Isidora Žebeljan ovogodišnja je dobitnica nagrade Fonda „Todor Manojlović“ nagrade koja se dodeljuje za moderni umetnički senzibilitet.
Tako je odlučio Upravni odbor fonda u sastavu Vladislava Gordić Petković, Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin, Vladimir Arsenijević, Andraš Urban i David Albahari. Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića.
Isidora Žebeljan sa bratanicom Milicom
Magično, jako specijalno i najsrećnije sam se osećala u Zrenjaninu. Sve čestice života, ljubavi, radosti i ushićenja koje sam tokom detinjstva sakupljala u dvorištima svojih baka i deka, tetaka i roditelja kao i braće i sestara stvorile su posebno mesto u mojoj duši koje me je čuvalo i čuva još i danas na tom opasnom putu kojim svi prolazimo kroz život. Još jedan tajniji razlog veže me za Zrenjanin. Izuzetni umetnik, evropejac, avangardista i redak čovek koji je obeležio srpsku kulturu Todor Manojlović 50-tih godina prošlog veka je jednog mladog gimnazijalca koji je došao sa sela u Zrenjanin, podučavao, negovao i podržavao iz sve snage u njegovim prvim pesničkim pokušajima. Taj gimnazijalac je moj otac Petar. Verujem da je Todor hteo da se sve te tajne niti povežu baš danas – u kratkom i emotivnom govoru je rekla dobitnica ovogodišnje nagrade Isidora Žebeljan.
Biografija Isidore Žebeljan
Isidora Žebeljan (Beograd, 1967) je privukla pažnju internacionalne javnosti svojom operom Zora D, koju je poručila Genesis Foundation iz Londona. Ova opera je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003. godine, u režiji Dejvida Pauntnija i Nikole Rab. Ista produkcija je te godine otvorila pedesetu sezonu Bečke kamerne opere.
Nakon uspeha opere Zora D. Isidora Žebeljan neprekidno dobija porudžbine značajnih institucija i muzičkih festivala, kao što su Venecijansko bijenale (Konji Svetog Marka, iluminacija za orkestar, 2004), Festival u Bregencu (opera Maratonci, 2008; Zujte strune, za simfonijski orkestar, 2013), Dženezis Fondacija iz Londona (Pesma putnika u noći, za otvaranje izložbe Bila Vajole u Nacionalnoj galeriji u London, 2003 i Skomraška igra, za Academy of St Martin in the Fields, 2005), Univerzitet u Kentu (Polomka kvartet, 2009), Opera iz Gelzenkirhenu (opera Simon izabranik, 2009 i Nahod Simon, 2015), Holandski kamerni hor (Latum lalo, 2010), Accademia Musicale Chigiana Siena (opera Dve glave i devojka, 2012), City of London Festival (Kad je Bog stvarao Dubrovnik, 2013), Fondacija Berlinske filharmonije (Klin-čorba, 2014) itd. Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble kao što su: Bečki simfoničari, The Academy of St. Martin in the Fields, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor i London Brass. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Izraelu, Dalekom Istoku i u Americi, uključujući i festivale Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, RAI Festival Nuova Musica (Torino), Settembre musica (Milano-Torino), Settimana Musicale Senese (Sijena), Muzički festival Zapadnonemačkog Radija (WDR), ISCM-festivali (Geteborg, Vroclav), Galway Arts Festival (Irska), Ultima Festival (Oslo), City of London Festival, Swaledale Festival, Walled City Music Festival, Dulwich Music Festival (Velika Britanija), Eilat Festival (Jerusalim), Festival Nous Sons (Barselona), Festival L’ Est (Milano), Crossing Border Festival (Holandija), Muzički bijenale u Zagrebu i BEMUS. Muziku Isidore Žebeljan izvodili su, između ostalih, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Janačekova filharmonija, Beogradska filharmonija, Nova filharmonija Vestfalije, No Borders Orchestra, Lutoslavski kvartet, Nieuw Ensemble (Amsterdam), Zagros Ensemble (Helsinki), ansambl Sentieri selvaggi (Milano), dirigenti David Porselajn (Porcelijn), Pol Danijel (Paul Daniel), Kristof Popen (Christoph Poppen), Pjer-Andre Valad (Pierre-André Valade), i solisti kao što su Štefan Dor (Stefan Dohr), solo hornista Berlinske filharmonije, klarinetisti Huan Enrik Ljuna (Joan Enric Lluna), Alesandro Karbonare (Alessandro Carbonare), violinista Danijel Roulend (Daniel Rowland) itd. Ekskluzivni izdavač njene muzike je Ricordi–Universal.
Obrazloženje Fonda „Todor Manojlović“
Baveći se, pored komponovanja, pijanizmom i dirigovanjem, redovna članica SANU i profesorka Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu Isidora Žebeljan u svojoj prebogatoj i višeslojnoj stvaralačkoj biografiji beleži mnogo nastupa i nagrada, pozorišnih i filmskih projekata, diskografskih izdanja, pedagoškog angažmana u univerzitetskoj nastavi i kreativnog umrežavanja sa glasovitim svetskim umetnicima. Izvodi dela srpskih kompozitora, između ostalih Ljubice Marić i Vuka Kulenovića, komponuje muziku za četrdesetak pozorišnih predstava postavljenih na prostoru od Budve do Trondhajma, među kojima su pozorišna izvođenja Šekspirovog „Kralja Lira“, Čehovljevog „Galeba“, Simovićevog „Čuda u Šarganu“ i „Skakavaca“ Biljane Srbljanović. Sarađuje sa Tomijem Janežičem, Dejanom Mijačom, Vidom Ognjenović, Slobodanom Unkovskim i Nebojšom Bradićem. Bavila se komponovanjem i orkestracijom filmske muzike za kinematografska ostvarenja Želimira Gvardiola, Miloša Radovića, Emira Kusturice i Patrisa Šeroa. Vlasnica je jedne Mokranjčeve nagrade, tri Sterijine i četiri nagrade Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku, nagrade srpskog FIPRESCI-ja i Filmskog festivala u Sopotu; članica je dve akademije, srpske od 2006. a Svetske akademije nauka i umetnosti od 2012. Jedina sa ovih prostora dobija nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti.
Isidora Žebeljan autorka je opera „Nahod Simon“, „Zora D“ i „Maratonci“; „Zora D“ otvorila je 2003. pedesetu sezonu Bečke kamerne opere. Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble kao što su: Bečki simfoničari, The Academy of St. Martin in the Fields, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor i London Brass. Njene kompozicije se redovno izvode u Evropi, Americi, u Izraelu i na Dalekom Istoku, uključujući i festivale u Bregencu, Milanu, Geteborgu, Golveju, Barseloni, Jerusalimu. Muziku Isidore Žebeljan izvodili su, između ostalih, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Janačekova filharmonija, Beogradska filharmonija, Nova filharmonija Vestfalije, ali i brojni znameniti dirigenti i solisti. Devetog februara u Santjago de Komosteli upriličena je svetska premijera Isidorinog koncerta za klavir i orkestar „Frula i flamingosi“ orkestrom Kraljevske filharmonije Galicije dirigovao je britanski dirigent Pol Danijel a solista na klarinetu bio je Hoan Enrik Ljuna. Iz samog ovog neveštog pokušaja da mapiramo sva polja stvaranja i delovanja Isidore Žebeljan očigledno je da su brojne njene veze sa Todorom Manojlovićem, i da ih u trajnom dosluhu čuvaju postupci umetničke forme i intelektualne prakse, kao i posvećenost interdisciplinarnom umetničkom angažmanu. Jedna druga Isidora, Isidora Sekulić, u poeziji Todora Manojlovića opažala je i osunčani toskanski pejzaž, i tehnološka dostignuća civilizacije kojima prividno u tako lepom svetu nije mesto. U spoju prividno nespojivog Isidora Sekulić prepoznala je potrebu da se predoče, kako kaže, naš trepet, naša epoha, napori i radosti čoveka našeg doba. Mnogostrukost i raznolikost umetničkih poduhvata, posvećenost kreativnom angažmanu i performativnoj praksi, ali ništa manje ni posvećenost pokušaju da se združe frule i flamingosi, da se uglazbe tradicija i inovacija, opredelili su žiri Fonda „Todor Manojlović“ da nagradu za moderni umetnički senzibilitet dodeli Isidori Žebeljan. Ona je dvadeset peti laureat nagrade u čijem se obuhvatu sa njenim imenom sada obrelo i polje umetničke muzike.
Ime dobitnika nagrade objavljuje se 17. februara, na dan rođenja Todora Manojlovića. Nagrada se, prema dogovoru sa laureatom, naknadno dodeljuje u baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u ediciji „Feniks“ u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“. Dosadašnji laureati su:
za 1992. godinu Miodrag Pavlović
za 1993. – Milorad Pavić
za 1994. – Miodrag B. Protić
za 1995. – Đorđe Balašević
za 1996. – Dušan Kovačević
za 1997. – Marina Abramović
za 1998. – Miroljub Todorović
za 1999. – Momo Kapor
za 2000. – Pavle Ugrinov
za 2001. – Jovan Hristić
za 2002. – Jovica Aćin
za 2003. – Vida Ognjenović
za 2004. – Miroslav Josić Višnjić
za 2005. – Radovan Vučković
za 2006. – Oto Tolnai
za 2007. – Muharem Pervić
za 2008. – Milena Marković
za 2009. – Želimir Žilnik
za 2010. – Mileta Prodanović
za 2011. – Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf)
za 2012. – Laslo Vegel
za 2013. – Slobodan Tišma
za 2014. – Festival “Dezire”
za 2015. –David Albahari
.gif)
.gif)
