 (1).gif)
Tribina organizovana povodom dva jubileja – 270 godina pivskog grada Zrenjanina i 30 godina održavanja manifestacije Dani piva, okupila je večeras brojnu publiku u maloj sali Kulturnog centra Zrenjanina.
Istoričar umetnosti i konzervator, Bojan Kojičić podsetio je prisutne na opšte inofrmacije o industrijsko- graditeljskom nasleđu Zrenjanina i okolnostima koje su dovele do razvoja industrije u tadašnjem Velikom Bečkereku. On je govorio i o predlozima za reindustralizaciju i revitalizaciju kompleksa Pivare u Zrenjaninu, a kroz primere drugih pivara u Evropi koje su imale sličnu sudbinu.
– Mislim da je nerealno očekivati da se proizvodnja vrati onakva kakva je nekad bila, ali je realno da se u proizvodnja piva pokrene u nekom manjem obimu jer takvi primeri postoje. U Evropi su danas popularne minipivare, mikropivare, tako da je u takvom, manjem, sasvim moguće slediti njihov primer.
U nastavku tribine učinjen je osvrt na rad i sudbinu Pivare, ali i ostalim bivšim gigigantima poput Šećerane i Beka koji, kako je rečeno „zaslužuju“ da im se udahne život.
– Mislim da Zrenjaninci vole svoj grad, da imaju volju da nešto promene i da neće dozvoliti da pivara koja bila ponos dva i po veka, propadne i nestane, rekao je Kojičić.
Prisutnima se obratila i dr Anica Tufegdžić docent-konzervator i arhitekta.
– Najadekvatnije rešenje na osnovu evropske prakse, jeste metod adaptivne prenamene odnosno reaktivacije napuštenih kompleksa. Ta adaptivna prenamena podrazumeva minimalnu intervenciju da taj istorijski objekat ne bude razgrađen nego da se sačuvaju njegov integritet i struktura, i to je estetski integritet kada su u pitanju objekti velike umetničke vrednosti, a kada je u pitanju industrijsko nasleđe, najveća vrednost industrije i kompleksa jeste tehnologija. Budući da tehnološki proces nije moguće često obnoviti u tim objektima koji su stari preko sto godina, potrebno je pronaći neku namenu koja će biti adekvatna i slična originalnoj poput proizvodnje ali u manjem obimu. Obično uz tu proizvodnju ide i neki kulturni sadržaj koji će obezbediti održivost tom konceptu reaktivacije. Uglavnom se u takvim kompleksima poput ovog u Zrenjaninu, pojavlju muzeji, rekla je Tufegdžić.
Ona je dodala i da je, gledano ekonomski i sa aspekta zaštite, izazov kako sve uskladiti i sačuvati u dovoljnoj meri. U takvim situacijama treba voditi računa o autentičnosti i identitetu koje nosi to mesto, a da to istovremeno bude ekonomično i održivo.
Dr Tufegdžić je prikazala i primere pivara iz regiona koje su preživele slične transformacije.
Na ulazu u salu organizatori su postavili ambalažu nekadašnjih proizvoda zrenjaninske Pivare.
.gif)
.gif)
