Tokom zime pšenica je uglavnom mirovala. To znači da u tom periodu nije trošila azot. Ipak, različiti rokovi setve jesenas, različite sorte i tipovi zemljišta na kojima je pšenica sejana uticu na to koliko je azota ostalo hlebnom zrnu na raspolaganju tokom proleća. Pred proizvođačima je važan zadatak – prihrana pšenice. Stručnjaci savetuju da se prvo odradi N-min metoda, pa da se tek tada baci đubrivo.
Tokom cele zime temperatura vazduha ja bila izuzetno niska. Zbog toga je pšenica mirovala.
„U takvim uslovima potrošnja azota od strane biljke je minimalna. Uz to, ove godine nije došlo ni do većeg ispiranja azota iz zemljišta jer je bilo baš malo padavina u prethodnom periodu”, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Prihrana pšenice nakon N-min metode
Ipak, nema na svim parcelama pod pšenicom iste količine azota. Prihrana pšenice je nešto što ovih dana čeka proizvođače.
„Analize koje smo radili proteklih dana pokazuju različitu situaciju, jer imamo pšenice koje su sejane u različitim rokovima. Pšenica koja je posejana u prvoj dekadi oktobra je potrošlia malo veću količinu azota i pored dovoljne količine koja joj je data u jesenjem periodu. Ta varjabilnost postoji svake godine. Kako među sortama i u zavisnosti od rokova setve, tako i zavisno od parcele do parcele. Pošto postoji velika razlika u sadržaju azota u zemljištu, ali i razlika u količini koju treba dati kada se bude radila prihrana pšenice preporučuje se da se uradi N-min metoda. To je jedina za sada pouzdana i precizna metoda kojom se određuje procenat sadržaja azota u slojevima zemljišta. Na osnovu nje se daje preporuka kako da se uradi prihrana pšenice”, dodaje naša sagovornica.
Ako je pšenica sejana na optimalnoj dubini, čvor bokorenja je sačuvan
Da je dubina setve veoma bitna još jednom se dokazalo ove zime. Temperature su danima bile u dvocifrenom minusu.
“Imali smo izuzetno niske temperature od -15, -18 stepeni. Međutim, to je bila temperatura vazduha. Temperatura koja je bila u sloju od 2-3 centimetara ispod površine zemlje je bila -4,-5 stepeni. To znači da nisu bile toliko niske temperature na tom čvoru bokorenja, koji je životni centar biljke. Veoma je važno da se on sačuva, jer su u njemu začetci budućih stabala i listova. On je životni centar biljke sve do početka vlatanja, porasta biljke u stablo. Dubina setve je imala veliku ulogu ove godine. Ukoliko je pšenica posejana na optimalnoj dubini od 4-5 centimetara, čvor bokorenja se razvija na 2-3 centimetara i on je sačuvan”, kaže Rajačić.
“Najugroženije su pšenice gde imamo plitku setvu, kao i pšenice koje su u fazi dva lista. Konačnu sliku kakva je oštećenja pšenica pretrpela od niskih temperatura imaćemo kada krene vegetacija”, dodaje naša sagovornica.
Prihrana pšenice većom količinom azota se radi iz dva dela
Osim određivanja količine đubriva koje treba baciti, važno je znati i kako se pravilno radi prihrana pšenice.
“Uvek se prihrana pšenice prvo radi kod useva iz najranije setve, a kasnije idemo ka kasnijim setvama. Bilo bi dobro ako se radi o većoj količini azota koja je potrebna da se ona podeli u dve prihrane. Tada se radi jedna prihana pšenice krajem februara, a druga mesec dana kasnije. S tim što ta količina nije podeljena na jednake delove, jer nam je udarna ta prva prihrana pšenice. Odnos je 60-70 posto đubriva u prvoj prihrani i 30-40 posto u drugoj prihrani”, objašnjava Rajačić.
Biljka koristi azot tek kada krene vegetacija
Pojedini proizvođači su prihranili pšenicu i pre nego što se zemlja odmrzla.
“Ove godine nije bilo potrebe da se radi rana prihrana pšenice. Jedan od razloga kod onih koji su to uradili je nestrpljivost. Verovatno neće imati neki veliki negativni uticaj, jer su na niskim temperaturama gubici azota minimalni. U slučaju više padavina može doći do ispiranja azota, pa da biljka opet nema dovoljno azota u tom sloju iz kojeg može da ga koristi. S obzirom na to da do sada nismo imali te padavine biljke će koristiti i taj azot ako je urađena priharna pšenice nešto ranije. Svakako proizvođači treba da znaju da biljke ne mogu da počunu da koriste azot dokle god ne krene vegetacija. Bez obzira da li oni to uneli u januaru ili februaru, biljke počinju da koriste prihranu tek kada krenu da rastu. A to je najčešće u našim agroekološkim uslovima u prvoj dekadi marta”, kaže naša sagovornica.
Proizvođači sve više rade N-min metodu
Poljoprivrednik Slobodan Ćuričin iz Zrenjanina pod pšenicom ima 27 katastarskih jutara. Površine pod ovom žitaricom jesenas je prepolovio. Razlog – nerentabilnost prozvodnje. Hlebno zrno posejao je isključivo zbog plodoreda i to u optimalnom roku. U preporučljivom roku je uradio i prihranu.
„Usev je u dobroj kondiciji, lepo izgleda i nadam se da ni prinos neće izostati. Jesenas sam uneo određenu količinu azota. Na osnovu urađenog uzorkovanja zemljišta i rezultata N-min metode koju su uradile moje kolege, odredio sam koliko treba da prihranim pšenicu. Ovaj posao sam završio. Koristio sam ureu u količini 120 kilograma po katastarskom jutru. Verovatno ću uraditi analizu zemljišta N-min metodom kako bih video da li ima potrebe za korekcijom koja opet zavisi od vremenskih prilika. Prevashodno padavina koje dovode do ispiranja azota“, kaže Ćurčin.
„Za svaki slučaj sam jesenas bacio malo više azota“
Miroslav Vukov iz Zrenjanina je N-min metodu radio prošle godine. Tada je na osnovu dobijene preporuke uradio i prihranu. Što je uticalo i na prinos. Ove godine ispitivanje zemljišta na azot nije uradio. Zbog smrznute zemlje nije uspeo da uzme uzorak. Ali, nije ni prihranio svoju pšenicu jer je mišljenja da ima vremena za taj posao. Vukov planira da prihranu završi do 5. marta.
„Nadam se da će u narednim danima biti toplije vreme i da će se zemljište odmrznuti. Potrudiću se da uradim ispitivanje količine azota N-min metodom. Pratio sam količine azota koji sam jesenas uneo u zemljište tako da mogu da preračunam i na osnovu te računice odredim količinu veštačkog đubriva potrebnog za ovu prihranu. Važno je i to što znam da je ovoj pšenici predusev bio suncokret. U jesenjoj pripremi sam uneo 40 kilograma azota, što je malo povišena količina. Smatrao sam da je to bolje, bez obzira na to što suncokret nema mnogo žetvenih ostataka, pa se prilikom njihove razgradnje ne troši mnogo azota. Drugi razlog zbog sam povećao količinu azota je da ukoliko januara, odnosno februara ne uspem da uradim prihranu, pšenica bude dovoljno nahranjena za prvi porast. Usevu je sada potrebno od 120 do 140 kilograma azota po hektaru. Planirao sam da koristim ureu, a ako vreme to ne dozvoli biće to AN“, objašnjava Vukov.
Valjanje pšenice je ove godine obavezno
Ove godine će valjanje useva biti obavezna mera koju će poljoprivrenici morati da preduzmu.
“Ove godine je došlo do podizanja površinskog sloja zemljišta – podlubljivanja. Pšenica se sa zemljom podigla iz površinskog sloja zbog uticaja mraza. To se dešava u ovakvim godinama. Valjanjem se pravi bolji kontakt biljke sa zemljom”, objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
Izuzetno je važno izabrati odgovarajuće valjke i prilagoditi brzinu traktora prilikom valjanja.
“Mogu da se koriste i nazubljeni i glatki valjci. Kada je reč o brzini traktora, ona mora biti minimalna – 3-4 kilometara po satu. Ukoliko bi traktor išao brže u slučaju da se koriste kembridž valjci došlo do čupanja biljaka, a ukoliko se koriste glatki valjci došlo bi do odskakanja valjaka od zemlje. Oni moraju lepo da prijanjaju kako bi se posao odradio na pravi način. Glatki valjak ima prednosti u ovom prolećnom periodu. Momenat kada treba valjati to je sada kraj februara, početak marta. Postoje dva razloga jedan je podlubljivanje zemljišta, a drugi je da podstaknemo bokorenje onim pšenicama koje se nisu dovoljno izbokorile tokom zimskog perioda”, kaže naša sagovornica.
Stručnjaci upozoravaju i da u zemljištu nema dovoljno vlage.
“Ove godine nije bilo dovoljno padavina u zimskom periodu. Analize koje smo radili pokazuju nedostatak vlage što nam ne daje baš neku ohrabrujuću sliku i neku sigurnost u daljoj proizvodnji”, objašnjava Rajačić.
Zdravstveno stanje pšenice
Ukoliko se pšenica samo pogleda, može se videti da su joj vrhovi žuti.
“Vizuelnim pregledima ozimih strnih žita na teritoriji Zrenjanina iz različitih rokova setve registrovali smo fenološke faze od razvijena tri lista (kasniji rokovi setve) do fenološke faze bokorenja – razvijeno jedno do dva sekundarna stabla. Na usevima je prisutno sušenje vrhova ili apsolutno odumiranje listova izraženije na primarnom stablu. Formirana sekundarna stabla su slabije razvijena. Takođe, pregledom biljka ozime pšenice registrovan je i lošije razvijen koren, naročito kod kasnijih rokova setve”, kaže Snežana Parađenović, iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
“Prve simptome biljnih bolesti tipa rđe registrovali smo 15.12.2016. Intenzivnije širenje infekcije je zaustavljeno padom temperature te je prisustvo simptoma rđe zabeleženo vizuelnim pregledom početkom februara svega 3 do 4 posto. Simptomi su prisutni na jednom listu u vidu pojedinačnih uredosorusa. Simptome sive pegavosti lista registrujemo u različitom intenzitetu zavisno od agrotehnike i izbora sortimenta. Prisutne su jedna do tri pege po listu”, objašnjava naša sagovornica.
Podsetimo, pšenicom je jesenas posejano između 45 i 50000 hektara oranica u Srednjem Banatu. Kako je deo parcela sejan u izuzetno kasnim rokovima neizvesno je kako će se ta pšenica razvijati. Kada je reč o pšenici sejanoj u optimalnom roku, analize pokazuju da je čvor bokorenja sačuvan i da se za sada ona veoma dobro razvija. Međutim, kakvi će na kraju biti prinosi zavisi od mnogo drugih uslova, od kojih neke čak nije moguće ni predvideti.