– „U današnje vreme nije lako imati lični stil oblačenja. Ne zbog toga što su ljudi manje kreativni i maštoviti u odnosu na period od pre nekoliko decenija, nego što im to ne dozvoljava standard“, kažu autor i učesnici Etno urban stil modne revije.
Masovna i serijska proizvodnja u zemljama Bliskog i Dalekog istoka dovele su do toga da je garderoba koja dolazi sa tih tržišta daleko jeftinija od one koja se pravi u malim serijama. Pogotovo ako se radi o unikatima i ručnim radovima. Problem je, međutim, što većina potrošača u Srbiji ne može da dozvoli sebi luksuz da osim cene, ove proizvode poredi i po kvalitetu.
Osmisliti i iskreirati originalnu šubaru, bundu ili prsluk za Mariju Matić nije veliki problem. Ali, kada dođe trenutak da se to nekome proda, mogu da nastanu ozbiljne poteškoće. Ne zato što niko ne razume njenu kreativnost ili ne želi da nosi njene modele. Već zbog cene koju oni moraju da imaju. Jer je reč o unikatnim predmetima od kože i krzna.
“U današnje vreme smo svi nekako uniformisani. Nije jednostavno raditi unikatne stvari. Treba udovoljiti svačijem ukusu. Trudim se da komadi koje radim budu unikatni. Da kreacije svaki put budu nove. Da ih prilagodim modernom vremenu, ali i željama i „džepu“ mušterija. Za mene je to isplativo, ali iziskuje dosta vremena i koncentracije. Morate da budete u toku, da pratite šta se dešava na modnom tržištu, da kreirate originalne modele. Početak kada nešto nastaje je težak. Dok vidite kako ćete da izvedete kroj, jer smo svi drugačije građeni. Kad prvi kroj odradim, onda je sve lakše. Danas je za prave mušterije najbitnija platežna moć, tako da je teško doći do kupca. Naš narod se susreće sa pojavom da su mu želje jedno, a mogućnosti nešto sasvim drugo. Ali, tu i tamo dolazimo do mušterija. Mada, kažem, teško“, počinje priču Marija Matić, ćurčija-krznar.
“Ne stoji isti detalj svakome isto”
„Pratim dosta modele koji su popularni u svetu i preko Interneta i kroz modne časopise. Ali i same mušterije vam diktiraju šta da radite. One imaju svoje želje, a mi to moramo da osluškujemo. I onda zajednički dolazimo do nekih novih ideja i modela. Dešava se i da kupci donesu neki model i kažu da hoće baš da im se tako uradi. Ja se trudim da i tome udovoljim. Ali, moram da vam kažem da to nikada nije u potpunosti isto. Uvek je ubačen neki drugačiji detalj. Detalji mogu mnogo toga da promene. I što je najvažnije ne stoji isti detalj svakom isto. Kod ručnih radova je teško izvodljivo da imate dva identična komada. Prirodni materijali nikada nisu čak ni iste boje“, dodaje ova učestnica modne revije Etno urban stil.
Etno urban stil – predstavljeni radovi šest Zrenjaninki
Na modnoj reviji Etno urban stil koja je održana u Kulturnom centru, a koja za cilj ima afirmaciju kreatora amatera mogli su da se vide originalni odevni predmeti šest Zrenjaninki.
„Jako je teško biti originalan i jedinstven kada je stil odevanja u pitanju. Ljudi danas više teže nekim jeftinim stvarima. Sve više garderobu pronalaze na „buvljaku“ i prodavnicama polovne robe, a ne po buticima. Kada je reč o nekoj originalnosti, mislim da su ljudi već izgubili i osećaj da cene ručni rad. I vreme i trud i ideju koju je neko uložio da bi napravio nešto unikatno. Mnogi više ne mogu ni da prepoznaju pravu vrednost rukotvorina. Ima onih koji to mogu, ali većini ljudi cena određuje šta će nositi, a ne njihov lični stil i ukus“, kaže autorka modne revije Etno urban stil Dušanka Armacki.
Ručni rad nije isplativ u Srbiji
„Sada je jako teško da se bavite ručnim radovima i zbog repromaterijala. Teško se nalazi sirovina. Ponekad i prodavci tih sirovina preteruju sa cenama. I na kraju kada nešto napravite, mnogi kažu da je to skupo. Ali, niko ne zna koliko je vremena i truda uloženo u taj jedan komad garderobe. I koliko god predmeta da napravite, oni nikada nisu isti. Uvek je nešto duže, nešto kraće ili je štep drugačiji… Pa ni kod zanatlija nikada nisu ista, na primer, dva glinena ćupa. Unikatna garderoba ne može da se poredi sa onim što je proizvedeno serijski. U industriji je jeftinija radna snaga. A ovde sve radi jedna osoba“, dodaje naša sagovornica.
Po njenim rečima bavljenje izradom unikatne garderobe u Srbiji nije isplativo.
„Slažem se, nije uopšte isplativo. Ja sam se bavila i slikanjem i raznim drugim stvarima. Ali, pravljenje garderobe mi je bilo nešto što je korisno, a uz to je i lepo. Motiv da se ovim bavim je čisto kreativni rad. Da izađem iz učmalosti i dosadne svakodnevice. Pogotovo ovde, gde je mnogo žena ostalo bez posla i moraju nečim da se bave. Žene su bića koja su emotivna i kreativna. Bolje da se ljudi nečim bave, pa da i nemaju ništa od toga, nego da sede u dosadi. Svi znaju da je dosada đavolja poljana i da je bolje da nešto prave kako bi se lepše osećale“, kaže Armacki.
Vez i vuna su popularni u svetu
I naša sugrađanka Olgica Velimirov deli isti stav.
„U najezdi ovih kineskih prodavnica gde, moram priznati, naš narod rado odlazi, prevashodno zbog cena, mi se ipak trudimo da budemo svoji i da negujemo neki svoj stil. On je ujedno i etno i urbani. Da imamo među svojim modelima što više ručnog rada. Moram da priznam da sam ja, pošto volim da vezem i štrikam, vezla čak i po kaputu. Radila sam i aplikacije. Skidala sam i mustre sa naših banatskih ćilima, da li iz Srbije ili iz Rumunije, ali da je Banat. Te motive sam prebacivala i na moje modele i ljudi su bili veoma zadovoljni. Ide mi na ruku to što su vez i vuna trenutno aktuelni u svetu. Kad sam videla da to ide, onda sam počela da radim i tašne i jastuke i prsluke… “, kaže učesnica modne revije Etno urban stil Olgica Velimirov.
„Kada bih od ovoga živela, ne znam da li bi mi se isplatilo. Sva sreća, pa sam profesor u penziji i imam redovna primanja. Ovo radim iz zadovoljstva i zaista me to čini srećnom. Imam utisak da tek sad radim ono što zaista volim. O tome da li je to skupo nekome ili nije skupo, uopšte ne razmišljam. Pronalazak tržišta je najteži. Pre neki dan pronašla sam izjavu novog predsednika Privredne komore u Zrenjaninu Predraga Stankova da će on gledati da za Novu godinu u hali Medison bude novogodišnji vašar. Jako sam se tome obradovala. Moram ići da mu čestitam, jer je to za nas koji se bavimo ručnim radom zaista nešto veliko. Ali, bilo bi vreme da se to već sada objavi, kako bi do Nove godine ljudi bili obavešteni o događaju. Jer džaba ako se to otvori, a ljudi ne znaju da to postoji“ dodaje naša sagovornica.
Kreacije sugrađanki najmanje se nose u Zrenjaninu
Ko voli da kreira, uvek će imati posla.
„Bavim se pustovanom vunom. To je jedna originalana i jedinstvena tehnika. Nastala je pre predenja i tkanja. Reč je o zahtevnoj tehnici. Fizički je zahtevna, jer ruke stalno treba držati u toploj vodi i sapunici. Teško nam je i da nabavimo vunu. Mi treba sve da radimo sami. I da kreiramo i da tražimo tržite gde ćemo to da prodamo. Inače, volim to da radim i taj entuzijazam me drži već 6 godina“, kaže Mira Plavšić iz Vuna Arta.
„Meni lično nije teško da izmislim šta ću da pravim. Ali, da se to sve ostvari na tržištu, jeste jako teško. Cene su po kineskim prodavnicama niske, a ovo je ručni rad. Ljudi danas ne cene ručni rad. On mora da ima bar neku minimalnu cenu, međutim našim ljudima je i to mnogo. Naše tržište je u Novom Sadu, Sirogojnu i Beogradu. Ovo je moj grad i jako ga volim. Zbog toga mi je i žao što mali broj ljudi u Zrenjaninu nosi te naše predmete. Mi pravimo vrlo interesantne i šešire i tašne i ešarpe i nakit, šnale. Čak i obuću ponekad, a ona je posebno zahtevna“ dodaje ova učsnica modne revije Etno urban stil.
Modna revija Etno urban stil održana je treći put, ali prvi put u Kulturnom centru.
Čini se, da se broj posetilaca ove manifestacije svaki put povećava. To je samo dokaz teorije da modne trendove diktira novčanik, a ne volja i želja pojedinca.
.gif)
.gif)
