– „Kolektivno smo se zainatili i pokazali profesorima da vredimo, i da smo kadri da primimo znanje koji su oni hteli da nam pruže. Držali smo se zajedno i pomagali jedni drugima, i to je uticalo da lakše prođemo kroz četvorogodišnje školovanje“.
Tako ocenjuju svoj put kroz ranu mladost maturanti IV5 odeljenja Srednje medicinske škole u Zrenjaninu.
U školskim krugovima u gradu na Begeju ne pamte razred sa toliko dobrih učenika. Svi su odlikaši.
.jpg)
– Dogodilo se da se u prvom razredu u ovom odeljenju okupe zaista talentovana deca. Već je tradicija da za farmaceutski smer konkurišu najbolji đaci, a tome treba dodati da se radilo i o oglednom odeljenju u kome je broj učenika bio ograničen da 20. Mi ne dajemo lako dobre ocene, naša škola poznata je po visokim kriterijumima, ali oni su zaista izuzetni. Mislim da smo uspeli da podržimo njihovu volju i želju da napreduju. Oni su već sada zreli ljudi, a pred njima je sigurno zavidna karijera – ponosna je Mirjana Vasić, razredni starešina.
Ovih dana odlikaši, sa mnogo emocija, kao što i dolikuje njihovoj generaciji, ispraćaju jedan period svog života, za koji će, tek kad prođu decenije, shvatiti zašto ga mnogi smatraju najlepšim. Oduševljeni drugarstvom koje je među njima vladalo sve četiri godine, padaju jedni drugima u zagrljaj, devojčice ne kriju suze, a kod svih je vidno izražena strepnja zbog rastanka koji se približio.
– Nadamo se da se naše prijateljstvo neće ugasiti. Ubeđeni smo da ćemo na fakultetu biti jednako uspešni kao i u dosadašnjem školovanju. Naši sadašnji profesori nas savetuju da potražimo „svoje mesto pod zvezdama“, da se potrudimo da nas profesori na fakultetima što pre uoče, da ne ostanemo neprimećeni, jer to nije dobro. Govore nam da je došlo takvo vreme da se čovek mora ceo život dokazivati – kaže Vladimir Đurović, lider nadarene generacije zrenjaninskih medicinara.
Đurović je vukovac. Pošto je iz Čuruga, za vreme školovanja živeo je u zrenjaninskom Domu učenika „Angelina Kojić Gina“. Sve petice tokom celog školovanja imao je i Nikola Jandrić iz Žablja, Vladimirov cimer. Simbolično je da je broj njihove učionice 55. Vukovac je i Jevrem Stojanović iz Zrenjanina, dok su Neveni Aćin i nizu drugih uspeh pokvarile jedna ili dve četvorke iz ranijih razreda.
Profesorka Jelena Aćimov kaže da se radi o zaista sjajnoj generaciji darovite dece: – Njih ne interesuju samo hemija, matematika i fizika, prema kojima imaju sklonosti, nego i umetnost, filozofija, a izuzetno su odgovorni.
U njenoj oceni da su se u odnosu na druge razrede istakli po zajedništvu i spremnosti da jedan drugom pomognu, slažu se svi đaci.
– Mi smo jaki kao grupa – govore u jedan glas. – Veoma nam je žao što se rastajemo. Bili smo složan razred, što je, kako profesori kažu, veoma retko, naročito u srednjim školama.
– Planiram da upišem farmaciju – kaže Lidija Mihajlović. Na tom fakultetu ona će imati još kolega iz svog razreda, neki će da upišu medicinu, a neki stomatologiju ili logopediju.
– Namera mi je da upišem farmaciju u Novom Sadu, a naredne godine da školovanje nastavim u Nemačkoj. Mislim da ću uspeti da se tamo upišem, s obzirom da sam imao dobre rezultate na takmičenjima iz nemačkog jezika – kaže Robert Sabo.
Odlikaši iz Zrenjanina nemaju mnogo vremena da prebiraju po uspomenama iz školskih klupa. Pripremaju se za maturu, naredne nedelje imaju republičko takmičenje iz hemije, a očekuju ih i prijemni ispiti za fakultete. Na zajedničku mladost osvrnuće se još na maturskoj večeri, a onda svako kreće svojom stazom…
Izvor: Politika.rs/Đuro Đukić
.gif)
.gif)
