 (1).gif)
Od drugog kruga upisa u školsku 2014/2015 godinu prošlo je skoro mesec dana, a prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije srednje škole upisalo je 1189 đaka.
Prema informacijama Školske uprave Zrenjanin, ove godine je upisano 150 učenika manje, ako ukoliko se napravi računicu i ovaj broj podeli sa optimalnim brojem učenika jednog odeljenja koji iznosi 30, dobija se poražavajući podatak da to predstavlja čitavih pet odeljenja manje.
– Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola “Uroš Predić” ove godine je bila u deficitu kada je u pitanju broj upisanih učenika. Od ukupno sedam odeljenja koliko škola po programu može da upiše, u prvi razred ove srednje škole krenulo je ukupno pet odeljenja. Pored toga, u ovoj ali i u drugim školama, postoji problem sa pojedinim smerovima koje upiše svega troje ili četvoro učenika, tada se ovi đaci, na našu, i preporuku rukovodstva škole, preusmeravaju u druga odeljenja, kaže načelnik Školske uprave Zrenjanin Staniša Banjanin.
Osnovni problem prilikom upisa jeste taj što program za tu godinu nije usklađen sa realnim potrebama tržišta, ali i učenika. Ranije je odlučeno da se smanji broj onih koji upisuju opšte i društvene smerove, kako bi učenici bili orijentisani na smerove određenih škola koji nisu popularni prilikom upisa.
– Da li će neki smerovi biti ubačeni, ukinuti ili povučeni na određeno vreme, odlučuje rukovodstvo škole, a naša uloga u tom procesu je isključivo posmatračka i savetodavna. O tim stvarima, iyme]u ostalog, odlučuje lokalna samouprava, ali i viši nadležni organi zaduženi za ovu oblast, rekao je Banjanin.
Međutim, po planu i strategiji Ministarstva prosvete ipak je odlučeno da se ne ograničavaju opšti smerovi i profili, jer će motivisati srednjoškolce da u većem broju upisuju fakultete. Razlog ovome je smanjena stopa visokoobrazovanih kadrova u Srbiji u odnosu na evropski i svetski prosek.
– Najbolje rešenje je da se plan upisa prilagodi privredi našeg grada. To znači da se u dogovoru sa svim privrednicima ustanovi koja zanimanja su tražena ili nedostaju i na osnovu toga treba sprovesti celokupnu strategiju. Dobar primer je naftaški smer koji je otvoren u Tehničkoj školi “Vasa Jankov”, gde bi nakon završenog školovanja, stručan kadar imao priliku da se zaposli u Naftnoj industriji Srbije. Još veći rezultat bi bio postignut kada bi se slični smerovi otvorili na Višoj tehničkoj školi ili Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin”, ističe Banjanin i dodaje da bi na taj način imali celokupan proces školovanja prilagođen našem tržištu.
UČENICI ZAOBILAZE NEPOPULARNE ŠKOLE I SMEROVE
Određene škole su manje popularne među učenicima koji se upisuju i prema rečima Banjanina na osnovu sprovedenih evaluacija, može se videti kakav imidž imaju prosvetne ustanove među đacima.
– Nažalost, nakon poslednje završene evaluacije uvideli smo da je imidž jedne škole na izuzetno niskom nivou. U prilog tome ide i činjenica da se broj upisanih učenika u toj školi podudara sa našim procenama. Svaka škola prilikom izrade godišnjeg plana ima deo koji je namenjen poboljšanju ugleda, na kojem radi rukovodstvo škole, profesori, ali i učenici svojim uspesima, kaže naš sagovornik.
U SBO NEMA ŠKOLA SA BLOKIRANIM RAČUNIMA
Brojnim školama u Srbiji blokirani su računi usled velikih dugovanja. Međutim, to nije slučaj i sa Srednjobanatskim okrugom.
– Na području našeg okruga nema blokiranih računa, postoje određena dugovanja, koja ima veliki broj škola, ali do ovakvih mera i sankcija još uvek nije došlo. Nezvanične informacije pokazuju da se određen novac, koji je namenjen budžetu određenih škola, nenamenski troši, ali to nije u delokrugu našeg rada. U našoj nadležnosti su isplate materijalnih i putnih troškova i stručno osposobljavanje, kaže Banjanin za portal I love Zrenjanin.
.gif)
.gif)
