I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Vredni predmeti poklonjeni Narodnom muzeju Zrenjanin

ZrBizNet

Jedan broj predmeta koje posetioci Narodnog muzeja u Zrenjaninu svakodnevno mogu videti, predstavljaju poklone brojnih darodavaca koji su, u želji da sačuvaju vrednu baštinu budućim generacijama, muzeju darovali ono što je bilo u njihovom ili vlasništvu njihovih bližnjih.

Poklonjeni predmeti svedoče o ličnostima koje su ostavile trag u istoriji grada, njihovim delima, znanju i veštinama kojima su se isticali.

TVRĐAVSKE PUŠKE – ORUŽJE BARONA OD RUDNE

Najznačajnija zbirka u Istorijskom odenjljenju je zbirka oružja barona Fedora Nikolića od Rudne, unuka srpskog kneza Miloša Obrenovića. Zbirka je poklonjena Muzeju Torontalske županije(danas Narodni muzej Zrenjanin) početkom XX veka. Zbirka broji 36 primeraka vatrenog i hladnog oružja. Spada u jednu od najznačajnijih dinastičkih zbirki oružja u Srbiji. Pored četiri dvobojske garniture, u zbirci se nalazi nekoliko izvanrednih primeraka lovačkih pušaka, kao i par odlično očuvanih tvrđavskih pušaka.
Tvrđavske („topovske”) puške ostraguše izrađene su po modelu Samuela Paulija koji je usavršio tokom 1831/32. belgijski konstruktor Šarl Robert (Rober) iz Liježa. Kukom se oslanjala na zid tvrđave ili na ogradu broda. Težina puške je 14,590 kg, dužina 1740 mm, kalibar je 25 mm, poseduje prednji i zadnji nišan. Na hrbatu puške, tauširanjem zlatom ispisano je i ime naručioca pušaka – bečkog liferanta Kimela (iz Beča). U pitanju je odbrambena puška koja se puni od pozadi, zato je i nazivamo „ostraguša” za razliku od „prednjača” koje se pune s preda (kroz cev).

U muzejskoj dokumentaciji nema podataka kada su predmeti iz zbirke barona Nikolića dati za Torontalski muzej ili Torontalskom muzeju. Naime, baron Fedor Nikolić preminuo je 1903. godine. Mada dosta bolestan, zasigurno je morao znati, kao istaknuta politička i društvena ličnost Torontalske županije, za ideju o osnivanju Torontalskog muzeja, pogotovo kada se zna za njegovu naklonost prema kulturnim institucijama. Kao civilni poslanik u Bosni i Hercegovini zalagao se za oživljavanje kulturnih projekata u Bosni. Bio je na čelu Odbora muzejskog društva u Sarajevu. Značajno je i njegovo angažovanje u Matici srpskoj, o čemu će docnije biti reči.

PerSu marketi

Moguće je da je za života dao predmete za Torontalski muzej, jer je još pre njegove smrti počela aktivnost oko sakupljanja predmeta za muzej, ili je izrazio želju za tim, koju je sproveo njegov sin, baron Fedor Nikolić Mlađi.

puska

BRONZANO RASPEĆE

Zajedno sa nekoliko metalnih srednjovekovnih predmeta, meštanin mesta Sečanj, Miodrag Miša Rogan, poklonio je Narodnom muzeju u Zrenjaninu i zanimljiv arheološki predmet. Radi se o bronzanom Hristovom raspeću koje je bilo prikačeno ili pričvršćeno za veliki drveni ili bronzani, procesijski ili oltarski krst. Dve perforacije nalaze se u sredini šake na raširenim rukama, po jedna sa obe strane, dok je treća perforacija za pričvršćivanje konstatovana izmedju skupljenih nogu kod članaka. Isus je je dosta šematizovano prikazan, bez osnovnih detalja koji su česti u ikonografiji, kao što su brada, kosa, kruna, itd. Cela Hristova predstava prikazana je u duhu romanike. Slični bronzani prikazi Hristovog raspeća pronađeni su u Varvarinu, Bačkom Monoštoru, u okolini Braničeva, kao i u Madjarskoj, a koji se vezuju za period od XII do XIII veka.

raspece

SLIKA UROŠE PREDIĆA, VIZIJA U OBLACIMA

Slika “Vizija u oblacima” nastala je 1887. godine (ulje na platnu) i deo je Legata Uroša Predića koji je u jedan od najznačajnijih u Narodnom muzeju Zrenjanin. Legat je dospeo u zrenjaninski Muzej 1954. godine i reč je o predmetima i dokumentaciji iz beogradskog ateljea u kojem je naš čuveni slikar proveo poslednje decenije svoga života. Najznačajniji deo ovog vrednog poklona danas je u Narodnom muzeju Zrenjanin izložen u posebnoj prostoriji. Predmeti su od velikog značaja za proučavanje života i rada Uroša Predića a sam legat nezaobilazan u sagledavanju njegovog celokupnog stvaralaštva. Deo je Legata Uroša Predića koji je u Narodni muzej Zrenjanin dospeo 1954. godine. Po rečima samog Uroša Predića ova je slika nastala pod uticajem jedne knjige nemačkog autora („Crvena sablast” od Johana Šera). Predić je stvorio sliku koja u alegoriji iznosi gorku kritiku života, o ljudima i njihovim sukobima. „Viziju u oblacima” testamentom je označio kao delo koje treba da bude izloženo i dostupno javnosti. „Vizija“ je podeljena na dve horizontalne zone. U donjoj je realistični olujni pejsaž sa naseljem a gornji je prepušten alegorijskoj Predićevoj predstavi.

vizija-u-oblacima

KUTIJICA OD HLEBA TABOROŠI MIHAILA

Izrađena je u logoru 1943. ili 1944. godine. Od sledovanja hleba napravljena je kutijica u obliku srca, a zatim je osušena na suncu i obojena. Poznato je da su se na ovakav način, u logorima, pravile i figure za šah. Poklonila ju je majka Taboroši Mihaila Miše, Taboroši Anastasija, koja je živela u Zrenjaninu, u Ulici Gundulićevoj broj 28. Predmet je zaveden 1984. godine u inventarnoj knjizi.

kutijica-od-hleba

JELEK I ĆILIM, DAROVI ETNOLOŠKOM ODELJENJU

Kada su Nemci 1941. godine zabranili rad humanitarnog društva Kolo srpskih sestara, ovo udruženje poklonilo je Narodnom muzeju Zrenjanin izuzetno značajnu kolekciju narodnih nošnji koje potiču iz svih krajeva tadašnje države – Kraljevine Jugoslavije. Pored toga, mnogi od ovih haljetaka i pokrivala se po načinu izrade, ukrašavanju i očuvanosti mogu svrstati u najreprezentativnije primerke narodne umetnosti i autentičnosti. Poklonjena od strane humanitarno-prosvetiteljskog društva, kolekcija predstavlja svedočanstvo o vremenu kada su nacionalna svest i pripadnost bili izuzetno prisutni i utkani u mnoge sfere života.

Jelek – mintan, kraj 19. početak 20. veka
Kratki jelek sa otvorenim dugim rukavima izrađen od pliša ljubičaste boje. Ukrašen našivenim zlatnim trakama koje su složene tako da predstavljaju markantne floralne motive. Sredinu leđa ukrašava jedno stilizovano srce sa krugom u sredini. Mintan predstavlja sastavni deo ženskog bosanskog kostima.

jelek

Kolekcija ćilima Etnološkog odeljenja danas broji 100 predmeta. Na području Banata ćilim je predstavljao sastavni deo srpskog i rumunskog enterijera. Ćilim je jedan od najluksuznijih delova tekstilnog pokućstva – u seoskim kućama njime su prekrivani sto i kreveti u svečanoj sobi. Pored ukrasne, ćilim je imao i važnu ulogu u običajnom životu – darivao se svatovima, njime su kićeni kumovski konji, prostirao se pod noge mladencima tokom crkvenog venčanja, korišćen je za opremanje odra pokojnika itd.

Ćilim, sredina 20. veka
Srpski ćilim izatkan na širokom razboju od kudelje kao osnove i vune kao potke, tehnikom klečanja. Ima izdeljenu površinu. Osnova ćilima je rađena u dve nijanse sive boje. Okrajnica je tkana u vidu šare, zelene valovite pruge ukrašene ružama. Ovu prugu sa unutrašnje strane uokviruju grančice oker boje. U kvadratnom polju je cvetni venac. Kolo je uokvireno cik-cak linijom, bez ornamentalnih detalja. Predmet je poklon Špiridanov Milene iz Zrenjanina, a ćilim je tkala njena baka.

cilim

KUTIJA ZA NAKIT I PEĆ

Kutija za nakit, oko 1910. godine
Proizvođač: Erhard & Sin (Švapski Gmund, Nemačka)
Stil: Secesijska obrada motiva iz starog Egipta
Poreklo: Predmet je poklonjen muzeju od strane petrovgradskog zlatara Mihajla Goldberga 1940. godine. Godinu dana kasnije Mihajlo je streljan u Beogradu.

kutijica-nakit

Peć, oko 1900. godine
Proizvođač: Braća Zatler (Češke Budejovice; Bohemija / danas Češka)
Stil: Kombinacija istoricizma i secesije
Poreklo predmeta: Predmet je poklonjen, zaveštan muzeju putem testamenta. Peć je predata muzeju 1990. godine u ime Božice Dautović iz Beograda.

pec

POKLONI PRIRODNJAČKOM ODELJENJU

Predmeti koji su poklanjani Prirodnjačkom odeljenju, najčešće su poklanjani u okviru kolekcije, a ne kao pojedinačni. Stoga, muzej danas imama nekoliko poklon zbirki od značaja, kao što su poklon zbirke dermoplastičnih preparata (prepariranih životinja) Emila Gladića iz Kumana i Vladimira Omčikusa iz Perleza.
Kao jedan od značajnijih predmeta koji je poklonjen muzeju, može se istaći dermoplastični preparat orla belorepana (Haliaetus albicila). On je deo poklon kolekcije Emila gladića iz Kumana. Darodavac Emil Gladić rođen je 15. 04. 1913. godine, u selu Kumane. Prirodno okruženje njegovog rodnog mesta, uticalo je na formiranje njegove sklonosti ka sakupljanju prirodnih retkosti. Po opredeljenju „zaštitar“ odgojio je mladunče lisice, srndaća i mišara, i sakupio veoma retke i vredne primerke naše ornitofaune: orla kliktavca, orla zmijara, rečnog orla, gaćastog mišara, eju močvaricu, belorepana, ibisa, kašikaru, crnu rodu. Osnovni motiv našeg darodavca, pri sakupljanju svih ovih dermoplastičnih preparata, bio je očuvanje naše ornitofaune i prezentovanje iste što većem broju ljudi. Svoju Zbirku čuvao je i štitio od insekata i zuba vremena, i u jesen svog života odlučio da je pokloni Narodnom muzeju, kao specijalizovanoj ustanovi koja će dalje štititi i prezentovati plodove njegovog sakupljačkog rada. Muzeji su jedina bazbedna mesta gde će prirodna bogatstva naše flore i faune, kao što je ova vredna zbirka gospodina Gladića, biti stručno obrađena, evidentirana, izložena i sačuvana za buduća pokoljenja. U Srbiji je orao belorepan retka i ugrožena vrsta. Dermoplastični preparat koji je poklonjen muzeju je deo Stalne postavke, tako da posetioci imaju mogućnost da vide i da se bliže upoznaju sa karakteristikama ove retke vrste.

orao

PEHAR ŠAHOVSKOG TURNIRA 1894-1895. GODINE U VELIKOM BEČKEREKU

Prvo mesto i pehar od srebra kombinovanog sa venecijanskim staklom na ovom turniru osvojio je Boldižar Filković. Na donjem delu postolja pehara ugraviran je tekst na mađarskom jeziku: «Prva nagrada šahovskog takmičenja, 18. oktobra 1894. godine u Velikom Bečkereku». Pehar ima ne samo dokumentarno-istorijsku već i umetničku vrednost. Predmet je Muzeju poklonio Radica Ninkov – Rača.

sahovski-turnir

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh