Za buvlju pijacu neretko se vezuje izreka „od igle do lokomotive“. Tragom te jednostavne igre reči, posetili smo deo Glavne pijace rezervisan za prodaju polovne robe.
Utisak koji se može steći jednim pogledom na tezge jeste da najveći deo, gotovo oko 80% ponude, čini garderoba.
Ovde se može naći odeća za sve sezone, sve generacije i ukuse, a ono što je najviše podložno promenama svakako su cene. Kakva biste to bili mušterija ili još bolje prodavac da ne znate da se cenkate i pogađate na pijaci. Na ovom mestu zanimljivo je oprobati tu veštinu, pa čak i ako dođete praznog novčanika. Jednostavno – treba osetiti i doživeti duh prodaje polovne robe i uopšte, načina pogodbe.
Prodavci su vrlo iskusni, naročito „starosedeoci“. I kada šetate bez para u džepovima, oni će znati s kim imaju posla. Ako vas kojim slučajem odaju nove cipele, jakna, torba, kaput odmah će vas proceniti da biste mogli biti dobra mušterija..
Tog pijačnog dana, poglede je privlačila neobična ponuda. Na haubi jednog Mercedesa, vremešni gospodin izložio je violinu. I njega, kao i većinu onih koji ovde nešto prodaju, na ovaj potez naterala je ljuta potreba za svakim dinarom.
Iako se u tu pretpostavku nikako nije uklapao Mercedes, ušli smo u cenkanje. Početna cena od 10 000 dinara za kvalitet i očuvanost violine nije zvučala skupo, ali smo je za tili čas „strmoglavili“ za više od 50 odsto.
Kažu ljudi da su u pojedinim danima imali sreće i nailazili na neverovatne ponude. Tako je jedan Zrenjaninac nedavno pazario očuvanu Panasonic digitalnu kameru za 1.200 dinara.
Od ostale tehničke robe, na tezgama još uvek mogu da se vide stari kasetofoni, oni „dupli“ sa mestom za slušanje dve kasete, koji su pre samo 15 godina bili „krik tehnike“. Danas je skoro nemoguće bilo gde kupiti kasetu, pa samim tim i ova tehnika postaje „muzejska vrednost“. Pre deceniju i po bio je pravi izazov na ovakvim i sličnim mestima pronaći neku staru LP ploču ili neki drugi nosač zvuka.
Danas više nema te vrste romantike, jer je dovoljno na servisu ukucati traženu pesmu i velika je verovatnoća da ćete traženo i naći.
Ipak, ono što je na ovakvim mestima najdraže, ne može se naći na internetu. Pisanje poruke preko raznih mreža ovde zamenjuje živi razgovor. Pričati sa ljudima na ovakvim mestima nema cenu ni zamenu u bilo kom delu virtuelnog sveta.
Predusretljivi prodavci, mahom stare zanatlije ili majstori u penziji sa zadovoljstvom će vam prodati najpovoljnije što mogu setove alata. Uz to ćete dobiti i niz beplatnih saveta kako i šta da upotrebite, a to kao i gore pomenuto čavrljanje o lepšim, prošlim vremenima – nema cenu.