“, dodaje naš sagovornik.
Udruženja Slovaka mogu da učestvuju na konkursima koje raspisuje njihova matica.
„Mi kao ambasada ne dajemo novac udruženjima. Ali, ona mogu da dobiju novac od jednog biroa za Slovake u inostranstvu koji se nalazi u Slovačkoj i koji svake godine ima određeni budžet iz kojeg finansira različite projekte. Slovaci iz Srbije, ali i iz drugih zemalja podnose svoje predloge i jednom godišnje ovaj biro odlučuje kome će dati novac. Da li je to za knjige na slovačkom jeziku, manifestacije, folklor… Mi kao ambasada možemo da kažemo šta bi po nama trebalo da bude podržano, ali konačnu odluku donosi taj biro u Slovačkoj“, objašnjava treći sekretar ambasade Slovačke u Srbiji.
Grad podržava manifestacije
I Turistička organizacija, ali i grad, shvataju da je održavanje ovakvih i sličnih manifestacija i te kako značajno ne samo za očuvanje kulture i tradicije jednog naroda u Srbiji, već i za razvoj turizma.
„Tortijada je još jedan korak približavanju naša dva bratska naroda. Ovo je smo jedna u nizu manifestacija koju organizujemo kako bi prikazali kulturu i tradiciju Slovaka. Pre tortijade imali smo manifestaciju u Kisaču na kojoj su prikazane tradicionalne slovačke nošnje. U istorijskom arhivu u Zrenjaninu su predstavljeni zaboravljeni slovački preci. Manifestacija je bila izuzetno posećena, što znači da su mnogi sugrađani, nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti, zainteresovani za tako nešto. U ovoj godini planiramo još sličnih manifestacija, kako u Zrenjaninu, tako i u Aradcu“, kaže Jaroslav Stevanov, zastupnik slovačke nacionalne zajednice u Skupštini grada Zrenjanina.
Privlačenje turista domaćim proizvodima prilika da se ožive opustela sela
Uskoro će biti održane i tribine u svim naseljenim mestima u Zrenjaninu o značaju turizma za opstanak sela.
„Turistička organizacija grada Zrenjanina će u naredom periodu obići sva 22 naseljena mesta u opštini i radićemo na edukaciji stanovništva u ruralnim krajevima kako bi što više njih počelo da se bavi agroturizmom i svim ostalim vidovima turizma. Da to bude još jedna mogućnost da steknu dohodak i prihod od njihovog rada. Da se osim poljoprivrede ponude i drugi sadržaji, da li su to smeštajni kapaciteti, da li su to tradicionalni domaći proizvodi kao što su kobasice, sir, torte, kolači… Videli smo da u zemljama kao što su Švajcarska, Slovenija, Italija u kojima se stanovništvo bavi agrobiznisom, mladi ostaju na selu. Oni tamo od tog rada zaista lepo žive. Žalosno je to što su naša sela opustela“, dodaje naš sagovornik.
Ne čudi što su se članice udruženja „Ruža“ opredelile da tortijada bude njihova manifestacija jer dosta žena iz Aradca budžet dopunjuje tako što torte i kolače prave za novac. Uz to i samo udruženje učestvuje na drugim skupovima na kojima prodaje svoje proizvode. Na taj način obezbeđuju sredstva za funkcionisanje. Dolazak više gostiju u selo značilo bi dodatnu zaradu. A samim tim i porast standarda i poboljšanja uslova života.
.gif)
.gif)
