Pripreme za setvu pšenice

U Srednjem Banatu bi ovih dana trebala da počne jesenja setva. Stručnjaci kažu da je najvažnije dobro pripremiti zemlju, uneti odgovarajuću količinu đubriva, poštovati setvenu normu kada je reč o količini semena koje se seje, i ispoštovati optimalni rok setve, koji je u ovom regionu od 5-25. oktobra.

Stručnjaci kažu i da se u ovom periodu, pred setvu, posebna pažnja mora posvetiti sprovođenju svih neophodnih agrotehničkih mera.

„Tu, pre svega, mislim na pripremu zemljišta za setvu. Padavina je bilo dosta u ovom proteklom periodu i mislim da će to omogućiti lakšu predsetvenu pripremu i da će se ona dosta lako i kvalitetno odraditi. Što se tiče preduseva, naš region je poznat po velikim površinama pod suncokretom i najčešći predusev pšenice je suncokret. Ako je suncokret bio predusev, trebalo bi već da je istanjirano ili da je tarupirano. Sve češće je poslednjih godina predusev i kukuruz, jer proizvođači povećavaju setvenu površinu pod kukuruzom, što nekad poput ovakvih godina nije baš najpovoljnije. Ukoliko kukuruz dugo ostane na njivi kratak period ostaje za pripremu zemljišta. Posle kukuruza ima dosta žetvenih ostataka koje treba usitniti, zaorati i nekada je teško ispoštovati taj optimalni rok setve koji nam je izuzetno bitan. Pšenicu svakako treba izbegavati sejati u monokulturi“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Kada je reč o osnovnoj obradi, tu se podrazumevaju oranje ili tanjiranje.

„Oranje ima prednost u odnosu na tanjiranje samo kada je zemljište vlažnije. Najveći broj proizvođača pšenicu seje na redukovanoj obradi, na tanjiranju, ali tanjiranje zemljišta ne podrazumeva samo jedan prolazak tanjirače, nego najmanje dva prohoda, a ponekad i tri, s tim što posednji prohod treba da bude u pravcu setve“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivrdne stručne službe Zrenjanin.

Poljoprivrednik Stevan Radovančev, polako privodi kraju posao sa kukuruzom. Već za 10-ak dana počeće sa setvom pšenice.

„ Ono što se radi na njivi zavisi od poljoprivrednika do poljoprivrednika – da li će ugariti, drljati, baciti veštačko đubrivo, pa sejati ili će tanjirati. Zavisi ko šta ima od mehanizacije. Posle toga ide obavezno valjanje. Jako je teško pripremiti zemlju tamo gde je bio kukuruz, jer je on visok, masa koja ostaje na njivi je velika. Ko nema neku ozbiljniju mehanizaciju teško da će ovu masu savladati. Ljudi su se pre snalazili tako što su palili svoje njive, pa je bilo lakše za obradu. Sada nam brane da palimo, što mislim da je greška. Kada palimo našu njivu, mi je obezbedimo, tu smo dok sve ne izgori, ubijemo sve štetočine, a posle i lakše obradimo. Mi ćemo svašta raditi, tanjirati, ugariti, pa ćemo videti šta će na kraju biti. Setvu ćemo početi čim završimo skidanje kukuruza i pripremimo zemlju za nekih 10-ak dana“, kaže Stevan.

Pravilno đubrenje zemlje

Osim pravilne pripreme zemljišta, veoma je važno uneti dovoljne količine veštačkog đubriva.

„Što se tiče đubrenja parcela, proizvođači tu treba u zavisnosti od preduseva, zakorovljenosti i od količine žetvenih ostataka, da unesu azotno đubrivo i ta količina treba da bude jedna trećina od planirane ukupne količine azota koja se predviđa za pšenicu. To je u našim uslovima od 40 do 60 kilograma čistog azota po hektaru. Fosfor i kalijum treba dozirati. Najbolje je dozirati na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Kompletna količina fosfora i kalijuma se unosi sada pod osnovnu obradu i jedna trećina azota. Kod đubrenja proizvođači dosta greše jer misle da pšenici ne treba toliko azota u jesen, ali ipak joj treba. Posle imamo situaciju da usev zbog nedostatka azota malo i žuti“, objašnjava savetodavac Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Najveći problem proizvođača je to što zbog nedostatka novca ne unose dovoljne količine đubriva.

„Da bi ti nešto rodilo, da bi se nadao nekom prinosu, moraš da baciš određenu količinu đubriva i to je već problem. Oni paori što nemaju para, oni šparaju i neće baciti onoliko koliko treba nego manje. Malo će kao uštedeti, a ustvari neće uštedeti jer će imati manji prinos. Veštačko đubrivo je skupo, tri 15 su 44-45 dinara kilogram, a žito je 15 dinara. Treba dati tri kile žita za kilogram veštačkog đubriva. Mislim da što se tiče veštačkog đubriva ljudi neće baciti koliko je potrebno zbog finansijske situacije“, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika iz Zrenjanina.

Na njivi naspram Stevanove, Branislav Vorgić već razbacuje veštačko đubrivo.

„Zemlju pripremamo isto kao i svake godine, najkvalitetnije što možemo. Primenjujem punu agrotehniku, bez dileme kao ćemo je raditi, ali sa velikom dilemom šta ćemo od toga prihodovati sledeće godine. Upravo bacamo veštačko đubrivo za setvu pšenice. Đubrivo bacam u zavisnosti šta kaže analiza zemljišta. Svake godine se radi analiza strnjišta, svaka parcela dođe na red svake druge-treće godine na analizu. Na osnovu preporuka instituta vršimo kompletno rasturanje mineralnih đubriva za setvu pšenice. Cena đubriva je na nivou prošlogodišnje. Nekome će se to učiniti da je povoljno, ali u odnosu na ovogodišnje i prošlogodiošnje cene naših proizvoda, to je skuplje. Naši proizvodi su jeftiniji nego prošle godine. Pšenica je niža za nekih 20 posto, za suncokret još i nemamo konačnu cenu, ali će biti niža nego prošle godine, kukuruz videćemo“, kaže Branislav.

Količina mineralnog đubriva koju je potrebno uneti u zemljište zavisi od sadržaja hraniva u zemljištu, prirodne plodnosti zemljišta, potrebe određene kulture za hranivima, sistema biljne prozvodnje i vremenskih uslova, kažu stručnjaci.

„Đubrivo primenjeno predsetveno omogućuje brži rani porast i razvitak biljke. Prednosti bržeg ranog porasta su bolja otpornost na bolesti i štetočine i lakše podnošenje zimskih uslova. Predsetveno đubrenje je naročito potrebno na zemljištima niske plodnosti, posebno kada se setva obavlja kasnije u jesen”, kažu stručnjaci Petrokemije.

“Azot osigurava brzi napredak useva u njegovim ranim fazama rasta i razvoja. Azot primenjen u jesen smanjuje rizik njegovog nedostatka u uslovima kada nije moguće na vreme sprovesti azotnu prihranu u proleće zbog previsoke vlažnosti zemljišta. Fosfor u neposrednoj blizini mladog, nerazvijenog korena, niske apsorpcijske moći, daje podsticaj njegovom snažnijem rastu. Isto tako fosfor u zemljištu pospešuje korišćenje fosfora iz endosperma semena pa ubrzava razvoj biljke. Dovoljne količine fosfora i azota imaju i znatan uticaj na oplodnju, pa su klasovi puniji, a zrno teže. Kalijum je najvažniji za stabilizaciju kvaliteta. Učestvuje u regulisanju primanja i otpuštanja vode tako da povoljno deluje na nedostatak kao i na višak vlage. Njegova važna uloga je i u povećanju otpornosti biljaka na mraz, poleganje, sušu i gljivična oboljenja. Okvirne količine đubriva koje se mogu primeniti su od 150 do 250 kg/ha. Ako je zemljište dobro snabdeveno fosforom i kalijumom dovoljno je predsetveno da se primeni samo azot”, navode u toj kompaniji.

Poštovanje setvene norme

Osim pravilnog đubrenja, izuzetno je važno da se ispoštuje i setvena norma, kada je reč o količini semena koje se seje.

“Svedoci smo da svake godine imamo dosta poleglih useva u regionu. Jedan od razloga je i veća količina semena, pored ostalih razloga kao što su olujni vetrovi i drugi nepovoljni vremenski uslovi. Treba koristiti deklarisano seme, seme poznatih parametara kvaliteta. Na osnovu toga se tačno izračunava setvena norma po jedinici površine da li jutro ili hektar i onda se tu koriguje u slučaju da je parcela malo lošije pripremljena. Tu može da se poveća norma, ali je opet to u nekim dozvoljenim granicama. U pregustom sklopu biljke su kasnije mnogo sklonije poleganju i veća je konkurencija među biljkama za svetlost, hranu, vodu“, kaže Zorica Rajačić.

Proizvođačima koji seju veće površine preporučuje se da koriste različite sorte.

„Najbolje je da proizvođači koji seju veću površinu imaju različite sorte i po ranostasnosti i po kvalitetu. Jedino tako će moći kasnije da isplaniraju i lakše odrade žetvu. Zastupljene su i domaće i strane sorte, ponuda je velika, ali je izbor na proizvođačima. Neki proizvođači se odlučuju za kvalitetnije sorte, neki i dalje gledaju isključivo prinos, u zavisnosti kako se ko snađe i kako uspe da proda pšenicu. Jer kod nas još ne postoji otkup pšenice po kvalitetu, nego se i dalje sve otkupljuje po istoj ceni, pa proizovođači žele da ostvare što veći prinos. Neki se snađu pa na nekim drugim tržištima kvalitetniju pšenicu uspeju da prodaju po nešto većoj ceni. Ali i dalje ovde dominiraju sorte gde preovlađuju prinosi“, objašnjava naša sagovornica.

Iako je preporuka struke da se koristi deklarisano seme, dosta proizvođača i dalje koristi seme pšenice koje samo ostavlja od prethodnog roda, takozvano „seme sa tavana“. Branislav Vorgić koristi kvalitetna semena uprkos njihovoj ceni.

“Uvek koristimo deklarisano seme, ako su veće površine idemo sa više sorti da bismo posle mogli da skinemo sve u optimalnom roku. Čini mi se da će semenska pšenica, što se tiče domaće proizvodnje biti nešto skuplja nego prošle godine, što je nelogično, jer je naša merkantilna jeftinija nego prošle godine“, precizira Branislav.

Optimalni rok setve

Izuzetno je važno ispoštovati optimalni rok setve.

„Što se tiče roka setve u našim agroekološkim uslovima, to je od 5-25. oktobra. Treba gledati da se u tom periodu poseju sva strna žita. Nisam čula da je već počela, ali za koji dan će sigurno startovati setva ječma, jer je za ječam optimalan rok kraj septembra i prvi dani oktobra. Optimalni rok setve znači da se biljke koje se seju u optimalnom roku, pre svega bolje ukorenjuju, imaju bolje prodiranje korenovog sistema, bolje se bokore i otpornije su na poleganje“, kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Koliko će površina ove godine biti posejano pšenicom u Srednjem Banatu još se ne zna, jer opštine nisu dostavile planiranu setvenu strukturu, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin. Procena je da će to biti između 40 i 50 hiljada hektara.

“Mi svake godine posejemo makro ogled pšenice gde imamo oko 50-ak različitih sorti. Tako će biti i ove godine i tu ispitujemo sorte. Ne samo kako se nove pokazuju, nego i one koje se godinama nalaze u proizvodnji da se vidi koliko su one stabilne po prinosu. Imaćemo i deo površina u proizvodnji što neće biti pod ogledom, ali ipak je najveći deo pod ogledom”, objašnjava Zorica Rajačić.

Setva svake godine sve skuplja

Stevan Radovančev kaže da će ove jeseni pšenicom posejati 40 odsto površina koje obrađuje.

“Moramo to zbog plodoreda. Ali eto ta cena nas uvek muči. Prošle godine pšenica je bila 18,3 dinara, a sada je 15. Ljudi seju žito, ali je to iz godine u godinu sve manje isplativo. Mnogi se okreću nekim drugim kulturama kao što je uljana rotkava, uljana repica i na kraju se vraćaju više na ječam nego na žito. Eto žito je u julu bilo 15 dinara i sada je 15 dinara nije se pomaklo ništa, plaćamo lager, tako da to i ne ispadne 15 dinara, nego mnogo manje”, precizira Stevan i dodaje da je svake godine setva sve skuplja.

“Ako pogledamo samo gorivo koje je u odnosu na prošlu godinu skuplje, veštačko đubrivo koje skače dinar- dva, cena semena žita koje kupujemo kreće se od 50 do 55 dinara. Svaka setva je sve skuplja i skuplja, a naši proizvodi su sve jeftiniji i jeftiniji. Ono što je sigurno je da je ovde blagi teksas. Otimanje i uzimanje od poljoprivrednika. Sigurno da nije davanje nama, to možemo da vidimo po postupcima koji se preduzimaju. Nadležni znaju da mi moramo da sejemo, da ćemo mi njive uraditi, a da li će nam to neko platiti, neće. Mi moramo da vadimo pare iz perina da uradimo, jer njivu ne možemo da ostavimo neurađenu”, objašnjava Stevan.

Kada je reč o bolestima i šetetočinama koje napadaju pšenicu, nadležni kažu da u jesen ne bi trebalo da bude straha od toga, osim ako se pšenica seje kao monokultura, što svakako nije preporučljivo. U tom slučaju je moguća pojava žitnog bauljara, pa bi sejanje pšenice na istoj parceli trebalo izbegavati.