Tribina “Zajedno protiv nasilja nad ženama” održana je danas u Baroknoj sali gradske kuće kao deo kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.
Tribini su prisustvovali predstavnici pokrajinskih i lokalnih institucija i nevladinog sektora koji aktivno učestvuju u borbi protiv nasilja u porodici i rodne diskriminacije.
„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna, svetska kampanja inicirana 1991. godine koju obeležava preko 1700 organizacija u više od 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra, Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, i završava se 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava, kako bi se simbolično povezao problem nasilja nad ženama sa pitanjem ljudskih prava.
U našoj pokrajni, kampanju je otpočela i sprovodila Ženska parlamentarna mreža u kojoj dejstvuju predstavnice poslaničkih grupa Skupštine Vojvodine.
– Naša mreža formirana je nedavno, 1. oktobra 2013, i prva aktvnost bila nam je ova kampanja. Cilj nam je da vidimo šta se to događa u na teritoriji Vojvodine, kada je reč o nasilju nad ženama i šta je to što bi mi, kao političarke i društveno odgovorne osobe, mogle da popravimo. Da li je problem u postupanju ili u protokolima i zakonima. Ako je reč o zakonima, uticaćemo da se oni menjaju, izjavila je Stojanka Lekić, kordinatorka Ženske parlamentarne mreže, pokrajinska poslanica i predsednica odbora za ravnopravnost polova.
Cilj kampanje u našoj zemlji je podsticanje i aktivno uključivanje različitih segmenata društva u rešavanje problema nasilja nad ženama.
Jedna od članica mreže, Seleši Đenđi istakla je da je nasilje u porodici najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava.
– Saradnja zrenjaninskih institucija prilikom rešavanja problema nasilja je na visokom nivou, što je za svaku pohvalu jer je to najefikasniji način za zaštitu žrtava nasilja u porodici. Sama zaštita je kompleksna i zahteva više aktivnosti i podršku ženama koje žele da izađu iz nasilja. Prijaviti nasilje nije dovoljno. Žene koje žele da izađu iz nasilja, moraju da izdrže čitav postupak koji zahteva javno iznošenje problema i svedočenje protiv nasilnika, što je teško i zato mi radimo na povezivanju različitih organa, istakla je Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova.
Nasilje u porodici problem je na koji društvo mora odlučnije reagovati. Porodica, koja treba da pruži zaštitu i utočiše, mnogima predstavlja mesto patnje, ugnjetavanja i omalovažavanja, a često je žrtvama ugroženo zdravlje ili im je život doveden u pitanje.
– Broj nasilja nad decom i ženama je u porastu, stoga je bitna multisektorska saradnja koju zrenjaninski Osnovni sud ostvaruje sa Policijskom upravom, Centrom za socijalni rad i Urgentnim centrom. Veliki problem je otkrivanje nasilja jer se ono često prikriva, i ljudi kada primete nasilničko ponašanje, obično ne reaguju. Postupak u porodičnim odnosima je hitan i po prijemu tužbe sud zakazuje ročište u roku od 8 dana, što znači da se na nasilje u porodici institucionalno, brzo reaguje, izjavila je Zagorka Živankić sudija zrenjaninskog Osnovnog suda.
Načelnik odeljenja Policijske uprave Zrenjanin, Zoran Jarić, istakao je da je tokom ove godine, održan niz preventivnih aktivnosti i edukacija koje “upozoravaju i skreću pažnju javnosti kako postupati u slučajevima nasilja u porodici”.
Na tribini je bilo reči i o uključivanju nevladinog sektora u borbu protiv rodnozasnovanog nasilja.
– U 2010. godini 20 žena je preminulo usled posledica nasilja a tokom 2013. godine čak 41. Prema statističkim podacima svaka treća žena u Srbiji izložena je nekom obliku maltretiranja. O ovom problemu se treba razmišljati 365 dana u godini zbog čega se Zrenjaninski edukativni centar uključio u Sos telefonsku mrežu, koja je dostupna 10 sati dnevno, a putem koje ženama pružamo emotivnu podršku i savetujemo oko mehanizama zaštite, izjavila je Radoslava Aralica ispred Zrenjaninskog edukativnog centra.
Nakon pretrpljenog nasilja i nanetih trauma, veliki broj žena odlazi u Sigurne kuće, mesta koja im pružaju adekvatno utočište i neophodan mir.
– Od kada je otvorena, 2009. godine, u našoj Sigurnoj kući zbrinuto je 309 osoba – 140 žena i 169 dece. Kada prihvatimo žrtve, pomažemo im u izlasku iz kruga nasilja, obezbeđenju mere zaštite, rešavanju pravnih pitanja- imovinskih i razvoda braka i zajedno radimo na planu zaštitnih mera. Ujedno, u saradnji sa zdravstvenim institucijama pružamo im zdravstvenu zaštitu bez obzira da li imaju dokumentaciju. Žene koje zajedno žive u kući, deluju terapeutski jedna na drugu jer razmenjuju iskustva a kako deca ne bi zaostajala u obrazovanju, nastavu prate u obližnjim školama sa kojima imamo dobru saradnju, napomenula je Teodora Lazić, rukovodilac zrenjaninske Sigurne kuće.
.gif)
.gif)
