 (1).gif)
Meteorološki portal „MeteoPlaneta“ koji je zvanično počeo da radi pre četiri godine ideja je Zrenjaninca Jovana Čabrila. Ovaj popularni srpski portal predstavlja kvalitetan izvor informacija ljubiteljima meteorologije, ali i svima onima kojima su vremenske prilike važan faktor u svakodnevnici i na dugoročnom planu.
Pored Čabrila koji obavlja posao glavnog urednika, tim „MeteoPlanete“ čine i Dragan Cvetanović zadužen za grafičke elemente, Vladimir Bilak urednik, koji je većinom aktivan u oblasti klimatologije.
Osim portala, ovaj tim ima i Udruženje „EkoMeteos“, osnovano 4. oktobra 2011. godine sa sedištem u Zrenjaninu.
U razgovoru za Portal I love Zrenjanin, „vođa“ ovog tima priča o njihovim aktivnostima, načinima na koje dolaze do važnih vremenskih podataka i
Vremenska prognoza je jedna od najčešće traženih pojmova na pretraživačima, koliko poseta danas beleži portal „MeteoPlaneta“?
Jovan Čabrilo: Portal sada ima oko 10.000 unikatnih posetilaca mesečno, dok je tokom leta, u istom vremenskom intervalu bilo 15 do 20 hiljada jedinstvenih posetilaca. Rekordna posećenost zabeležena je u maju protekle godine, kada su bile aktuelne poplave u našoj zemlji i Bosni i Hercegovini, oko 30000 posetilaca. Kod nas važi pravilo da je portal posećeniji kada je lošije vreme sa pojavom kiše, snega, jakog vetra, ili kada objavimo članak koji najavljuje veću promenu vremena. Iako smo dobro rangirani u globalnom pretraživaču, jednostavno broj ljudi koji se interesuje za meteorologiju je vrlo mali. Kada je reč o praćenju aktuelnih vremenskih dešavanja i podataka, kao i o prognozi vremena – stvari se drastično menjaju, tu je interesovanje znatno veće.
Kakve se vrste prognoza mogu pronaći na portalu?
Jovan Čabrilo: Na portalu se mogu pronaći razni tekstovi u kojima smo najavljivali, odnosno najavljujemo vremenske prilike za naredni period. Tu je posebno zanimljiva kategorija „Izgledi vremena“ u kojoj pišemo prognoze za narednih nekoliko dana, ali radimo i analize za srednjoročni period – za narednih 7 do 15 dana. Najposećenija prognoza jeste desetodnevna prognoza, koja je i među najposećenijim stranicama na portalu. Od skoro imamo i biometeorološku prognozu, koja ima za cilj pravovremeno informisanje javnosti o uticaju vremenskih pojava na zdravlje ljudi, a to se prvenstveno odnosi na hronične bolesnike i meteoropate. Za naredni period planirana je i dalja modernizacija desetodnevne prognoze.
Automatska meteorološka stanica u Zrenjaninu
Veliki broj ljudi sigurno zanima način na koji se pravi prognoza, gde i šta posmatrate?
Jovan Čabrilo: Profesionalne prognoze vremena prave se na osnovu numeričkih modela. Numerički modeli za simulaciju atmosfere predviđaju promene stanja atmosfere u nekom vremenskom periodu. Ovi modeli baziraju se na rešavanju složenih jednačina, pomoću algoritma. Na osnovu ulaznih podataka, odnosno obrađenih meteoroloških merenja, dolazi se do izlaznih produkata – meteograma, sinoptičkih karti. Meteorolozi potom na osnovu dobijenih produkata prave prognozu vremena, koja je svakako dosta sigurnija od one koja je automatska i bazirana samo na numeričkom modelu, naročito ukoliko on nije dobro programiran. Postoje globalni, niskorezolucijski, i lokalni – visokorezolucijski modeli. Naš tim ima u planu pokretanje sopstvenog numeričkog modela visoke rezolucije, za šta je potrebno izdvojiti velika finansijska sredstva, budući da ovakve modele moraju pokretati izuzetno snažni računari, ili čak mreža jakih računara kako bi se ostvarili bolji rezultati, detaljniji proračuni i brže dobijanje produkta.
Zašto je teško raditi dugoročne prognoze i sa sigurnošću tvrditi kakve će vremenske prilike biti jedan ili više meseci unapred? Ljudi su često kivni na dugotrajne prognoze, naročito kada se ispostave netačnim
Dugoročne prognoze su nepouzdane zbog vrlo složenih procesa koji se u atmosferi odvijaju i koji su teško predvidivi ponekad i za 24 sata unapred, a kamoli za period duži od 15 dana ili par meseci. Ipak, u meteorologiji su razvijene određene metodologije pomoću kojih se dolazi do kakvih-takvih dugoročnih prognoza, koje više treba posmatrati kao trend vremena. Takve prognoze najviše se zasnivaju na statističkim podacima, i tada se na osnovu podataka iz prošlosti vrše projekcije za naredni period. Dakle takve prognoze najviše se zasnivaju na zakonu verovatnoće. Kada je reč o greškama na kraći period, najčešći uzrok jesu loši ulazni podaci u proračunu numeričkog modela, ili ljudski faktor. Često se međutim dešava da su prezenteri prognoze vremena ti koji su loše odradili svoj deo posla, čime se ljudi dovode u zabludu, pojačnjava Čabrilo.
Ovog Zrenjaninca pitali smo i koliko često dolazi u rodni grad, i da li ga poznanici pitaju „kakvo će vreme biti“.
– Zbog studija sam uglavnom u Beogradu. U Zrenjanin dolazim kada mi obaveze to dozvole, a to je najčešće svega jednom u mesecu. Nekad se dogodi da ipak imam priliku da češće posetim Zrenjanin, a uvek se radujem i letnjem periodu koji provedem uglavnom u rodnom gradu sa društvom. Slobodno vreme tada potrošim na realizaciju projekata vezanih za Udruženje i sajt, ali i na rekreaciju i izlaske sa društvom.
.gif)
.gif)
