Pravilno skladištenje čuva kvalitet kukuruza

Žetva kukuruza u Srednjem Banatu se bliži kraju. Najvažniji zadatak proizvođača je da pravilno uskladište ubrani rod u sopstvenim kotarkama ili silosima ili da izaberu pouzdanog skladištara koji će im garantovati da će njihova roba od trenutka skladištenja do momenta prodaje biti istog kvaliteta.

Po pravilu, cena poljoprivrednih proizvoda je najniža u vreme otkupa, a najveću vrednost dostiže znatno kasnije, kada je ponuda robe na tržištu najmanja. Zbog toga se većina proizvođača odlučuje da skladišti svoje proizvode i čeka povoljnije cene, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

“Čuvanje i kasnija prodaja kukuruza na našim prostorima ima dugu tradiciju i u prošlosti je, naročito na malim ekstenzivnim gazdinstvima, bila vezana za izvesnu sigurnost poljoprivrednih proizvođača. Istovremeno je uskladišteni kukuruz služio i  za ishranu stoke. Gubici tokom skladištenja u to vreme nisu mereni. Danas, sa pojavom viskoprinosnih hibrida i  tržišnom orijentacijom poljoprivredne proizvodnje, gubici tokom skladištenja kukuruza predstavljaju značajan činilac u ukupnim prihodima poljoprivrednog gazdinstva”, objašnjava dipl.ing. Tatjana Mironović, savetodavac za zaštitu bilja PSS Zrenjanin.

ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST KUKURUZA U SKLADIŠTU

Kako bi gubici bili što manji, potrebno je sve više pažnje posvetiti upravo održanju zdravstvene ispravnosti kukuruza u skladištu.

“Na zdravstvenu ispravnost kukuruza u skladištu veliki uticaj ima prisustvo štetočina. Da bi sačuvali rod kukuruza zdravim, poljoprivrednici moraju da primene niz mera – počev od pravilne i redovne zaštite insekticidima tokom vegetacije, što se u kasnijim fazama razvoja kukuruza retko radi. Posebnu pažnju bi trebalo obratiti nakon žetve kukuruza, prilikom unosa robe u skladišta, kao i tokom perioda čuvanja”, dodaje naša sagovornica.

DOSPEVANJE ŠTETOČINA U SKLADIŠTE

U skladišta, štetočine najčešće dospevaju aktivno – sopstvenim kretanjem, letom ili pasivno – unošenjem zajedno sa sa proizvodima, transportnim sredstvima ili iz zaostale robe ili nečistoća u skladištima.

“Obilaskom naših poljoprivrednih proizvođača tokom godine i njihovih skladišnih prostora uočava se sve veći problem sa skladišnim štetočinama. Razlog tome može biti izostanak primene insekticida – značajno protiv moljaca ili pak neadekvatni skladišni prostori u kojima se vrlo teško sprovode hemijske i preventivne – higijenske mere zaštite”, kaže Tatjana Mironović iz PSS Zrenjanin.

TIPOVI SKLADIŠTA I OPASNOST OD POJAVE ŠTETOČINA

Na gazdinstvima se najčešće sreću dva tipa objekata za čuvanje kukuruza – horizontalni –  koševi (čardaci, ambari, kotobanje), tavani ili improvizovana podna skladišta i vertikalni – improvizovani silosi, prerađene šupe, burad, garažni ili dograđeni prostori.

“Kako su ambari tradicionalno prisutni na ovim prostorima, veliki broj proizvođača ih i dalje koristi za skladištenje kukuruza u klipu. Materijali od kojih su ambari pravljeni razlikuju se zavisno od vremena nastanka pa nalazimo ambare od pruća, drveta ali ima i novijih metalnih ili čeličnih. Čuvanje kukuruza u klipu, sa stanovišta zaštite od štetočina donosi opasnost od veće pojave žitnog moljca. Kukuruz u klipu koji se unosi u ambar trebalo bi (naročito u sušnim godinama kada je vlaga zrna niska) pre unosa u ambar istretirati insekticidom, ali kako se komušanje kukuruza još uvek često radi ručno ovo bi bilo moguće uraditi jedino tretmanom klipova na elevatorima kod proizvođača koji ih koriste za utovar kukuruza u ambar. U protivnom, tretman isekticidom se obavlja nakon unošenja klipova u ambar i tada se mora imati u vidu da on neće dati pun efekat. Kod ovog tretmana veoma je važno da širina ili debljina sloja klipova u ambaru nije velika. Od velike koristi bilo bi i otresanje klipova nakon komušanja”, precizira naša sagovornica i dodaje da neki proizvođači i dalje koriste i tavanske prostore za skladištenje žitarica.

“Kod podnih skladišta nalazimo prostore u različitom stanju, pravljene od različitih materijala i različite vrste podnih obloga. Zavisno od namene, starosti i materijala od kojih su pravljeni ovi prostori obezbeđuju manje ili više uspešnu zaštitu od štetočina. Ukoliko se tavani nalaze u okviru ili u blizini stambenih prostora treba biti veoma obazriv prilikom primene insekticida i birati sredstva koja su ekotoksikološki prihvatljiva. Problem je što ona nekada ne pružaju dovoljan efekat, a svakako je u njima zabranjeno raditi preparatima sa gasnom fazom. Preporuke za svako registrovano sredstvo su date na uputstvu proizvođača koje treba pažljivo pročitati. Ove preporuke uglavnom se odnose na količinu robe od 1 tone zrnastog proizvoda što bi se otprilike dobilo kada bismo složili  zrnastu robu na prostor od 2×2,5m visine i 0,25 cm debljine. Tretmane u podnim skladištima treba raditi po slojevima robe, a korisno je i nakon tretmana robu prekriti najlonom kako bi insekticid ispoljio što bolji efekat”, objašnjava Tatjana Mironović.

Najbolje rešenje za čuvanje kukuruza su silosi.

“Pošto nabavka silosa iziskuje znatna novčana sredstva, proizvođači više pribegavaju rešenju u kojem su prepravkom ili dogradnjom stambenog prostora obezbedili improvizovana skladišta tipa silosa ili vertikalnog smeštaja robe sa lakšom manipulacijom robom, elevatorskim transportom i mogućnošću donekle sušenja robe. Prednost ovakvih skladišta je višestuka kada se ima u vidu lakše rukovanje robom, a mane su što se često ovi objekti nalaze u blizini stambenih objekata čime je isključena primena insekticida sa gasnom fazom, dok postojanje tzv. “mrtvih uglova“ sprečava da se čak i prskalicom može dopreti do svih tačaka u kojima može doći do skupljanja insekata”, kaže naša sagovornica.

NAJČEŠĆE ŠTETOČINE U SKLADIŠTIMA KUKURUZA KOD POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA

Kada su u pitanju skladišne štetočine, treba znati da se u skladištima poljoprivrednih proizvođača najčešće nalaze žitni, pirinčani ili kukuruzni žižak i žitni moljac.

“Žitni, pirinčani i kukuruzni žižak se teško razlikuju. Mogu se naći i u savremenim silosima i na tavanima proizvođača a napadaju: kukuruz, pšenicu, pirinač, ječam, ovas, raž, sirak, tritikale, suncokret, pasulj itd. Mogu se hraniti, ali ne i razmnožavati u prekrupi, riži grizu, brašnu. Kukuruzni i žitni žižak su dve najčešće vrste skladišnih štetočina u manjim seljačkim skladištima.  Žive i razvijaju se unutar skladišta. Štete se ogledaju u tome što ženka polaže jaja u neoštećeno zrno. Unutar zrna razvija se larva koja se hrani sadržajem zrna i nakon prelaska u oblik lutke javlja se odrastao insekt koji izbuši rupu i izlazi iz zrna. S obzirom da ceo razvojni ciklus provodi u zrnu, nastale štete su velike, a takva zrna gube hranljivu i tržišnu vrednost”, precizira Tatjana Mironović iz PSS Zrenjanin i dodaje da bi borbu protiv ovih štetočina trebalo započeti preventivno.

“Potrebno je iz skladišta izneti sve prošlogodišnje zalihe robe i skladištiti ih odvojeno. Nakon toga treba detaljno mehanički  očistiti skladišta, tavane, burad, posude i druga mesta gde se planira skladištenje, a zatim ih dobro oprati vodom – kao i zidove, podove i  vrata skladišta.  Ako je potrebno izvršiti popravke i sanacije na skladištima i čardacima i okrečiti ih . Pre unošenja nove robe dobro je obaviti i dezinfekciju skladišta, a nakon toga skladišta isprskati nekim od registrovanih insekticida.  Poslednji način borbe protiv ovih štetočina je i najnepovoljniji, ali na žalost u praksi i najčešći, a to je tretiranje insekticidom kad se štetočine već pojave”, kaže naša sagovornica.

ŽITNI MOLJAC – NAJOPASNIJI

Jedna od najopasnijih štetočina uskladištenog kukuruza je žitni moljac.

“Ova štetočina je prisutna kod gotovo svih malih proizvođača koji kukuruz suše i skladište u klipu u koševima ili na tavanima. U skladišta se unosi iz njive zaraženim kukuruzom u kome nastavlja svoj razvoj i širenje,  pri čemu se teško uočava jer je slamnato žute boje žita. Na kukuruzu u klipu ženka najčešće polaže jaje na zrnu u blizini klice. Iz jaja se izležu gusenice koje ulaze u zrno i hrane se njegovim sadržajem, ne oštećujući opnu. Žitni moljac napada samo površinski sloj kukuruza u rasutom stanju do dubine od 20 cm. Pored direktnih šteta koje pravi izgrizanjem sadržine zrna, značajne su i sekundarne štete jer je napadnuti kukuruz zaprljan ekskrementima  i  nije za ishranu ljudi i životinja”, objašnjava savetodvac PSS Zrenjanin Tatjana Mironović.

Najvažnija mera u zaštiti od žitnog moljca je sprečavanje unošenja štetočine u skladište.

“To se može postići hemijskim tretmanom robe pre unošenja u skladište. U tu svrhu, na manjim gazdinstvima mogu se tretirati zrno ili klipovi kukuruza u prikolici pokrivenoj ciradom, ali treba voditi računa da se ovakva radnja mora obaviti bar 200 metara od mesta stanovanja ljudi. Takođe, strogo se mora voditi računa o karenci. Ako su u pitanju preparati koji deluju gasnom fazom,  takvu vrstu tretmana mogu obaviti samo ovlašćene institucije koje imaju opremu i obučene ljude za ovakvu vrstu tretmana” preizira naša sagovornica.

Zaštita od štetočina ne završava se primenom ovih mera, već je tokom čitavog perioda skladištenja potrebno proveravati prisustvo štetočina. Ukoliko se one pojave neophodno je obaviti hemijske tretmane vodeći strogo računa o karenci.

ČUVANJE KUKURUZA KOD SKLADIŠTARA

Prilikom izbora skladištara neophodno je dobro proučiti ponudu skladištara – od tablice sušenja do uslova lagerovanja i prodaje. Uz to, jako je važno da je skladištar pouzdan i da se domaćinski odnosi prema robi koja mu je poverena na čuvanje, budući da poljoprivednici od te robe zarađuju za život, kao i za zasnivanje nove proizvodnje.

“Kukuruz se pri prijemu u skladište, pre svega, suši. Ove godine je kukuruz prilično vlažan, vidite da svaki drugi dan imamo kišu. Vlaga je velika i da bi uopšte kukuruz mogao da se skladišti on mora da se suši. Ne bih da govorim o silosima gde se ukiselila roba ovih dana, baš zato što kukuruz nije adekvatno pripremljen za skladištenje. Nakon što se uskladišti, kukuruz se tokom vremena elevira, to je ta vrsta provetravanja, gde ga prebacujete iz ćelije u ćeliju. Zatim, redovno se vrši dezinsekcija i dezinfekcija silosa, radi se fumigacija silosa. Svakodnevno se kontroliše temperatura robe, kontrolišu se štetočine. To je ozbiljan posao, jer je ozbiljna i vrednost robe koja se u našim silosima nalazi. Zaista ozbiljno brinemo o toj robi”, kaže Tatjana Todorović iz Agrodukata, čiji su silosi kapaciteta 5500 tona.

Koliko god da je ponekad teško proizvesti kukuruz, kako zbog suše, tako i zbog grada ili pojave bolesti, čini se da je ponekad mnogo teže sačuvati rod i sačekati malo bolju cenu. Nadekvatna zaštita skinutog kukuruza može da donese gubitak ne samo zarade, već i kompletno uloženog novca u proizvodnju. Zbog toga je potrebna svakodnevna kontrola da bi se na vreme adekvatno odreagovalo na sve neželjene pojave i promene.