Fini mirišljavi sapuni različitih boja, oblika i veličina mogli su se videti juče na Hemijskom fakultetu u Beogradu.
Tamo je organizovana škola za izradu sapuna, a ovo je bilo okupljanje i obuka treće grupe polaznika. Oni su se najpre upoznali sa teorijom o izboru sirovina, a zatim su predavači ukazivali na neke važne stvrai poput one kako da izbegnu sve zamke koje postoje na iternetu, o „čarobnim“ načinima pravljenja prirodnih sapuna i sapuna koji leče.
– Oni koji su opredeljeni za veganstvo znaju da najbolji sapun mora da sadrži loj. Pogrešno napravljen sapun je na primer koziji sapun. To su sapuni koji imaju određena korisna svojstva, ali njihov vek je kratak, oni mogu da opstanu do tri meseca. Kada prođe taj rok, oni imaju neprijatan miris, što znači da je počeo da se raspada. Drugo, neki od sapuna na tržištu su hemijski iritantni zbog sirovina koje sadrže. Zbog toga je jako važno da ljudi znaju šta smeju da stavljaju od sirovina prilikom izrade sapuna. Oni koji jupuju sapune trabaju da znaju šta plaćaju – ne može sapun od 100 grama koji košta 40 dinara da bude dobar sapun, svi naši polaznici znaju koliko su skupe sirovine, rekao je profesor Hemijskog fakulteta Zoran Vujčić koji ima tri decenije iskustva u bavljenju hemijom i hemijskim procesima.
Želja je da se ideja o izradi sapuna omasovi, a broj polaznika i onih koji proću obuku uveća kako bi se stvorila zadruga. Takva jedna formacija na tržištu mogla bi da snabdeva potrošače sigurnim i kvalitetnim proizvodima, koji bi imali jedinstven bar kod. Interesovanje početnika ali i onih koji već poznaju određene veštine u hemijskim procesima i izradi sapuna je veliko, o čemu svedoče i oni koji dolaze i iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Polaznici su juče posmatrali kako se sapuni ponašaju u uslovima rastvaranja, kako se koristi takozvani “soapcalc” – najpouzdaniji kalkulator za preračunavanje sapuna, a na kraju i konkretnu izradu sapuna od onih “egzotičnih” sirovina poput kakao butera, do tradicionalnih kakva je svinjska mast.
Jedan broj polaznika imao je strah od kontakta sa “živom sodom” ali su u školici, u raadu sa profesorima i taj deo prevazišli.
Nakon završetka školice, oni koji je prođu spremni su za pravljenje sapuna do nivoa pokretanja sopstvenog biznisa. Jedna od onih koji su završili obuku za izradu sapuna na Hemijskom fakutetu je i Zrenjaninka Jasmina Mlađenović.
– Ja sam krenula od početka procesa, odnosno obezbeđivanja sirovine. Prve godine sam posadila lavandu, druge godine je rodila i izdvojila sam etarsko ulje, a sada sam došla do faze izrade sapuna. Već posle prve školice sapuna pravila sam samostalno sapune, a pridružile su mi se i sugrađanke Gabrijela Parigroz i Aranka Balint koja je posredstvom Istorijskog arhiva pronašla pečat prvog sapuna Nemačke firme koja je otvorila proizvodnju sapuna. Radićemo na tome da sapuni imaju utisnut pečat. Pored toga, izrađujem i labela za usne, tečne sapune i kreme, kaže Jasmina Mlađenović.
Budući da je u Gomex Totalu pre par meseci održana prodaja lavande i proizvoda od tog bilja, na istom mestu početkom naredne godine, za Badnje veče biće održana prezentacija sapuna u kojoj će učestvovati i deca koja su prošla proizvodnju i prodaju lavande, najavila je naša sugrađanka.
Više informacija o izradi sapuna mogu se dobiti na Fejsbhuk mreži u otvorenoj grupi „Hemija sapuna“.