Obnova infrastrukture, nova saobraćajna regulacija i parterno uređenje Trga slobode u Zrenjaninu realizuje se po projektu arhitekte profesora dr Branislava Mitrovića i njegovog tima – Nataše Đurić, Jelene Grujin, Biljane Begenišić i Slađane Marković, koji je pobedio na jugoslovenskom konkursu za projekat uređenja centralne zone Zrenjanina, raspisanom 2002. godine.
Podsećamo, radove na konkurs, sprovedenog od strane Skupštine opštine Zrenjanin i Saveza arhitekata Srbije, poslalo je tada devet autora, od kojih su neki bili poznati po uređenju parternih površina gradova i u širim okvirima. Rad profesora Mitrovića ocenjen je kao najuspešniji i početak njegove relizacije usledio je marta 2006. godine. Površina obuhvaćena projektom zahvatala je 23 hiljade kvadratnih metara, od kojih oko polovinu (12.000 m2) zauzima sam Trg slobode.
O kakvom se stvaraocu radi, govori podatak da Mitrović za sobom ima više od sto pedeset arhitektonskih konkursa na kojima je učestvovao i oko stotinu pobeda, da je profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, dopisni član SANU, nosilac dve nagrade za životno delo i dobitnik mnogobrojnih arhitektonskih priznanja.
Prof. dr Branislav Mitrović, pored prvonagrađenog rešenja uređenja centralne zone Zrenjanina, prilikom proglašenja najuspešnijih radova, 4. februara 2003. godine u Zrenjaninu
Prva i druga faza, koje su obuhvatale radove u Ulici Kralja Aleksandra Karađorđevića, izvođene su istovremeno, s tim što nije realizovan manji deo prve faze, od raskrsnice s ulicama Svetosavskom i Svetozara Markovića, do Trga dr Zorana Đinđića. Ovi radovi trajali su nešto duže od godinu dana, do sredine 2007. godine, kada je taj deo nove pešačke zone stavljen u funkciju.
Za one koji se više ne sećaju – ovako je izgledala „pešačka zona“ pre rekonstrukcije (fotografija iz februara 2004. godine)
Treća faza obuhvata rekonstrukciju Trga slobode. Na tabli postavljenoj na obodu gradilišta, pored Rimokatoličke katedrale, predstavljen je plan parterne rekonstrukcije trga i naznačen izgled budućih površina na njemu – pločnika, zelenila, vodenih površina i komunikacija. Osim značajno drugačijeg vizuelnog izgleda, ključna razlika u odnosu na dosadašnje stanje jeste ukidanje svih saobraćajnica za motorna vozila, uključujući i onu ispred Gradske kuće, pa će, tako, nova pešačka zona, sa severa, počinjati od ulaza u parking Gradske kuće (Ulica Kralja Petra Prvog) i pružati se, južno, sve do raskrsnice ulica Narodnog fronta i Subotićeve, odnosno skretanja ka Malom mostu. Na suprotnoj strani trga već je prohodan novi, popločani deo od Gimnazijske ulice do „Vodotornja“, gde je, takođe, nekada bila saobraćajnica za motorna vozila.
Plan parterne rekonstrukcije Trga slobode i izgled budućih površina
Popločavanje celog Trga slobode biće izvedeno u jednom nivou, uz različitu „šaru“ u pojedinim njegovim delovima. Biće iskorišćena sva žuta klinker-opeka sa dosadašnjeg centralnog platoa i njom će se formirati tzv. „riblja kost“ na najvećem delu trga, slično šari već realizovanoj u Ulici Kralja Aleksandra Karađorđevića. Obodni delovi trga, uz objekte, biće popločani nešto drugačije, odnosno onako kako je to već urađeno na pomenutom delu od Gimnazijske do „Vodotornja“.
Drvoredi su predviđeni na delovima trga uz objekte, sa tri strane – slično kao i do sada uz muzej, pozorište, galeriju, banku i hotel (s tim što je sada ovde planiran trostruki drvored, koji bi trebalo da „ispravi“ nepravilan oblik trga uz te objekte), zatim uz katoličku crkvu – pravcu već postojećeg drvoreda u glavnoj ulici, a potpuno novi biće drvoredi uz „Vodotoranj“ (dva reda) i uz rimokatolički župni ured i biblioteku. Neće biti dosadašnjeg drvoreda koji se protezao u pravcu trga od Gradske kuće ka parnoj strani Ulice Kralja Aleksandra Karađorđevića. Po novoj regulaciji, s obzirom da se ukida saobraćajnica u istom smeru, takav drvored išao bi po sredini novog pločnika, pa iz tih razloga sada nije planiran, iako se isti nalazi na prvobitno usvojenom rešenju rasporeda zelenih površina, predstavljenom i na 3-D modelu.
Prvobitna verzija 3-D modela rekonstruisanog Trga slobode (urađena 2003. godine) –
u odnosu na sadašnji plan razlikuje se po izgledu i lokaciji drvoreda
Parterne zelene površine biće formirane u zoni drvoreda – uz muzej, pozorište, galeriju, kao i ispred biblioteke i župnog ureda, gde je i sada postavljena skulptura „Prelja“, čija se lokacija neće menjati. Neposredno okruženje spomenika definisano je kao „geometrijski obrađen zasad „perena“ i cveća“, s tim što i „perene“ predstavljaju posebnu cvetnu vrstu.
Konačno, na delu trga uz novi drvored, ka „Vodotornju“, planirano je postavljanje veće fontane, čiji izgled još nije poznat, dok je manja vodena površina projektovana i ispred biblioteke.
Osim samog trga, biće popločana i celokupna površina pored i iza katedrale, a pločnik će delimično obuhvatiti i sadašnje trotoare na početku ulica Narodnog fronta, Subotićeve, Kralja Petra Prvog i Pupinove.
Saobraćajna rešenja unutar centralne gradske zone i pešačka zona (obeležena
punom sivom bojom), predviđena planom arh Branislava Mitrovića
Jasno je da su u pitanju izuzetno kompleksni radovi, koji se izvode, u slučaju Zrenjanina, jednom u pola veka i koji će, kao krajnji rezultat, doneti gradu pešačku zonu u obimu kojim se retko koji grad slične veličine, pa i veći, može podičiti – ona će se protezati, praktično, od Gradske bašte i Gradske kuće do Žitnog trga, uključujući i nekoliko bočnih ulica. Kada bude u potpunosti završena, što se očekuje polovinom ove godine i kada se bude rešio problem oronulih fasada, na čemu se, takođe, radi, na Zrenjanincima je da budu odgovorni za njenu dugotrajnost i očuvanje izgleda koji će, konačno, biti dostojan grada i koji će moći, bez stida, da se predstavlja svim njegovim gostima.
Autor: Miodrag Grubački, zrenajnin.rs
.gif)
.gif)
