Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Suncokret“ okuplja mlade sa smetnjama u razvoju, njihove porodice, prijatelje, volontere i stručna lica, objedinjujući ih u ideji da „sami ne možemo ništa, zajedno možemo mnogo“.
Udruženje postoji od 1973. godine i 1. decembra proslaviće 40 godina postojanja i aktivnog delovanja u Zrenjaninu. Trenutno broji dvadesetak članova i sedam volontera koji se svakog petka, u večernjim časovima okupljaju u zgradi nevladinih organizacija u Makedonskoj ulici.
Specifičnost mentalno nedovoljno razvijenih osoba je da oni zauvek ostaju deca. Ne mogu da zastupaju sebe niti da se bore za svoja prava, već to u njihovo ime i u njihovu korist čine roditelji ili staratelji.
O aktivnostima udruženja, prihvatanjem u društvu i problemima sa kojima se svakodnevno susreću u našem gradu, razgovarali smo sa Ružicom Tomić, predsednicom „Suncokreta“.
– Kao i u mnogim sredinama, ljudi nemaju osećaj i razumevanje za nešto što ih ne dotiče i što im je nepoznanica. Mi kao roditelji, volonteri i stručnjaci, svakodnevno radimo na približavanju ovih mladih ljudi građanima i smatram da smo na dobrom putu jer je i mali korak od velikog značaja.
Tomićeva ističe da je pored roditeljske brige neophodno da se mladi sa mentalnim poremećajima socijalizuju i aktiviraju u radu sličnih udruženja, jer im to umnogome može pomoći u razvoju. Međutim, veliki broj roditelja i staratelja ne želi da ih uključi u aktivnosti, najčešće iz straha ili stida, a „ukoliko im se druženja uskrate, većina ovih ljudi ostaje potpuno zatvorena i otuđena od zajednice“.
Članovi organizacije su ljudi sa umerenim stepenom retardacije uzrasta od 20 do 50 godina. Iako imaju intelektualne poteškoće, deo su svih dešavanja u gradu.
– Posećuju pozorišne predstave, bioskopske projekcije, kulturne manifestacije a povremeno odlaze i u provod u popularne gradske klubove. Nažalost, nije se dešavalo da nas neka ustanova pozove i inicira dolazak ali je bitno da ne nailazimo na zid i odbojnost gde god da se pojavimo.
Naša sagovornica ističe da je u brojnim sredinama nezamislivo da se ovi mladi ljudi aktivno bave sportom, ali da su Zrenjaninci „razbili“ taj mit jer se već šest godina uspešno bave karateom i svake godine organizuju Mini olimpijadu na kojoj su domaćini brojnim vojvođanskim ekipama.
– Pored brojnih aktivnosti u koje su uključeni, još uvek nisu u mogućnosti da se zaposle i radno angažuju. Iako ne mogu da pohađaju srednje škole i uče zanate, dosta toga mogu i znaju da rade i šteta je ne iskoristiti njihove potencijale.
Predsednica udruženja dodaje da je u planu osnivanje radnog centra koji bi okupljao mlade uzrasta od 25 godina kao i da je lokalna samouprava voljna da pokrene ovaj projekat. Ujedno, ovoj organizaciji Grad najvećim delom pomaže tako što finansira prostor u kome se članovi okupljaju.
Posete i druženja sa članovima sličnih organizacija širom naše zemlje, mladima u „Suncokretu“ nisu retkost.
– Putovanja im mnogo znače jer tada imaju priliku da se upoznaju i susreću sa mladima sličnim njima. Međutim, ja ne zastupam ideju da oni trebaju da budu upućeni samo na sebi slične, već naprotiv, neophodno je i da mladi iz redovne populacije budu deo njihovih života.
Jedan od najmlađih članova udruženja je i Stevica Vuković, koji je svakog petka, tokom zajedničkog druženja u Makedonskoj ulici, zadužen za dobru atmosferu i izbor muzike. Stevica nam se pohvalio da najviše voli da pravi narukvice od vunice, da ima zeleni pojas u karateu ali i otkrio da mu je simpatija „jedna Milica koja povremeno dolazi na druženja”.
Rad u organizaciji baziran je na volonterizmu. Niko ne dobija novčanu nadoknadu za svoj rad, izuzev radioničara koji su plaćeni sredstvima odobrenim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
– U udruženju radim već godinu i po dana a na radionice sam počela da dolazim na poziv druga. Uživala sam već pri prvom kontaktu sa njima jer su iskreni i puni ljubavi, stoga nisam mogla da ne nastavim da ih posećujem, izjavila nam je Romina Cvekić koja, zajedno sa ostalim volonterima, članovima pomaže u radu i organizaciji aktivnosti.