Na tradicionalnom takmičenju u Tobi – sarmijadi, ovog vikenda nadmetale su se ekipe iz različitih mesta Srbije, kao i gosti iz Rumunije. Žiri kaže da je imao težak posao, jer su sve sarme bile odlične – i lepe na oko i ukusne. Ipak, pravilo takmičenja je da moraju da se proglase prva tri mesta za koja su obezbeđeni pehari, dok su za četvrto i peto mesto rezervisane zahvalnice i prigodni pokloni.
Sarmijada u Tobi je prvi put održana pre četiri godine.
.jpg)
„Na ideju da organizujemo takmičenje u kuvanju sarme došli smo spontano. Ovde u okolini se uglavnom održavaju kiflijade, pitijade, štrudlijade, kuglofijada, a mi smo hteli da budemo drugačiji i odlučili smo se da to bude sarmijada i da se takmičenje održava u novembru“, kaže Natalija Baba, predsednica Udruženja žena iz Tobe.
Na sarmijadu dolaze i ekipe iz inostranstva
Iz godine u godinu raste interesovanje za ovo takmičenje.
“Svake godine imamo nove ekipe, sada su nam došli gosti iz Rumunije, prošle godine su bili iz Hrvatske. Tu su još ekipe iz Aleksandrova, Torde, Topole, Ruskog Sela, Kozaraca, Nove Crnje, Srpske Crnje, a takmiče se i deca iz škole… Ove godine prijavljeno je 15 ekipa“, dodaje naša sagovornica.
Jedino pravilo takmičenja jeste da se skuva najbolja sarma.
„Svako donosi svoju sarmu od kuće, svoj kotlić ili šerpu u kojoj će se ona krčkati i onda se to ovde kuva. Prva tri mesta dobijaju pehare, a 4. i 5. mesto zahvalnice i po neki poklončić – kecelju, torbu, olovku… Na nekim manifestacijama domaćini ne učestvuju u takmičenju, ali kod nas nema tog pravila. Kod nas i domaćin učestvuje u takmičenju. Međutim, do sada nikada nismo osvajali nagrade u kuvanju sarmi. To samo govori da takmičenje nije namešteno. Svake godine imamo drugi žiri. Prethodnih smo imali kuvare iz Kikinde, iz Ade, a ove godine smo se dogovorili da u žiriju ne budu profesionalni kuvari, nego da to budu žene iz dva različita udruženja i jedan lovac“, objašnjava Natalija.
U dvorištu lovačkog doma u Tobi u subotu je bilo vrlo veselo, jer su se takmičari i meštani, pre svega, družili, ali i pripremali jela za ocenjivanje. Čitavo selo mirisalo je na sarmu.
Dobroj atmosferi doprinela je i muzika koja se svirala i pevala uživo.
Tu su bili i slatkiši za najmlađe uz koje je vreme do ručka brže prolazilo.
Žiri ocenjivao i izgled i ukus sarme
Oko podne došao je i trenutak kada je žiri morao da počne sa radom i da izabere najbolju sarmu.
„Prilikom ocenjivanja sarme gledali smo kako su skuvani kupus i meso, kakvog je sastava sarma, koliko ima pirinča, kako je umotana, ali pre svega ocenjivali smo ukus. Prava sarma koja se kuva na stari način treba da bude od kiselog kupusa, a u meso treba da se stavljaju pirinač, beli i crni luk, biber, vegeta, crvena paprika, so, jaja. Ne treba puno jaja, samo malo da se masa poveže. Neko dinsta meso pre nego što uvije sarmu, neko ne. To sve zavisi od ukusa. Ja pravim sarmu po starinskom receptu, onako kako je moja baba pravila. Meso ne dinstam. Najbolje je kada sarma ima između 150 i 200 grama. Da bi se dobio što bolji ukus dozvoljeno je da se u sarmu stave i dimljeno meso, kobasica, slanina – ko šta hoće i voli. Ovde su svi kuvali samu, jer nije bilo šporeta, ali ona može i da se zapeče u rerni. Zapečena sarma je malo teža za stomak od kuvane, ali je mnogo ukusnija“, kaže Ana Tot, član žirija.
Domaćini i ovoga puta bez pehara
Kao ni prethodnih godina domaćini ni ovoga puta nisu osvojili pehar, a najbolje sarme su skuvale domaćice iz Nove Crnje i Ruskog Sela.
„Do sada sam mnogo puta osvajala nagrade, na raznim takmičenjima, ali za sarmu sam prvi put sada dobila nargradu. Po mom receptu za dobru sarmu potrebno je kilogram svinjskog mesa, decilitar pirinča, kašika aleve paprike, so, vegeta, biber, malo ljute paprike, sirće. Ja nisam koristila kiseli kupus, nego sam pravila sarmu od svežeg kupusa. Svež kupus se stavi u vruću vodu sa malo soli i prokuva, kada omekša onda iskidam listove i motam ih. Pošto ne koristim kiseli kupus stavljam sirće da se listovi ne raspadnu. Koliko dugo će se sarma kuvati zavisi od toga kakvo je meso. Ako je staro treba mnogo više vremene, a ako je mlado onda je dovoljno oko sat i po – dva. Kada se koristi kiseli kupus treba više vremena da se sarma skuva. Ono što je jako bitno to je da sarma mora da bude poklopljena dok se krčka. Inače, sarma je sve lepša što se više podgreva“, objašnjava sedamdesetjenogodišnja Margit Korom iz Udruženje žena iz Nove Crnje, koja je po oceni žirija skuvala najbolju sarmu na takmičenju.
„Ja sam pravila sarmu po starom receptu. Korstila sam samo svinjsko meso, pirinač, luk, so, jaja… Ja ne stavljam klasičnu zapršku. Izmešam malo brašna i paprike, ali ih ne pržim na ulju ili masti, nego samo tako sipam u sarmu kada je pri kraju da se sve zajedno ukrčka. Da bi se dobila dobra i ukusna sarma potrebno je da se kuva bar 4 sata. Ovo je prvi put da sam učestvovala na sarmijadi i odmah sam dobila nagradu. Inače, učestvujem i na raznim drugim takmičenja i osvajila sam mnogo pehara i za slana jela – kiflice, pite, štrudle, paprikaš i za slatke kolače“, objašnjava Eržebet Fazekaš iz Udruženje žena „Torontal“ iz Ruskog sela dobitnica treće nagrade.
Mladi sve češći učesnici sarmijade
Ipak, najinteresantnije je što su među nagrađenima bili i omladinci iz sela. To samo znači da se i mladi interesuju za ovakve manifestacije i da bi one trebalo da opstanu i u budućnoti.
„Naša ekipa je mlada, u proseku imamo 22-23 godine. Ovo nam je četvrti put da učestvujemo na takmičenju, ali smo prvi put dobili nagradu. Mi smo iz sela, a sada živimo i radimo u Subotici. Odlučili smo da učestvujemo na takmičenju, jer želimo da se družimo, da se provedemo, pevamo… Moja mama nam je pomogla da uvijemo sarmu, ali mi smo je sami kuvali. Ja sam inženjer mašinstva i nemam pojma o kuvanju, ali sam probao sarmu dok se krčkala i kada sam mislio da je gotova, tada smo je sklonili sa vatre… U njoj je svinjsko meso, ubacili smo dimljena rebra i kulen, da bude malo ljutkasto“, kaže Laslo Kiš, član ekipe koja je osvojila drugo mesto.
Druženje treba da bude mnogo važnije od pehara
Kao i svakog puta bilo je i onih koji su nezadovoljni zato što nisu dobili nagrade i koji su od žirija tražili da im objasne šta je nedostajalo njihovoj sarmi za pobedu.
„Mi smo obilazili takmičare dok su kuvali sarmu, da vidimo malo i kako su to radili. Svi su bili odlični i stvarno su se trudili da naprave što bolje sarme. Imali smo zaista težak posao, sve su sarme bile jako lepe. Nijanse su odlučivale. Možda ima onih koji se ljute što nisu dobili nagradu, ali mislim da za to nema potrebe. Mnogo je važnije što smo se okupili i što se družimo. Imamo ovde i slatkiše, kolače, muziku… Ne mora uvek da se uzme nagrada“, kaže članica žirija Ana Tot.
U decembru – čajanka u Tobi
Osim ove manifestacije, u Tobi se u decembru održava i čajanka.
„Za Mikulaš organizujemo i čajanku, to je 5. 12. i tu pripremamo paketiće za Božić za starije osobe, pijemo čaj, služe se slani i slatki kolači… To je jedno druženje koje traje čitavo popodne i ko god želi može da dođe i da se druži sa nama. Inače, za Mikulaš je običaj da se uveče u obuću stavljaju pokloni. Ko je bio dobar tokom godine dobija najčešće neki slatkiš, igračku, a ko nije dobija prut“, objašnjava Natalija Baba.
Naša domaćica, ali i domaćica svim ostalim takmičarima i gostima, kaže da bi se bez podrške zvaničnih institucija ovakve manifestacije mnogo teže organizovale, zbog čega želi da se zahvali pokrajinskoj administraciji, Opštini Nova Crnja i mesnoj zajedenici koje imaju razumevanja za ovakve ideje i koje su i ovoga puta pomogle da se sarmijada održi.
.png)
.gif)
.gif)
