Eržebet Mile, rođena Tot. Po bočnim linijama u rodbinskim odnosima sa Požarovcima i Međešovcima, verovatno i sa mnogim drugim beloblatskim familijama.
Njeni su tu još od postanja sela. Selili su se ali i vraćali. Uvek je srce zapovedalo povratak. Život težak i radan, često i tegoban. Još kao devojka poletno je zahvatala svojim devojačkim srpom teške otkose žita. U pauzi je bila rado viđena vodonoša oznojanim beloblatskim koscima. Možda se već tada zaljubila u svog budućeg muža, naočitog Mile Ištvana.
I kako je život proticao, tako su se stvarale uspomene i nastajali tragovi, kao otisci svih emocija i zapisa životnih. Kolekcija facsinantna. Vidljivost sreće, tuge i porodičnog angažovanja. Predmeti od formiranja sela,iz predačkih vremana, izuzetno očuvan oglavnik konjski, drveni elementi za učvršćivanje voza za seno, od javora izrađeni šiljak za ručno branje kukuruza i mnogi drugi etno-suveniri na kojima bi pozavideli mnogi muzeji. Posebno je impresivna kolekcija odevnih predmeta iz najstarijih vremena, ukrasnih čipki, kuhinjskih domaćica i raznih vezova.
Kao kaleidoskop vremena prošlog, prepunog uspomena i nostalgičnih priča. Verovatno i grešaka na kojima se učimo i tugujemo, a kasnije ih nekako popravljamo, opraštamo i sagledavamo. Ljudski, bez omraze. Neka je život sudija i pobednik! A fotografije i dokumenti samo upotpunjuju tu nesvakidašnju naraciju. Pokatkad tužnu ali i srećom ispunjenu vizualizaciju naših snova. Svi ti životi u jednom satkani. Rađanja i odlasci, venčanja, krštenja i ispraćaji.
Kako je zapovedano ili predodređeno. Trebalo je sve to pregurati. Izdržati. Samo je suza u uglu bake Eržinog oka svedok vremenu tom. Neizbrisivi trag postanja i protoka materije, delanja i ljubavi. Život sadašnji u okruženju uspomena davnih. I jedan bicikl stari, koji i dalje čuva sećanja na decu njenu, a sada služi unucima, kao igračka oživljenja iz nekog drugog, zaboravljenog vremena. Svi zapisi i predmeti u spomen životu večnom!
Piše Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
