Međunarodni dan mentalnog zdravlja obeležen je dans u dnevnoj bolnici psihijatrijskog odeljenja opšte bolnice „Đorđe Joanović“. Ova bolnice osnovana je 1975 godine, tokom godine hospitalizuje od 100 do 150 pacijenata a trenutno se u njoj nalazi 20 pacijenata.
– Ovo je dan koji je veoma značajan, jer je jako bitno da svaki čovek bez obzira na svoje trenutne životne aktivnosti i okolnosti barem danas malo zastane i zapita se da li je nešto uradio po pitanju svog mentalnog zdravlja kako bih ga sačuvao, jer kako je rekla šef odseka Dr Vesela Jašin Laletin živimo u savremenom društvu u teškoj situaciji, kada je broj nezaposlenih svakog dana veći, strestne situacije svakako utiču na metalno zdravlje svih nas.
Današnji dan obeležili smo činom „skidanja belih mantila“ sa ciljem da ukažemo da smo jednaki sa našim pacijentima, da osećamo njihove probleme i potrebe. Današnjim danom želimo da približimo psihijatriju svim našim građanima i našim pacijentima rekla je Dr Vesela Jašin Laletin.
Dnevna bolnica je polihospitalni tretman za lečenje, resocijalizaciju i rehabilitaciju pacijenta koji imaju psihičke smetnje. Pacijenti pola dana provode u dnevnoj bolnici, a ostatak u svojim kućama. Rad je zasnovan u tri sekcije : lečenje bolesti alkoholizma, psihotočnih poremećaja, neurotskih poremećaje.
Dnevna bolnica prihvata pacijente koji su se lečili na psihijatriskom stacionaru, gde je tretman celodnevni i nakon otpusta nisu spremni da se uključe u normalne tokove društva. Mi im pomažemo da prebrode tu barijeru, a osim toga ovde imaju obezbeđen i obrok što je najugroženijoj grupi pacijenata veoma značajno. Pacijenti nam dolaze zbog alkoholizma, depresivnih poremećaja, psihoza, praktično sve bolesti koje leči psihijatrija se nalaze i ovde. Starost pacijenata se kreće od 25 do 60 godina, a na lečenju se pacijenti nalaze u proseku od 45 do 60 dana kaže Dr Vesela Jašin Laletin.
– Prvi put sam u dnevnu bolnicu došla 2006 godine u očajnom psihičkom i fizičkom stanju. Mislila sam da osim suicida za mene nema drugog izlaza iz problema u kojima sa se tada nalažila. Nisam kao drugi imala predrasude prema neuropsihijatriji i mogu reći da prve dve nedelje nisam pričala ni uključivala se u rad grupe, dok me glavna sestra nije uzela pod svoje i na različite načine i nije mi dozvoljavala da potonem. Ja sam joj danas neizmerno zahvalna. Uključila sam se u rad u bolničkog biltena jer mi odgovara pisanje i to me prati od 2006 do ove godine ja sam urednik.
Zapala sam u lične probleme koje nisam mogla da prevaziđem sama. Zbog toga sam opet potražila pomoć moje doktorke jer nisam mogla to da podelin sa drugim osobama. Posle trećeg dana ja se osećam se opuštenije rekla S.J pacijentkinja ove bolnice.
.gif)
.gif)
