Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije primetili su još krajem novembra prošle godine da se batokljun, naša najveća zeba, javlja u neuobičajeno velikom broju.
Invazije batokljuna zabeležene su na teritoriji celog srednjeg Banata.
Ta veoma lepa zeba, koja se gnezdi kod nas, ali nas ipak tokom zime počasti brojnijim prisustvom, viđao se, i još uvek se viđa gotovo svuda u Srbiji, i to u velikim jatima. Ona su brojala i do 100 ptica. Ornitolozi kažu da je ovoj ptici potrebno puno kalorične hrane, te da s lakoćom razbija čak i tvrdo seme, zahvaljujući svom velikom kljunu koji razvija ogromnu silu. Upravo zbog te osobine ga ponegde zovu „trešnjar“.
Razloge invazije ornitolozi traže u plodnoj prethodnoj sezoni gnežđenja, koja je iznjedrila puno mladunaca, no moguće je da je na našem području prisutna i neka sasvim udaljena populacija, koja je baš naše krajeve, zbog vremenskih uslova ili pomanjkanja hrane, odabrala za prezimljavanje.
Kako bi im pomogli u preživljavanju, ljubitelji ptica batokljunima ali i ostalim sitnim pticama pevačicama, na za to uobičajenim mestima ostavljaju dodatnu hranu, kojom nadomeštavaju ono što nađu u prirodi.
– Mnogi naši ornitolozi već tokom leta uspevaju da obezbede dovoljne količine suncokreta, omiljene hrane više desetina vrsta ptica koje se nađu kod nas zimi. Ukoliko je vreme veoma hladno, sa temperaturama ispod nule koje traju nekoliko dana, a posebno ukoliko ima snega, ptica na hranilicama neće manjkati. Najviše je, tradicionalno senica, a tu su i vrapci, zelentarke, čišci, severne i obične zebe, strnadice, konopljarke, zimovke, ali i brgljezi, crvendaći, drozdovi i detlići, kažu u Društu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Oni istovremeno upozoravaju i da se mesta na kojima se hrane divlje ptice moraju odabrati tako da budu van domašaja pasa i mačaka. Hrana koja se nudi ne sme biti prerađena ljudska hrana. Osim suncokreta, u obzir dolaze i svinjska mast, presan kikiriki, ostale uljarice, kao i voće.
Ornitolozi, ipak, skreću pažnju da ovakvu pomoć treba postepeno prekidati čim vreme otopli, kako bi se ptice postepeno navikle da hranu traže same, spremajući se za predstojeću sezonu gnežđenja. Pažljivi slušači ptičjih pesama Društvu su već prijavili da velika senica i kos počinju prve prolećne pesme.