Prema prvim podacima, grad koji je padao pre nešto više od dve nedelje oštetio je useve na oko 9500 hektara, a procenjena šteta je oko 900 miliona dinara, rekli su predstavnici lokalne i pokrajinske vlasti prilikom obilaska proizvođača kojima su prinosi drastično umanjeni ili potpuno uništeni u Mihajlovu.
Mihajlovački atar ima oko 2000 hektara oranica. Čak 90 odsto tih površina nedavno je pogodio grad i uništio useve.
-Ovde imam veliku štetu, zato što koristim samo hibridna semena za babure. Svi znamo da je za njih jako skupo seme, ako vam kažem da 5000 zrna košta 178 evra, a ja ovde imam oko 50 hiljada stabljika, onda znate koliko je samo seme, plus treset, plus đubrivo, plus zaštitna sredstva tako da mislim da ove godine nema šanse da izvučem ono što sam uložio, a kamoli da zaradim. Biće jako teško. Nisam osigurao od leda i od vetra jer je to jako skupo. Znam da ima povraćaja 40 posto, ali prvo ja moram da platim da bih podneo zahtev za povraćaj sredstava. Po mojim saznanjima negde oko 80 hiljada dinara košta po hektaru osiguranje, ja te pare nemam, kao ni mnogi drugi sitni paori, kaže Janoš Balint, poljoprivrednik iz Mihajlova.
-Radim oko 30 hektara. Na kukuruzu mi je šteta od 50 do 70 odsto, na pšenici je gubitak oko 70-75 prinosa, a suncokret je stradao 100 posto. Svake godine imam i beli luk na površini od jednog jutra do jednog hektara zavisno od količine semena. Jedino ječam i beli luk sam uspeo pre ovog nevremena da skroz ili delimično završim, pa je tu šteta mala. Beli luk nismo izvadili, samo smo uradili pripremu za vađenje i tamo gde je udario led, neće biti prvoklasna, nego roba druge klase, objašnjava Jožef Makan iz Mihajlova.
-Pšenicu što smo skinuli, prinosi su od 500, 600 do 1000 kilograma po jutru, a tamo gde leda nije bilo, u nekom drugom ataru, prinosi su oko 4,5 tone po jutru, to je veliki gubitak i velika šteta. Suncokreta neće biti uopšte, to je 100 posto uništno. Za kukuruz ćemo videti da li će se i koliko oporaviti, ali će rod svakako biti manji. Svaka pomoć bi nam dobro došla da li da nam daju veštačko đubrivo ili gorivo ili porez da se otpiše. Bilo šta samo da nam se pomogne. Ima tu ljudi koji imaju proizvodnju samo u mihajlovačkom ataru i nigde više i celokupna proizvodnja je stradala, kaže predsednik saveta Mesne zajednice Mihajlovo, koji je i sam pretrpeo ogromnu štetu, budući da se bavi poljopivredom.
Iz Pokrajine poručuju da će učiniti sve kako bi se pomoglo poljoprivrednicima koje je ova muka zadesila.
-Ova elementarna nepogoda ostavila ogromne tragove. Ne pamti se da je ovako nevreme zadesilo Zrenjanin i naseljena mesta u gradu. Prema prvim procenama komisije koja je odmah izašla na teren šteta je nastala na površini od oko 9500 hektara, što je izuzetno velika površina, a procenjena vrednost štete ide čak i do 900 miliona dinara. Komisija je uradila dobar deo posla, očekuje ih još jedan izlazak na teren, pošto su povoljni vremenski uslovi pa se očekuje da će se neki usevi i oporaviti, tako da ćemo videti nakon ponovnog izlaska komisije kakvo je stanje. Obim štete ukazuje na to da ni grad Zrenjanin, ni Pokrajina ne mogu da prevaziđu ovoliku štetu. Zajednički ćemo pokušati da se obratimo republici i izdejstvujemo sve što je moguće kako bismo prevazišli ovu situaciju. Insistiraćemo na tome da pronađemo modele koji su utemeljeni u zakonu, a koji će moći da izađu u susret poljoprivrednicima koji su pretrpeli štetu, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.
Grad Zrenjanin je već napravio predlog mera koje bi trebalo da se nađu pred novim resornim ministrom, a koje bi pomogle da se ublaže posledice nevremena.
„Da li će proizvođači biti zadovoljni ili neće, ne znam, ali pokušaćemo da im pomognemo na nekoliko načina. Prvo ćemo pokušati da ih rasteretimo što se tiče nekih njihovih obaveza, pre svega tu mislim na deo poreza, na deo zaduženja za vodoprivredu, a drugo imaće prednost kod nekih budućih stimulativnih mera koje će pre svega lokalna samouprava davati, a siguran sam i Pokrajina i Republika“, objašnajva gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.
Prilikom obilaska poljoprivrednika koji su pretrpeli ogromne štete iz Pokrajine je rečeno da je ovo pravi trenutak da se više govori i radi na osiguranju useva i plodova. Najavljeno je da bi sa osiguravajućim kućama trebalo da sednu za isti sto predstavnici lokalnih samouprava, pokrajine i republike kako bi pokušali da se pronađu modeli koji će zadovoljiti potrebe poljoprivrednika kada je u pitanju osiguranje. Takođe, rečeno je i da su u planu izmene nadležnosti kada je reč o protivgradnoj službi, kako bi ona bila efikasnija. Predlog je da ona u potpunosti pređe u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
.gif)
.gif)
