Nelikvidnost privrede Srednjobanatskog regiona posmatrano kroz blokadu tekućih računa privrednih subjekata je izuzetno visoka.
Od 5.846 ukupno registrovanih računa preduzeća i preduzetnika, prema podacima NBS Odeljenje za prinudnu naplatu, na dan 30.6.2016. godine bilo je blokirano 849 računa ili 14,5 %, odnosno skoro svaki sedmi račun. Ukupan iznos blokade navedenih privrednih subjekata bio je 7.067 miliona dinara.
Prema podacima Regionalne privredne komore Zrenjanin, u poredjenju sa stanjem likvidnosti privrede na kraju prvog kvartala 2016. godine da se zaključiti, da je broj blokiranih računa smanjen sa 867 na 849 , ili za 2,1 %, dok je iznos blokade ostao na skoro istom nivou, odnosno smanjio se za skromnih 11 miliona dinara.
.jpg)
BLOKIRANI RAČUNI PRIVREDNIH SUBJEKATA PO OPŠTINAMA NA DAN 30.6.2016.GODINE
Pravna lica:
broj iznos preko 360 dana
Zrenjanin 382 2.500.048 283
Novi Bečej 34 237.638 30
Sečanj 15 32.364 11
Žitište 18 3.949.646 15
Nova Crnja 14 230.350 12
Ukupno 463 6.950.048 351
Preduzetnici
broj iznos preko 360 dana
Zrenjanin 287 77.953 144
Novi Bečej 35 20.721 15
Sečanj 25 8.057 19
Žitište 23 8.754 15
Nova Crnja 16 1.806 9
Ukupno 386 117.292 202
UKUPNO 849 7.076.340 553
– Od navedenog broja blokiranih računa do godinu dana neprekidno je nelikvidno 296 računa, dok se godinu dana i duže u blokadi nalazi 553 računa privrednih subjekata. Značajno je napomenuti da je broj blokiranih računa privrednih društava na kraju juna 2016.godine u odnosu na mart 2016.godinu veći za 3,6 % , dok je iznos blokade ostao na skoro istom nivou, navodi u svom izveštaju diplomirani ekonomista Momčilo Nikolčić Regionalne privredne komore Zrenjanin.
Za razliku od privrednih društava stanje likvidnosti kod preduzetnika u drugom kvartalu 2016.godine znatno se popravilo. Broj blokiranih računa preduzetnika smanjen je sa 420 na 386 ili za 8,1 %, dok je iznos blokade smanjen sa 127 miliona dinara na 117 miliona, ili za 7,9 %.
Ogroman iznos blokade i izuzetno dugačak period dana blokade proizveli su niz multiplikovanih negativnih efekata na sve ostale subjekte privredjivanja koji potražuju sredstva od nesolventnih dužnika . Pored ugrožavanja njihove likvidnosti nesolventni dužnici su neplaćanjem obaveza primoravali poverioce na kreditno zaduživanje za obrtna sredstva po skupim kamatama, čime su direkto uticali na njihovu profitabilnost.
-Nesumnjivo je, da je ovakvo stanje u privredi Srednjobanatskog regiona odraz opšteg stanja visoko izražene nelikvidnosti privrede u čitavoj zemlji i dokaz permanentnog nedostatka potrebnog obrtnog potencijala za normalno funkcionisanje privrednih subjekata. U cilju rešavanja ovako akutnog problema i uvodjenja primerene finansijske discipline u sprovodjenju plaćanja komercijalnih transakcija izmedju privrednih subjekata od izuzetne važnosti je primena Zakona o obaveznosti plaćanja. Iako je zakonom predvidjeno da država uključujući i lokalne samouprave sva plaćanja obavlja u roku od 45 dana sada se dešava da oni koji su odradili neki posao za državu čekaju na naplatu i po nekoliko meseci. Takodje, većina isplata medju preduzećima obavlja se u rokovima koji su dva do tri puta veći od zakonom propisanih 60 dana, navodi Nikolčić.
Za nepoštovanje rokova plaćanja predvidjene su veoma visoke novčane kazne, ali nema primera o plaćenim kaznama, jer se Zakon suštinski uopšte ne primenjuje.
Ohrabruje činjenica da je u pripremi novi Zakon o obaveznosti plaćanja sa strožijim inspekcijskim nadzorom u primeni, što će svakako doprineti efikasnijoj naplati dospelih potraživanja i i podizanju likvidnosti na znatno viši nivo.
.gif)
.gif)
