Najveća zamerka stručnjaka je što u Srbiji nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta. Zbog toga najčeše poljoprivredne proizvode prodajemo kao sirovinu, a kupujemo gotove proizvode. Kako bi u budućnosti tržištu u većoj meri nudili finalne proizvode Aleksandar i Olivera Golić, vlasnici organske farme Gason iz Zrenjanina, nabavili su potrebnu opremu. Solarna sušara i reflektometar stigli su preko konkursa nevladine organizacije iz Niša koji se zove “Pokreni se za posao”.
Poljoprivredno gazdinstvo Gason registrovano je 2006. godine. U protklih 10 godina postepeno se razvijalo. U početku je ideja bila da proizvode hranu samo za sopstvene potrebe. Ipak, od onoga što se dobija sa jednog hektara zemlje, koliko Aleksandar i Olivera imaju, dosta toga ostaje i za prodaju. Na ovom organskom gazdinstvu najviše je zastupljeno voće. U manjoj meri ima povrća, lekovitog i začinskog bilja, i lucerke.
.jpg)
“Mi smo prvenstveno želeli da proizvodimo hranu za našu porodicu. Vremenom je to preraslo u nešto mnogo više. Samo lešnika imamo 460 komada. To je mnogo više nego što nama treba. Kada oni budu u punom rodu, imaćemo veliki tržišni višak koji ćemo moći da prodamo. Nama je sada cilj da svaki naš tržišni višak koji proizvedemo, prodamo kao gotov, organski proizvod“, kaže Aleksandar.
Organski džem, kompot, slatko, pekmez…
Na ovoj farmi osnovno pravilo je da se sveže voće prodaje samo tog dana kada je ubrano. Sve ostalo se preradi u džem, kompot, pekmez, slatko…
„Ono što nam je važno i na čemu ćemo sada da radimo, to je da napravimo organske gotove proizvode koji će biti kvalitetni, estetski lepi i koji će moći tržišno dobro da se prodaju. Naša želja je da imamo svoj sopstveni brend koji će se zvati Gason, kao naša organska farma. Pod tim brendom ćemo nastupati lokalno. Nemamo ambicije da idemo dalje od Zrenjanina. Jedino ako budemo morali. Mislimo da Zrenjanin kao grad može da otkupi količine hrane koju mi imamo. Nisu to neke velike količine, da se razumemo, jer mi ne nameravamo da prestanemo da jedemo naše plodove i naše proizvode“, objašnjava naš sagovornik.
Zaboravljene voćne vrste nalaze se na farmi Gason
Osim standardnih voćnih vrsta kakve su kupina, malina, vinogradarska breskva, trešnja, na ovoj organskoj farmi ima dosta voćnih vrsta koje su možda i po malo nepravedno zaboravljene.
„U našem zasadu imamo dud, aroniju, ringlov, dren, zovu. To su neki proizvodi koji spadaju u šumske voćkarice, a koje se nedovoljno primenjuju kod nas. Imamo više od 40 stabala drenova koji su u Zrenjaninu totalno nepoznata kultura. Zato što nismo okruženi šumama i zato što ne postoji kultura da se dren jede. A dren je izuzetno zdrav. To su sada mlada stabla, ali kada dren krene da rađa punim rodom, može jako puno plodova da da. Kod mog ujaka u Skoplju je jedno drvo imalo preko sto kilograma plodova, ali je ono bilo staro preko 30 godina. Ja sam se trudio da zasadim samo krupnoplodne drenove“, kaže Aleksandar.
Cilj je da gotovi proizvodi budu što kvalitetniji
Proizvodnju na farmi, Golići su podigli na najviši nivo. Sada žele da unaprede i kvalitete gotovih proizvoda koje prave.
„Naši proizvodi su specifični u odnosu na tuđe, jer mi nemamo druge berače. Mi beremo voće kad je ono tehnološki zrelo – kada je u voću maksimalan odnos voćnih kiselina i voćnih šećara. To je izuzetno važno zato što u tehnologiji proizvodnje hrane voće treba da ima najbolje karakteristike da bi gotov proizvod bio najkvalitetniji. Iz tog razloga hoćemo da samu tehnologiju proizvodnje tih prerađenih voćnih proizvoda, dovedemo do savršenstva. Kod slatkog, džemova, pekmeza, marmelada, to znači da moramo da ovladamo samom proizvodnjom do te mere da ti proizvodi ne budu kvarljiva roba, jer ih mi trenutno proizvodimo bez konzervansa i na potpuno prirodan način“, objašnjava naš sagovornik.
Solarna sušara i reflektometar stigli preko projekta
Zbog toga su preko projekta nabavili i opremu koja im je neophodna.
„Reč je o konkursu nevladine organizacije Eneca iz Niša koji se zove „Pokreni se za posao“. Oni dele bespovratna sredstva za privatnike, preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva. Projektom smo tražili da to bude solarna sušara za sušenje voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja i reflektometar koji bi nam bio od koristi za proizvodnju džemova, slatkog, marmeladi… Reč je o uređaju koji služi za merenje količine voćnog šećera u voću. Koristi se u prerađivačkoj i vinarskoj proizvodnji“, kaže Aleksandar.
Projekat je prošao, kaže naš sagovornik, jer je ideja koja je navedena u njemu bila inovativna, a krajnji ciljevi su se svideli donatorima. Uz to, nosilac projekta je bila Olivera.
„Mi smo imali saznanje o samom konkursu mnogo pre nego što smo konkurisali za sušaru i reflektometar. U Gradskoj kući je bilo predavanje na kojem je objašnjeno ko i kako može da učestvuje i kako se sredstva dobijaju. Napisao sam projekat krajem februara prošle godine, u maju su nas obavestili da smo ušli u najuži izbor od 300 učesnika i da će nas posetiti da provere da li je sve što smo napisali istina. Kontrola je trebalo da traje 20 minuta, a kontrolor je bio na našoj farmi 4,5 sata, jer mu se jako svidelo to što je tamo video“, objašnjava naš sagovornik.
U solarnoj sušari mogu da se suše voće, povrće, lekovito i začinsko bilje
Golići su za nabavku opreme izdvojili 20 posto potrebnih sredstava, a ostatak su bila bespovratna sredstva dobijena preko konkursa.
„Solarna sušara je napravljena da koristi dva vida energije. To su sunčeva i električna energija. Izuzetno je jednostavna za korišćenje. Njena prednost u odnosu na druge je što može da radi u zimskim uslovima kada nema sunca. U letnjem periodu ne mora da se koristi električna energija da bi se grejala unutrašnjost sušare. Spada u manje i jeftinije sušare, jer je vrednost našeg projekta bila do 2000 evra. Naša solarna sušara ima kapacitet od 50 kilograma voća. To jeste možda malo, ali je za naše potrebe i za početak dovoljno. Moram da napomenem da u njoj mogu da se suše i povrće i lekovito i začinsko bilje, ali i gljive. Ima 13 tepsija. Nama je dobro to što ova solarna sušara može da radi 365 dana“, kaže Aleksandar.
„Solarna sušara ima savremenu automatiku. Ima tri režima rada. Može da radi samo na sunčevu energiju, samo na struju, ili da kombinuje oba vida energije. Mi smo insistirali da to bude solarna sušara zato što smo pristalice upotrebe obnovljivih izvora energije. Na našem gazdinstvu već posedujemo solarni sistem za napajanje električnom energijom sa pretvaračem na 220V koji nam pomaže kada treba da imamo svoju struju bez priključka na distributivni sistem“, dodaje naš sagovornik.
Sušenje u sušari traje od nekoliko sati do nekoliko dana
Proces sušenja u solarnoj sušari zavisi od toga šta se u njoj suši.
„Ako se suše kopriva, nana, list od peršuna ili nešto što je lisnatog oblika to može da se osuši za nekoliko sati. Za 4-5 sati se dobija finalni proizvod. To znači da u toku jednog dana mogu da se osuše dva turnusa biljaka. S druge strane, šljiva sa košticom se suši dva dana. Šljiva ima debelu opnu, unutra je koštica i da bi se kvalitetno osušila taj proces treba da traje malo duže. Mi još nemamo iskustvo koliko se tačno koje voće ili bilje suši. Ono što je nama interesantno i što hoćemo da sušimo jesu beli i crni luk, peršun, kopriva, naše voće koje proizvodimo – ribizle, ogrozle, jagode, maline, kupine, šumske jagode, aroniju, breskvu, krušku…“, kaže Aleksandar.
Novi proizvodi koji će biti ponuđeni tržištu
„Sa sigurnošću znam da ćemo sušiti pet kultura kojih nema na tržištu u sušenoj formi. To su vinogradarske breskve, višnja, kupina, dud i trešnja. Razmišljali smo i da pravimo miks od organskog voća, zbog kupaca koji jedu musli. Imaće mogućnost da uz sam musli koriste i nove voćne i šumske vrste koje ranije nisu koristili. Od lisnatih biljaka mislio sam da krenemo sa koprivom, jer se ona brzo suši“, dodaje naš sagovornik.
Osim svežeg, ova solarna sušara može da suši i voće koje je bilo zamrznuto.
„To je meni malo zvučalo nestvarno jer prilikom smrzavanja dolazi do pucanja ćelije unutar plodova. Međutim, proizvođač me je uverio da je tako nešto moguće, jer je on radio sušenje aronije i nakon smrzavanja“, objašnjava Aleksandar.
Golići imaju volju i želju da unaprede proizvodnju i da tržištu ponude nešto novo. Nadaju se da će potrošači prepoznati kvalitet njihovih gotovih organskih proizvoda i da će uspeti svojim brendom da se pozicioniraju u Zrenjaninu. Čak i ako se to ne dogodi, kažu da od proizvodnje zdrave hrane neće odustati. Jer njima je izuzetno važno da znaju šta jedu. Zbog toga i kupcima nude samo ono što bi i sami pojeli.
.png)
.gif)
.gif)
