Spomenik kulture
Investitor: Lazar Dunđerski
Vreme gradnje: 1905. godine
Projektanti: Močanji Karoj (Mocsányi Károly) i Sekeji Marcel (Székely Marcell)
Stil: secesija
Stanje: loše
Vlasništvo: mešovito
Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, Veliki Bečkerek započinje svoj postepeni privredni razvoj i urbanistički rast i izvan granica takozvanog „Varoškog kvarta“ koji je predstavljao najstarije jezgro grada, na okolna prigradska naselja. Jedno od takvih, bilo je i naselje „Opovo“ do kog se stizalo iz pravca „Varoškog kvarta“, preko Velikog mosta, sagrađenog 1904. godine u stilu secesije. Upravo u tom naselju, na desnoj obali Begeja, i u neposrednoj blizini samog mosta, podignuta je palata Lazara Dunđerskog, jednog od najbogatijih vojvođanskih veleposednika i industrijalaca toga doba.
Palata je sagrađena u stlilu secesije, između 1905. i 1910. godine. Nakon izgradnje predstavljala je deo kompleksa Bečkerečke pivare, na koju se nadovezuje, i koja je, takođe, bila u vlasništvu porodice Dunđerski.
Na orginalnim planovima građevine, ostala su zabeležena imena Močanji Karoja i Sekeji Marcela koji su se predstavili svojim pečatom firme kao građevinski majstori. Iako su se dvojica majstora u vreme kada je palata sagrađena bavili i projektovanjem, ne možemo sa sigurnošću tvrditi da su oni i autori sačuvanog projekta. Njihovo delo svedoči, da pripadaju onoj grupi graditelja, koji su, u naš mali provincijski grad, na rubu Austro-Ugarske monarhije, dolazili najčešće zbog posla, iz mnogo većih gradova: Budimpešte, Temišvara ili Arada. Svojim umetničkim radom i boravkom u našem gradu, obeležili su jedno razdoblje njegove kulturne istorije ostavljajući nam tako, vredna i značajna graditeljska ostvarenja.
Palata je zidana kao stambeno-poslovni objekat. Na samom uglu nalazila se kafana i Svečana sala sa muzičkim podijumom. U svečanoj, Plavoj sali, okupljali su se građani povodom raznih proslava, balova i sličnih svečanosti. Služila je čak i za iznajmljivanje ili održavanje izložbi.
Prostorije na spratu su se koristile za odmor i razonodu. Naizmenično su se smenjivale dečije spavaće sobe i sobe za odrasle, za poslugu, gostinski saloni, trpezarije sa kuhinjom i kupatila.
Posmatrano u celini, palata Lazara Dunđerskog pokazuje, da se pri njenom komponovanju vodilo računa da objekat bude pažljivo ukomponovan u prirodno okruženje i da bude u skladu sa susednim, postojećim objektima. Utisak sklada postignut je saživljenošću svih dekorativnih elemenata, koloritom i zanatskom perfekcijom majstora.
Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, Vesna Majstrorvić