 (1).gif)
Savez slepih i slabovidih lica pokrenuo je projekat u kojem će njihovi članovi obići sve škole u Zrenjaninu i upoznati đake sa životom slepih osoba. Predavanja su do sada održana u dve osnovne škole, “Dr Jovan Cvijić” i “Vuk Karadžić”.
Tokom ovih predavanja učenicima se pokazuju sat za slepe, mašina za pokazivanje boje, mašina za pisanje Brajevog pisma, kao i bukvar sa Brajevom azbukom.
Učenici trećeg razreda osnovne škole “Vuk Karadžić” bili su pod snažnim utiskom nakon predavanja.
– Meni se najviše dopala Brajeva azbuka. Zanimljiva je, jer se piše sa tačkama, rekla nam je Katarina.
Matija je naučio da slepi mogu jednako da žive kao i drugi, jer oni mogu da se bave raznim sportovima, da kuvaju, spremaju i rade sve što radimo i mi.
– Najzanimljivija mi je bila sprava za pokazivanje boje. Kada je prislonite na majicu, pritiskom na dugme, mašina vam „kaže“ koje je ona boje. Tako slepi znaju boje, objasnila nam je Ema.
Iva je naučila da se slepa lica prepoznaju po tamnim naočarima i belim štapom.
– Slepi pišu mašinom koja kuca tačkice. Oni prstima prepoznaju te tačkice i tako čitaju i pišu, rekla je Milica.
Jasni se najviše svideo sat.
– Taj sat nije običan. Posebno dugme otvora staklo i tako, pod prstima, mogu da „osete“ koliko je sati.
Članica Saveza, Marija Dudaš, smatra da se ovakvim predavanjem postiže dosta. Kaže da je prijatno iznenađena koliko deca umeju da slušaju i prate.
– Postavljali su dosta pitanja i verujem da će dosta toga ostati u njihovim glavama. Mnogo mi je značilo kada su postavili pitanje – „kako mi vama da pomognemo“.
– Cilj je da deci prenesemo znanje o tome sa čime se slepe i slabovide osobe susreću u svom životu i da mogu da nas prepoznaju na ulici. Želimo da ih naučimo da nemaju predrasude prema bilo kojoj vrsti invalidnosti i da znaju kako mogu da budu od pomoći kada odrastu. Poenta je da shvate da smo svi isti, samo da neke stvari odrađujemo drugačije i uz viši utrošak vremena, rekao je Marijin suprug Nenad.
Jedan od predavača bio je i Slavoljub Epifanić koji je pokazao deci da se i slepa osoba može baviti raznim sportovima. Njegova deca su đaci ove škole i on kaže da su njihovi drugari donekle upućeni o slepima.
– I u školi „Jovan Cvijić“ naišli smo na jako dobru reakciju dece, to mi je dalo neku veliku energiju. Ta deca su toliko otvorena, slobodna da komunici, pitaju, za razliku od odraslih. Za nas je to jako velika stvar. Dobijamo tako dobru povratnu reakciju da imamo želju da se sve osobe sa invaliditetom nekako približe toj deci gde će se napraviti normalna interakcija, gde će deca shvatiti da ljudi sa nekom vrstom invaliditeta nisu „bauk“ i neko koga bi se trebalo plašiti, rekao je Epifanić.
Njegova ćerka Jelena puno toga zna o slepim osobama i kaže da ocu pomaže svaki dan. Iako upoznata sa temom, njoj se predavanje dopalo, a bukvar sa Brajevom azbukom joj je bio vrlo zanimljiv, jer ga, kako kaže, do sada nije videla.
.gif)
.gif)
