Prolećna setva će biti skuplja najmanje 15 odsto u odnosu na 2016.

Pred poljoprivrednicima u Srbiji je značajan posao – prolećna setva. U narednom periodu trebalo bi da bude posejano više od 2,5 miliona hektara oranica. Najveći deo tih površina zauzeće kukuruz, a znatno manje uljarice i šećerna repa. Već sada je jasno da će prolećna setva biti skuplja za 15 do 20 posto u odnosu na prošlu godinu, pokazuje računica Zadružnog saveza Vovjodine. Razlog je poskupljenje dizel goriva.

„Zahvaljujući“ ceni dizel goriva ovogodišnja prolećna setva biće za 15 do 20 odsto skuplja u odnosu na lanjsku. Cene semenske robe su na nivou od prošle godine, dok je veštačko đubrivo jeftinije za pet procenata. Ovako ukratko izgleda kalkulacija Zadružnog saveza Vojvodine.

„Kad se sve sabere i oduzme, prolećna setva koja nas očekuje posle svih ovih vremenskih neprilika će biti skuplja 15-20 posto. To sad već znamo precizno. Mi iz Zadružnog saveza Vojvodine apelujemo na sve državne organe, prevashodno na Ministarstvo poljoprivrede na napravi iskorak i ako je moguće da se učini nešto sa cenom dizel goriva i to pre početka prolećnih radova“, kaže Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Prolećna setva bi bila jeftinija uz „plavi dizel“

„Mi se zalažemo za tzv. „plavi dizel“ i apelujemo da se izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima jer do početka prolećnih radova u polju nema još mnogo vremena. Za to postoje mogućnosti, posebno ako ih država oslobodi akciza. Ako bi dizel gorivo bilo jeftinije samo za akcize poljoprivrednici bi bili zadovonlji. Mislim da to treba da uradimo, jer to rade i zemlje u okruženju“, dodaje naš sagovornik.

Iako je najveća zamerka ratara na sistem subvencionisanja,između ostalog, to što su ostali bez regresa za gorivo, iz resornog ministarstva nedavno je poručeno da novca za tu namenu u budžetu nema. Prolećna setva samo što nije počela, a da li će se problem s cenom dizela rešiti za sada nema naznaka.

Manje pšenice, više kukuruza

Slobodno se može reći da je pšenica jesenas posejana na izuzetno maloj površini, što je prava retkost. Razloge za ovu pojavu treba tražiti u niskim otkup cenama hlebnog zrna. Ali, to nije jedini problem, kaže Jovanov.

„Prvi put od kada se proizvodi pšenica, ove godine je ona najmanje zasejana. Najveći problem nisu izuzetno male površine pod pšenicom u Vojvodini. Mnogo ozbiljniji problem predstavljaju različiti rokovi setve. Pšenica koja je posejana jako kasno je u jako lošem stanju. To znači da će sigurno biti preoravanja. Kukuruz, soja, suncokret i nešto šećerne repe činiće plodored na vojvođanskim njivama. Mislim da će sav vakum, odnosno površine koje je decenijama zauzimala pšenica, a koje jesenas nisu iskorišćene u te svrhe, biti namenjene kukuruzu“,  napomenuo je Jovanov.

Kako prve procene pokazuju da je pšenica koja je sejana znatno posle optimalnog roka izuzetno loša, već sada se može reći da proizvodna godina, kada je o ovom usevu reč, neće biti berićetna.