Ove subote 26. aprila, u kasnim popodnevnim časovima, osvanuo je još jedan grafit-mural na Bagljašu. Ovog puta je Nikoli Tesli, koji je naslikan pre nešto više od mesec dana, u društvo pristigao i lik Mihajla Pupina na susednoj garaži.
TEK SMO POČELI
Crtači su želeli da ostanu anonimni, ali ne kriju oduševljenje povodom uspeha Teslinog grafita.
Grafit i dalje nije zavšen, slede mu finalni radovi. Mladi umetnici žele da ostanu anonimni, a na naše pitanje, šta dalje imaju u planu, bili su vrlo kratki i direktni uz izjavu : tek smo počeli!
Na poziv organizacije „Zrenjanisko Volim“ koji su se oglasili na svom fejsbuk profilu, pomoć sugrađana je pristigla sa viša strana i prikupljena srestva su prosleđena mladim umetnicima.
Ovu akciju je podržala i prdavnica boja i lakova „Duga“.
Ognjen Vlaškalin, menadžer prodavnice boja i lakova „Duga“ ističe za naš portal da su se priključili akciji nakon prvog poziva i u saradnji sa crtačima obezbedili boje.
– Ovo nije prvi put da pomažemo dobre inicijative za grad. Naš slogan svakako glasi „Naše boje, boje grad“. Zahvaljujući fenomenalnim talentovanim momcima, naše boje u ovom slučaju ulepšavaju grad. Imaju svu našu podršku u daljem kreativnom radu.
Wikipedia : Ko je bio Mihajlo Pupin?
Mihajlo Pupin ili punim imenom Mihajlo Idvorski Pupin (9. oktobar 1858[1][2] — 12. mart 1935) bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“ (eng. From immigrant to inventor)[3][4].
Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsjedniuk New Yorkške akademije nauka, predsjednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta. Po njemu je pored ostalog dobio ime i beogradski institut koji se od 1946. godine zove Mihajlo Pupin.
Inicijativa da most Borča – Zemun, dobije ime po Pupinu
Pokreti „Napred Banat“ u Zrenjaninu , „Napred Pančevo“ i „Zemunska incijativa“, kao i biograf Dragiša Matić iz Idvora pokrenuli su incijativu da most preko Dunava, od Zemuna do Borče, dobije ime ovog znamenitog naučnika, pronalazača, diplomate, pisca i patriote Mihajla Idvorskog Pupina, rođenog u banatskom selu Idvoru.
Po završetku izgradnje, most Zemun-Borča će mnogo zančiti za ubrzanje saobraćaj od Beograda prema Banatu i privredu pa tako i za Idvor, koji je Pupin celog života nosio u srcu i zvanično, s ponosom, upisao uz svoje ime i prezime, navodi se u inicijativi.
Posle odaska iz rodnog sela, „trbuhom za kruhom“, u Ameriku, Pupin (1854-1935) je kao profesor matematike i fizike, istraživač i naučnik, dao nemerljiv doprinos svetskoj nauci a kao patriota , diplomata i dobrotvor svojoj domovini, posebno Banatu i Idvoru.
Zahvaljujući Pupinovim Memorandumu, upućenim predsedniku SAD Vudrou Vilsonu, garnice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca su posle Prvog svetskog rata značačajno „popravljene“, pa je naučnik i diplomata Pupin zbog toga proglašen za počasnog građanina Bleda i Zrenjanina.
Diplomatskim zalaganjem Pupina, njegovim poznansvom sa Vilsonom i činjenicama o srpskom stanovnvištvu u Banatu, provbitno predložena granica između Ruminije i tek stvorene Kraljevine SHS, pomerena je prema istoku, pa je, tako, Pupinvo rodno selo ostalo u srpskom delu Banata.
Pupin je bio i plodan pisac, a za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“ dobio je Pulicerovu nagradu.
Izvor : Blic
.gif)
.gif)
